Partija pokera s milijardama na stolu

Koliko košta razvod? Kada Velika Britanija napusti Evropsku uniju, za njom će ostati ceh, ogromna suma koju još treba uplatiti u penzioni fond službenika briselske birokratije, u fondove na koje se London obavezao te kao zalog za zajedničke dugove. Do sada su račundžije u Briselu baratale sa 60 milijardi evra, ali su – kako se priča, na inicijativu Nemačke i Francuske – sada sračunali ponovo i došli do celih sto milijardi evra. Poređenja radi, Britanija je kao jedna od bolje stojećih članica EU u evropski budžet za 2015. godinu uplatila 11 milijardi evra više nego što je iz njega uzela. Ispada da Bregzit košta koliko i devetogodišnje članstvo u EU.

U pitanju je naravno maksimalni zahtev sa kojim će pregovarači iz Brisela izaći pred svoje kolege iz Londona. Ako do pregovora uopšte dođe, to jest. Za sada je stav premijerke Tereze Mej da nema govora o uplaćivanju tolikih para. Osim toga, ona traži da se najpre ispregovara budući trgovinski aranžman između Ostrva i Kontinenta, pa da se tek onda priča o uslovima razlaza. Ta joj želja, po svemu sudeći, neće biti ispunjena. Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker i nemačka kancelarka Angela Merkel jasno su rekli: prvo razvod i alimentacija, onda priča o budućem odnosu.

Moguće je doduše da na vanrednim izborima u junu torijevci pod rukovodstvom Tereze Mej odnesu ubedljivu izbornu pobedu pa da ona u Donjem domu u Vestminsterskoj palati okupi više umerenih poslanika koji će biti za takozvani meki Bregzit. Tada bi EU mogla da dobije pare – možda ne sve, ali svakako veći deo. Ukoliko se Britanci odluče da budu tvrdi, veoma je moguće da se tokom dve godine koliko je predviđeno za pregovore ne dogovori baš ništa. U tom bi slučaju Ujedinjeno Kraljevstvo 29. marta 2019. godine automatski prestalo da bude članica EU. Ostalih 27 zemalja bi ostalo bez svojih para, ali bi London ostao bez sporazuma o slobodnoj trgovini.

„Sada će biti gadno. Radi se o parama, a živci su tanki“, piše Badišes tagblat (Baden-Baden). „Obe strane blefiraju na veliko, međusobno se optužuju, koriste psihološke trikove. Važno bi bilo da se pregovori pripreme i vode u miru. Nažalost, izgleda da pregovarački partneri tome nisu dorasli.“

„Tereza Mej hoće da, naspram troškova odlaska, na drugi tas stavi prava koja će državljani EU ubuduće imati u Velikoj Britaniji“, piše Flensburger tageblat. „Među nemačkim diplomatama u Londonu se čuje da je Mej raspisala prevremene izbore jer polako postaje svesna visoke cene koju će Ujedinjeno Kraljevstvo morati da plati. Želi da ima mandat za kompromise i traži podršku u borbi protiv mrzitelja Evrope iz svoje konzervativne stranke. Ali pregovarački poker raspiruje antievropsko raspoloženje u britanskom stanovništvu.“

Polako – kažu u Noje osnabriker cajtungu. „Svako ko se ikada cenjkao zna da se počinje maksimalnim zahtevima, astronomskim sumama, kako bi se otvorio taktički prostor. EU nema interesa da ekonomski ojadi Veliku Britaniju. Britanci ne mogu bez evropskog tržišta. Pa ipak, račun za Bregzit mogao bi da bude tačka razdora. Evropski ugovori predviđaju svega dve godine za pregovore. To nije dovoljno. (…) Britanci, istina, prete da će otići bez plaćanja. Takvo kršenje ugovora bilo bi katastrofa sa enormnim posledicama po obe strane – političkim i ekonomskim. Prema anketama raste broj protivnika Bregzita, kojima je već muka od svega. Šta ako se raspoloženje promeni tako da većina Britanaca ipak poželi da ostane u EU?“

„Rašireno je viđenje da se vlada u Dauning stritu raskomotila, da živi u Bregzit-La-La-Landu, da ignoriše dimenzije ovog poduhvata“, piše konzervativni Velt (Berlin). „Ili da su u Londonu zaista raskravljeni u iluziji da će preostalih 27 članica EU sve pokloniti Kraljevstvu jer je tako neophodno. To se neće desiti – od samita EU posvećenog Bregzitu u subotu Tereza Mej to ima i napismeno. Pa ipak, premijerka nepokolebljivo vozi zemlju ka litici. Sa nemirom se javlja pitanje: šta hoće Mej?“

A šta hoće EU, pita se Rajn cajtung (Koblenc). List primećuje da 27 zemalja EU u ovoj stvari govori jednim glasom, što u poslednje vreme nije uobičajeno. „EU kroji projekciju zajedničkog neprijatelja kako bi zbila redove i zaplašila druge članice koje eventualno sumnjaju u članstvo u EU. Njih treba odvratiti od same pomisli da krenu britanskim stopama.“

priredio Nemanja Rujević