„Pitanje perspektive Balkana sada je lakše rešavati“
23. januar 2019.
DW: Da li je ovo kraj konflikta koji je trajao decenijama?
Florijan Biber: Tako izgleda. Smatram da je ovo poslednja prepreka, kada se to ratifikuje u Grčkoj i u Makedoniji će definitivno stupiti na snagu ustavne promene. Time će pitanje biti rešeno; neće više biti povratka na staro. Jeste da otpori postoje, to se vidi po demonstracijama u Grčkoj i po opoziciji u Makedoniji, ali malo je verovatno da će to moći da spreči sprovođenje dogovora u delo.
U Atini je bilo velikih demonstracija. Znači li to da vreme nije zrelo za konsenzus, da u Grčkoj nije bilo javne debate?
Sigurno je da u Grčkoj pitanje promene imena nije tema koja je približena javnosti niti se o njoj mnogo diskutovalo. U Grčkoj su troškovi statusa kvo mali: ta zemlja je mogla da mirno dalje živi sa već postojećim rešenjem, a Makedonija je imala mnogo više toga da izgubi – članstvo u NATO ili perspektivu članstva u EU. To je simbolima opterećena tema kod koje na obe strane postoji nepoverenje.
Demonstracije pokazuju da je neophodno uspostaviti poverenje, i važno je otkloniti strahove. U Grčkoj su se demonstrantima pridružili i oni koji su razočarani programima štednje ili nezadovoljni vladom, tako da se može reći da se tu našlo mesta i za nezadovoljstva druge vrste.
Nemačka vlada vehementno podržava okončanje spora oko imena, između ostalog i da bi bio omogućen pristup Makedonije NATO i EU. Zašto je to tako važno iz nemačke perspektive?
To je od početka bila blamaža za EU da postoji blokada zbog jednog jedinog veta, tu je grčka pozicija, moram to reći, uvek bila problematična i nekredibilna. U EU ima dovoljno primera prekograničnih regiona sa istim imenima, na primer, Luksemburg i provincija Luksemburg u Belgiji, ili Štajerska u Sloveniji i Austriji. To što je Grčka stavljala veto u EU i NATO je uvek podrivalo kredibilnost tih institucija, i zato je Nemačka pravilno postupala kada je insistirala da se ovaj konflikt reši.
Predugo se nijedna članica EU nije trudila da se to pitanje reši, i sada je prilika da se to napokon okonča. Sada je jasno da ne može jedan član zajednice da permanentno sprečava rešavanje jednog simboličkog konflikta, razumljivo je zašto je to Nemačkoj bilo važno. Ne samo što Makedonija sada ima mogućnost pristupa NATO, već je i čitav proces postao kredibilniji. Čitavo pitanje perspektive Zapadnog Balkana kada je reč o pristupu NATO i EU je sada lakše rešavati. Ne da će pristup biti lakši, ali će proces biti omogućen zaista na osnovu internih političkih reformi, a ne zato što ga neko sprečava iz simboličkih razloga.
Postoji li stvarno opasnost od destabilizacije Balkana ukoliko Makedonija ne bude primljena u NATO ili EU, što je argument koji se često može čuti?
Nije da destabilizacija nastaje tako što jedna zemlja nije primljena; ali, ako nema perspektive, onda to deluje destabilizujuće. Ako opcija prijema nije moguća, ne dolazi samo do razočaranja, već i do preorijentisanja. A to preorijentisanje se može vrlo negativno odraziti na demografski razvoj zemalja, na ekonomski razvoj, ali i na odnose sa Evropskom unijom.
Ne mora biti tako da svaka zemlja ima datum prijema u EU i NATO, ali potrebno je imati kredibilnu perspektivu koju te zemlje svojim političkim delanjem mogu da dostignu. I to je ono što je ovim sporazumom ponovo moguće za Makedoniju i to je pozitivan signal i za druge zemlje.
Prof. dr Florijan Bieber je šef Centra za južnoevropske studije na univerzitetu Karla Francensa u Gracu. U svom naučnom radu bavi se uglavnom političkim sistemima zemalja jugoistočne Evrope, kao i procesom demokratizacije i etničkim konfliktima.