Parodija religije je ozbiljna stvar

U gradiću Templinu, u Ukermarku koji je do ujedinjenja Nemačke bio u sastavu DDR-a gde je religija tretirana kao opijum za narod, vodi se neobičan sudski spor. Radi se o četiri limene table, tipičnim znakovima pored puta, na sva četiri ulaza u grad. Naime „Crkva Letećeg špageti-čudovišta“ smatra da ima pravo da ukazuje na dan i sat (petak u 10) održavanja svog "bogosluženja", baš kao što to rade katolička i protestantska crkva u Templinu. Zbog toga je podnela tužbu Višem sudu u Brandenburgu. Spor je izgubila, ali, o čemu se zapravo radi? Špageti-čudovište i crkva?

Idemo redom: U junu 2005. godine mladi američki fizičar Bobi Henderson napisao je otvoreno satirično pismo američkoj državi Kanzas u kojem je izrazio negodovanje zbog odluke tamošnjeg Odbora za obrazovanje da „inteligentni dizajn“ i kreacionizam postanu ravnopravne alternative teoriji evolucije. Henderson na svom sajtu citira tadašnjeg predsednika SAD Džordža Buša koji se zalagao za to da deca u školi uče i teorije koje se ne zasnivaju na evoluciji – na primer inteligentni dizajn - i smatra da zapravo sledi tu Bušovu inicijativu. Ako kreacionizam sme da se predaje u školama, onda u školskom programu mora biti mesta i za Pastafarijanizam ili učenje „Crkve Letećeg špageti-čudovišta“ kaže Henderson. To što je on tada upravo bio izmislio pojmove, religiju i crkvu – sada je deo istorije.

Jer, dvanaest godina kasnije, ta crkva na Novom Zelandu i u Holandiji može da obavlja venčanja koja priznaje država, u matičnoj zemlji SAD prave se pločice na kojima piše „Ateist/FSM“ (Ateisti letećeg špageti-čudovišta). 

Pastafarijanci (složenica od pasta što znači testo i fari što je drugi deo reči Rastafari, imena neobične religije na Jamajci koja između ostalog neguje rasta frizure) postoje i u Nemačkoj. I bore se da dobiju status crkve odnosno zajednice koja zastupa određeni pogled na svet. Za sada bez uspeha, baš kao i Pastafarijanci u SAD i mnogim drugim državama.

Mediji su propratili tu borbu po mnogim državama koja se često vodi i indirektno, recimo insistiranjem da se Pastafarijancima dozvoli da se na fotografiji za pasoš ili vozačku - slikaju sa cediljkom za testeninu na glavi. Ovde je reč o pravu na verske simbole. To je ponegde i uspelo da prođe, a u državi Njujork je Pastafarijanac Kristofer Šefer kao političar položio zakletvu – sa cediljkom na glavi!

Sa udruženjima nema šale

„Crkva Letećeg špageti-čudovišta“ je 2012. u Templinu registrovana kao udruženje, a poznavaoci nemačkog zakona o udruženjima znaju da sa tim nema šale. Udruženje mora da dokaže da služi „opštem dobru“, a to lakše ide sa „uzvišenim ciljevima“ nego sa parodijom religije koja se zasniva na omiljenom jelu.

Predsednik udruženja Rudiger Vajda (Brat Špagetus - na naslovnoj fotografiji) kaže: „U skladu sa statutom, mi promovišemo naučni pogled na svet, a dopunu – činjeničnim i satiričnim sredstvima – smo morali da izbacimo pod pritiskom poreske uprave, pošto je to navodno sužavalo okvir neophodan da bude priznat naš rad za opšte dobro.“

Na sajtu udruženja piše: „Mi zastupamo i širimo dosledni naturalizam. To znači: na svetu je sve prirodno, ne postoje vile, vilenjaci, bogovi, goblini, trolovi ili slični bajkoviti likovi. Svet nije stvoren, nego je nastao i može se naučno objasniti.“ Prethodno se kaže da je nepostojanje Letećeg špageti-čudovišta, „krajnje neverovatno, ali ne može biti u potpunosti isključeno“. Sledbenici se oblače kao pirati koji su bili prvi Pastafarijanci i stoga imaju posebno mesto u religiji jer „ne može se poreći da pirati imaju više sličnosti sa genima današnjeg čoveka nego majmuni“ i takođe „da je klima bila bolja dok je bilo pirata“.

Pastafarijanci imaju i svoju molitvu koja glasi: „Čudovište naše, koje jesi na nebesima, sveti su tvoji rezanci, neka dođu tvoji pirati, tvoj sos nek bude, kako na nebu, tako i na pučini. Špagete naše svagdanje nam daj danas, i oprosti nam naš rižoto, kao što i mi opraštamo onima koji jedu krompir. I ne vodi nas u Kanzas, no izbavi nas od fundamentalista, jer tvoji su sos i sir i ćuftice zauvek. Ramin.“

Pastafarijanizam je postao svetski socio-kulturni fenomen koji se širi preko interneta, po blogovima, sa rastućim brojem simpatizanata - po nekim podacima ima ih preko 10 miliona, a po nekim čak 30 miliona. Pažnju medija skreću i jednom opkladom čiji ulog postaje sve veći. Naime parodirajući jednu opkladu kreacionista, blog Boing Boing piše:

„Spremni smo da platimo 250 000 dolara svakome ko empirijski dokaže da Isus nije sin Letećeg špageti čudovišta.“ U međuvremenu nagrada iznosi više od milion dolara!

Ozbiljan zadatak

Novinarka i teološkinja Danijela Vakonig je autorka knjige o Crkvi FSM. „Zabavne religije su udruženja koja imaju za cilj iživljavanje svog načina života ili obožavanje nekoga ili nečega. Međutim parodije religije imaju ozbiljan zadatak – naime da kritikuju religije kao i poseban status koji one imaju u društvu“, kaže ona za DW. Udruženje kao što je FSM želi da „poznatim religijama postavi ogledalo u vezi sa nedokazivošću njihovih božanstava, nedoslednošću verske argumentacije i posebnog položaja koji traže u društvu.“ Ako je potrebno, to se radi i smešnim znakovima na putu.

„Crkva letećeg špageti-čudovišta“ je odluku Višeg suda Brandenburga da njihovo udruženje ne prizna kao zajednicu koja zastupa određeni pogled na svet i stoga ne dozvoli da ima svoje stubove za table, prokomentarisala kao „veoma čudnu“. Ipak, Pastafarijanci iz Templina odustati neće: ako treba, ići će i do Evropskog suda pravde.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android