„Dalje ruke od Makedonije!“
21. januar 2019.
Atina je u nedelju bila Eldorado za sitne trgovce koji na ulicama prodaju državne zastave. I ne samo njih, već i zastave sa vizantijskim orlom ili makedonskim suncem. Iz svih delova zemlje, posebno iz severne grčke provincije Makedonije, slivali su se ljudi da u prestonici protestuju protiv kompromisa sa severnim susedom. Policija je procenila da je pod morem zastava bilo oko sto hiljada Grka.
Njihov zajednički neprijatelj je manje država Makedonija, a više sopstveni premijer Aleksis Cipras. Levičarski lider je namerio da ove sedmice u parlamentu ratifikuje takozvani Prespanski sporazum kojim je prošlog juna kompromisno rešen decenijski sukob oko imena BJR Makedonije. Nakon što je skopsko Sobranje već prihvatilo dil, glasanje u grčkom parlamentu predstavlja poslednji čin.
Ciprasova koalicija sa radikalnim desničarima raspala se zbog kompromisa oko imena Makedonije te je sada levičarska Siriza upućena na barem šest glasova opozicije. To je upalilo kada je postavljeno pitanje poverenja Ciprasovoj vladi i poznavaoci prilika veruju da će upaliti i kada je u pitanju Prespanski sporazum.
Organizovani prevoz
Za demonstrante koji su u nedelju grmeli Atinom je taj dogovor ravan veleizdaji. Njihova teza je stara već tri decenije: ako susedna zemlja u nazivu ima reč „Makedonija“, pa makar i „severna“, to tobože podrazumeva osporavanje grčkog suvereniteta u istoimenoj provinciji na severu Grčke. Desničarske grupe i crkva organizovali su besplatan prevoz, govorilo se da je u Atinu stiglo oko 3.000 autobusa sa demonstrantima.
„Mi smo potomci Aleksandra Velikog! Dalje ruke od Makedonije! Istorija pripada Grcima!“, vikala je jedna govornica okupljenima na centralnom atinskom trgu Sintagma. Masa je oduševljeno pozdravila takav i slične govore. „Nismo na prodaju, gospođo Merkel!“, rečeno je više puta čime se aludira na posetu nemačke kancelarke Atini pre dve sedmice u znak podrške sprovođenju Prespanskog sporazuma.
Spor oko imena deli Grčku. Duhovi su posebno uzburkani na severu zemlje. „Meni ta priča o imenu ništa ne znači“, kaže nasuprot tome jedan atinski taksista. „Mnogo je važnije imati dobar odnos sa susedima. To je dobro za trgovinu“, dodaje. Nejasno mu je zašto ljudi pokazuju toliko strasti baš oko ove teme kada Grčka ima daleko teže probleme.
Demonstranti se sa time nikako ne bi složili. Oni tvrde da se radi o nacionalnoj časti, istoriji i suverenitetu. „Premijer kod odluke ovakvih nacionalnih razmera mora da pita narod“, kaže nam jedan čovek koji je na trg došao sa sinom. Zahtev za referendumom Cipras odbija uz obrazloženje da susedi menjaju ustav, a ne Grčka.
Predizborna tema
Mašta grčkih nacionalista odavno je raspaljena. Jedan trgovac u Solunu kaže nam da Skoplje itekako ima teritorijalne pretenzije. „Bacili su oko na Solun. Žele da ovde umarširaju sa vojskom“, tvrdi on. U nacionalističkoj kuhinja glasina nikakvu ulogu ne igra realnost – to, recimo, da makedonska vojska nije ni prineti Grčkoj ili da je Grčka članica NATO.
Tema apsolutno dominira medijima. Ovo je izborna godina, a više niko ne priča o ekonomskoj situaciji. Kako god Cipras argumentovao, ime severnog suseda za njega postaje pitanje biti ili ne biti. Lider opozicije Kirjakos Micotakis obilato koristi tematiku da napadne Ciprasa i obezbedi svojoj konzervativnoj Novoj demokratiji bolji rezultat na izborima.
Ukoliko vlastima ne pođe za rukom da ratifikuju sporazum u parlamentu, nema sumnje da će biti prevremenih izbora. A istorijsko pitanje koje opterećuje odnos dve balkanske zemlje ponovo ide na led.