Pafos – malo para, mnogo kulture

Kada je Pafos, zajedno sa danskim Orhusom, proglašen prestonicom kulture, budžet tog primorskog grada izgledao je bolje. Ali onda je Kipar pogodila finansijska kriza. Gradske vlasti su kulturu i stari grad u raspadanju ostavili po strani, koncentrisali se na šetalište u luci, omiljeno kod Rusa i Kineza. A nakon što je nekoliko sponzora otkazalo saradnju, ostalo je samo 8,5 miliona evra, odnosno trećina planiranog budžeta. To je najmanji budžet u istoriji kulturnih prestonica.

Mediteranska fabrika za kulturu na otvorenom

„Pafos je bio apsolutni autsajder, ali je uspeo da se probije svojom konceptom“, kaže Georgija Decer, umetnička direktorka kulturne prestonice. Na kraju krajeva, Pafos ima dve prednosti, arheološka nalazišta – navodno je tu rođena boginja ljubavi Afrodita – osim toga, tokom cele godine je toplo. To je bilo osnova za koncept: „Fabrika na otvorenom“. Koncept je Pafosu takođe doneo „Nagradu za kulturu Melina Merkuri“ i milion evra. Blagodet za tako mali budžet.

„Mi želimo da arheološka nalazišta otvorimo za manifestacije: stare vile, amfiteatar…“ objašnjava koncept Decerova. Naravno, izgrađeni su novi prostori, ali većina manifestacija će se održati na otvorenom, pod motom: mediteranski, slobodno, rustično. Zvuči privlačno – na prosečnoj temperaturi od 15 stepeni u januaru. Georgija Decer već se raduje koncertu Berlinske filharmonije prvog maja – na rivi, sa srednjovekovnom tvrđavom u pozadini.

Organizatori žele da „izgrade mostove“, međunarodni program bi trebalo da privuče strane posetioce, kao i Kiprane sa severa podeljenog ostrva. U programu je reč i o nacionalnoj istoriji, grčkom puču 1974. godine i turskoj vojnoj intervenciji koja je usledila. Uzajamno proterivanje stanovništva i dalje je bolna tačka za oba naroda. U Mutalosu, starom delu grada, stoji džamija iz vremena kada je tursko-grčki suživot još funkcionisao. Sada tamo uglavnom žive raseljeni Grci sa severa – i „nove“ izbeglice.

Armija dobrovoljaca

Oko 400, uglavnom mladih ljudi prijavilo se da dobrovoljno radi na raznim mestima, kao pomoć vatrogascima pa sve do brige o pojedinačnim umetnicima.

Prestonica kulture bi trebalo da deluje i prema unutra, to je takođe deo koncepta. Mnogi događaji koji su prethodili zvaničnom početku manifestacija, uverili su građane koji su bili skeptični i sada dolazi sve više i više ljudi. Umetnička direktorka Georgija Decer uverena je da koncept funkcioniše, da će doći ne samo više turista, već i da će Pafos imati dugoročne koristi od aktivnosti tokom godine u kojoj je Prestonica kulture. Posle 2017. godine u Pafosu bi trebalo da ostane više od perfektnog besplatnog bežičnog internata.

Kultura i posle 2017.

Tome se nada i Karalamos Margaritis, jedan od lokalnih umetnika. „Pafos je do sada bila kulturna pustinja, samo komercijalni bioskop, bez pozorišta, bez koncertne dvorane. Morali smo u Nikoziju ili Larnaku da nešto vidimo“, kaže Margaritis. Ranije su umetnici izlagali po hotelima, sada bar postoje dve galerije.

Taj tridesetogodišnjak koji je studirao u Parizu, vratio se pre nekoliko godina u svoj rodni grad. „Ovde možete da dajete nove impulse sa svim onim što radite“, kaže Margaritis. Sa nekoliko drugih umetnika i sa velikim entuzijazmom, on vodi jedinu privatnu umetničku školu „Kimono“.

Margaritis je međunarodno povezan i već dugo se bori za kulturnu razmenu i nova mesta za festivale. Tokom ove godine on će realizovati dva projekta, uključujući i festival animacije sa radionicama. Nada se da će i posle 2017. godine u Pafosu konačno biti kulturnog života.

Program Pafosa, Evropske prestonice kulture 2017, pogledajte OVDE.