Piruete populista
21. jun 2018.
Najpre su austrijski premijer Sebastijan Kurc i bavarski premijer Markus Zeder u Lincu demonstrativno pokazali svoju bliskost. Ta predstava političkih prijatelja i zajednička sednica vlada ima jednu jedinu svrhu: njih dvojica žele da istaknu svoju ambiciju da određuju pravila igre migrantske politike.
To im uspeva jer Austrija od prvog jula preuzima predsedavanje Evropskoj uniji pa može bitno uticati na agendu i javno oblikovanje te teme.
Osigurati granice i vratiti izbeglice
Kurc najpre uhvati državničku intonaciju kada objašnjava svoje ciljeve: „Želimo da budemo graditelji mostova unutar Evropske unije, kako bismo pitanje migranata najzad rešili ili u njemu makar postigli značajan napredak“, kaže lider Austrijske narodne partije. Ipak, njemu su manje važni mostovi od bodljikave žice, pošto navodi da mu je najvažniji zadatak – obezbeđenje spoljnih granica. Evropljani nisu nejedinstveni kada je o tome reč, ali dobar broj njih tražio je izgovore kada je to trebalo podržati novcem ili osobljem.
Ipak, ne radi se samo o žici i graničarima. Kurc želi da ustanovi izbegličke kampove u Severnoj Africi i na drugim mestima izvan teritorije Evropske unije: „Ukoliko ne bude volje za to, (…) moraćemo da porazmislimo kako da realizujemo takve projekte sa pojedinačnim državama“. Kurc je spomenuo danskog premijera Rasmusena koji je još početkom juna izjavio da Danska, zajedno sa Nemačkom, Austrijom i Holandijom, već razgovara s nekim zemljama koje su spremne da kod sebe podignu izbegličke, sabirne kampove.
Albanskim medijima Rasmusen je rekao: „Iskreno rečeno, to bi bile zemlje koje nisu na listi omiljenih ciljeva migranata i krijumčara ljudi“. To bi mogao da bude cinični signal da se radi o Albaniji. Vlada u Beču već neko vreme pregovara sa Tiranom , ali i sa vladama u Makedoniji i Srbiji o mogućem podizanju takvog izbegličkog kampa. Albanski ministar unutrašnjih poslova je danas (21.6.) u poseti svom nemačkom kolegi Horstu Zehoferu. Tirana želi i protivuslugu – početak pregovora o pridruživanju Evropskoj uniji. Zehofer to ne može ponuditi.
Austrija kao bavarsko oružje protiv Merkelove
„Imamo zajednički interes, da u Evropi dovedemo do promene i preokreta u izbegličkoj politici“, najavio je bavarski premijer Markus Zeder zahtev za promenom kursa. Po svemu sudeći, cilj je da se odbijeni potražioci azila smeste negde izvan Evropske unije. Osim toga, izbeglice bi trebalo zaustavljati pre ulaska u Evropsku uniju i smestiti ih u za to predviđene kampove.
„Smatram da je ideja uvođenja zaštitne zone u Africi ključni zadatak“, rekao je Bavarac. U krajnjem slučaju on bi zaključivao i bilateralne sporazume. Za sada se Zeder nije izjasnio s kojim bi zemljama bili potpisani takvi sporazumi. Tunis i Maroko do sada to odbijaju bojeći se unutrašnje destabilizacije. Ostaje Libija, koja je zbog teške situacije s ljudskim pravima do sada za EU bila tabu. Zeder se u Lincu o tome nije izjašnjavao.
Međutim, on se unapred okitio uticajem na samit o izbegličkoj politici koji se održava u nedelju (24.6.) u Briselu: „Verujem da užurbanost koja je sada uočljiva (…) uzrok ima u odlučnosti Bavarske“. Zeder je do te mere izvršio pritisak na Angelu Merkel da ona sada u delovima zajedničke migracione politike mora isposlovati rešenja. Ne zna se da li će joj to poći za rukom, jer primer Bavarske, Austrije, Italije i Danske pokazuje koliko je u međuvremenu postao dominantan nacionalni interes.
Sastanak populista u Rimu
Zamenik austrijskog premijera, desni populista Hajnc-Kristijan Štrahe i italijanski ministar unutrašnjih poslova, političar Severne lige Mateo Salvini, juče (20.6.) su nastupili u Rimu skoro kao ljubavni par. Selfiji kod Fontane di Trevi, zaklinjanje u dugogodišnje prijateljstvo između partija. Tu je bio i Štraheov partijski kolega, austrijski ministar unutrašnjih poslova Herbert Kikl. On je za smrt 800 izbeglica koji su se od početka godine udavili u sredozemlju optužio krijumčare, ali i ljude koji glumeći dobrotu pozivaju izbeglice. Kikl želi osnivanje „saveza voljnih“ kako bi se zaustavila ilegalna migracija. Kikl više nije upotrebio izraz „osovina“. Očito je njegova Slobodarska partija Austrije uvidela da je taj izraz previše istorijski kontaminiran fašizmom.
Njegov partijski kolega Štrahe još je zahtevniji. Njegov uzor u ophođenju prema neželjenim izbeglicama je Australija. On želi promenu paradigme u Evropi. Zahtev da se nenastanjena ostrva pretvore u izbegličke kampove prisutan je među tvrdolinijašima već neko vreme. Ideja nije ostvarena zbog humanitarnih pravila, ali i zbog nedostatka takvih ostrva. Eksterni kampovi u Africi verovatno bi bili najbliži takvoj ideji. Umesto solidarnosti sa izbeglicama, ta dvojica Austrijanaca traže „solidarnost sa sopstvenim narodom“.
Salvini kao kolovođa populista
Italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini poslednjih dana preuzeo je populistički primat ne ustručavajući se ni od politike progona manjina. Pretio je uvođenjem registra za Rome i deportacijom svih Roma koji nemaju italijansko državljanstvo. To bi po zakonima Evropske unije bilo protivzakonito. Zbog toga je Salvini već došao u sukob s premijerom Konteom. Međutim, Salvini trenutno uživa popularnost dobrog dela italijanskih birača i ne ustručava se da upotrebi ekstremne desničarske parole.
On se zalaže za to da potražioci azila svoje zahteve postave u „predvorju Evrope“. Osim toga, zalaže se za uvođenje nekih mera u Africi, inače Evropi po njemu preti „seoba biblijskih razmera“. Nije precizirao o kakvim se merama radi. Salvini odlazi u Libiju već naredne nedelje. Tamo će sa šefom libijske vlade Al Sarajem, koji kontroliše samo deo libijske teritorije, razgovarati o isporukama oružja i o mogućnostima podizanja izbegličkog kampa. Italijanski ministar unutrašnjih poslova rado ističe „istorijski momenat, jer Evropa ima šansu da se promeni“, ali i naglašava da želi odbraniti interese Italije. A to znači da neće da njegova zemlja bude „izbeglički kamp Evrope“ zadužen za sve došljake.
Nije jasno na koji način se to može uskladiti sa namerom bavarske i Austrije da izbeglice vrate u Italiju ako su došle tim putem.