Novi Sad između kulture, novca i politike

Novi Sad je sve što bi jedna Evropska prestonica kulture trebalo da bude – relevantan kulturni centar, ali ne i glavni grad, multinacionalan, multukulturan, višejezičan, bogate kulturne istorije, ali i žive i pluralističke scene u sadašnjosti. Ili barem tako izgleda ukoliko se stvari istrgnu iz konteksta, kažu kritičari. Taj kontekst svedoči o gradu cenzurisanih izložbi, urbicida, konzervativne i nacionalističke orijentacije u institucijama kulture, netransparentne raspodele novca na javnim konkursima, i razigranih, ali getoiziranih manjinskih naroda. Zato je, kažu, ideja da Novi Sad ponese titulu Evropske prestonice kulture jedna perverzna ideja, a titula, iako dobrodošla, potpuno nezaslužena.

Iz Organizacionog odbora koji je izborio tu prestižnu titulu odgovaraju da su – „na sreću Novosađana“ – o kandidaturi odlučivali nezavisni evropski stručnjaci, te da Novi Sad nije i neće nastati dobijanjem titule 2021. godine, već ima svoju istoriju sa svim prednostima i manama. „Titula Evropske prestonice kulture se ne dodeljuje zbog onog što grad jeste, nego zbog onoga što bi želeo da postane, a na to šta bi želeo da postane mi smo odgovorili kroz aplikaciju“, kaže Nemanja Milenković, predsednik Organizacionog odbora kandidature Novog sada. On za DW dodaje da se u toj aplikaciji prepliću umetnička vizija i vizija razvoja grada.

Ništa novo?

Vizija se sastoji iz četiri oblasti pod zajedničkim nazivom „Za nove mostove“. Četiri mosta na kojima se aplikacija temelji su Most slobode, koji obuhvata pitanja kulturnog i kreativnog razvoja mladih i kreativne industrije, most Duga kao simbol multikulturalizma, koji obrađuje teme konflikata, migracije, tolerancije i različitosti, most Nade koji obuhvata pitanja kulturnih kapaciteta i javnih prostora, a predstavlja ga Žeželjev most kao simbol prosperiteta, i Novi most, koji obuhvata kulturno nasleđe, a oličen je u novom pešačkom mostu koji bi spojio naselje Liman i Ribarsko ostrvo.

Na račun svakog od tih segmenata stižu kritike. Multikuluralizam, kažu kritičari, ne postoji u gradu iz kog je proterano jedno od pisama kojim njegovi stanovnici pišu, o javnim prostorima ne može da se govori dok god nezavisni umetnici rade po podrumima jer im Grad nije obezbedio ni prostor za rad, a na arhitekturu se ne može pozivati u kontekstu u kom se ruše istorijski spomenici i menjaju planovi kako bi se izašlo u susret privatnim interesima. „Sa stanovišta arhitekture, nije se moglo ni pretpostaviti da će Grad dobiti kandidaturu, jer je upravo od ove discipline Grad na neki način odustao“, kaže za DW Aleksandar Bede iz Društva arhitekata Novog Sada. „Poslednjih godinu dana se izvode projekti kojima su pogaženi svi stručni principi, a sprovode se bez javnih arhitektonskih konkursa, koji su bili garant kvaliteta.“

Grad ni ovog puta nije konsultovao struku u vezi s novim infrastrukturnim ulaganjima, tvrdi Bede. Podseća da je čak i pešački most stari projekat koji stoji na dnevnom redu bez obzira na EPK. „Tako da, što se tiče tih najvećih investicija koje su kandidaturom bile predviđene, zapravo se radi o već planiranim, a ne dodatnim vrednostima koje bi kandidatura eventualno sa sobom donela. Most je svakako potreban za razvijanje sadržaja, ali su ti sadržaji turistički, zabavni, a ne kulturni, tako da se opet može postaviti pitanje u čemu je javni interes da se ovaj projekat ubaci u kandidaturu“, priča Bede.

Nezavisna scena – šansa ili ucena?

U realizaciju celokupnog projekta biće uloženo 30 miliona evra, koji će biti raspoređeni tokom narednih šest godina. Grad Novi Sad učestvovaće u operativnim troškovima sa oko 12 miliona evra, dok će ostatak novca biti obezbeđen iz pokrajinskog i republičkog budžeta, evropskih fondova i donacija. Najveći deo ulaganja otići će u programe i projekte koji će se birati na konkursima, kažu u Organizacionom odboru. Na dva otvorena konkursa – u junu prošle i ove godine – pristiglo je ukupno 350 projekata, od kojih je Umetnički savet izabrao 130 koji će se realizovati do 2021. godine. „U narednom periodu će se raspisivati i novi konkursi kako bi se program upotpunio, a jedan deo projekata će se realizovati u saradnji sa drugim EPK projektima širom Evrope“, objašnjava Milenković.

Milenković naglašava da su konkursi otvoreni za sve i transparentni. Međutim i dalje nema mnogo informacija o sprovođenju konkursa, odabranim projektima i raspodeli novca. Predstavnici nezavisne kulturne scene tvrde da nisu bili uključeni u proces. Čak strahuju od ucene da, ukoliko ne učestvuju u programima EPK, neće ni na koji način biti pomognuti od uprave Grada. „Došli smo u situaciju da samo potvrdimo privrženost, jer nam se u suprotnom nameće pitanje patriotizma, lokalpatriotizma i pripadništva, što mislim da je ružno, neprimereno i krajnje netransparentno“, kaže za DW Zoran Panetlić iz Inicijative nezavisne scene kulture Novog Sada, koja već godinama ukazuje na probleme unutar gradske uprave za kulturu. 

Pantelić podseća da su gotovo nijedna nezavisna organizacija ove godine nije dobila podršku na konkursu iz oblasti savremenog stvaralaštva. Novac je, kaže, prema već ustaljenoj praksi podeljen fantomskim organizacijama bliskim partijama koje su dobijale sektor kulture na upravljanje. „Istovremeno se pojavila inicijativa za Novi Sad EPK 2021, pa su nam se obratili s molbom da im damo ideje za aplikaciju. Mi smo to protumačili kao vrlo cinično i vrlo. Naravno, veliki broj organizacija nije učestvovao u tome, jer je to vrsta mobinga i ucene. S jedne strane vam ne dodele ništa od poreskog novca, a onda vas zovu za ideje kako bismo svi zajedno pod jednom zastavom išli u Evropu“, kaže Pantelić.

„Nevladin sektor je uključen“

Iz Organizacionog odbora, međutim, tvrde da je nevladin sektor već uključen u projekat, i kao primer navode da njime upravlja upravo predstavnik fondacije EXIT. „Osim toga, u svim timovima imali smo predstavnike NVO-a, a putem javnih konkursa je izabran veliki broj projekata predloženih upravo od strane NVO sektora. Usudio bih se da kažem da je čak više projekata predloženih od strane NVO sektora ušlo u aplikacioni formular, nego onih predloženih od strane državnih institucija“, kaže Nemanja Milenković.

Uprkos neslaganjima, iz Inicijative poručuju da su spremni da uđu u proces pregovaranja. Nameru da sarađuju, kažu, već su pokazali učestvovanjem u procesu donošenja Strategije razvoja kulture Grada Novog Sada, iako je i to bilo na njihovu inicijativu. „U martu smo dobili informaciju da je aplikacija odbijena zato što taj dokument nije postojao i grad je u hitnom postupku morao da proizvede nekakav dokument. Mi smo tada napravili jednu vrstu analize, dali listu primedbi i dosta stvari je uvaženo“, priča Pantelić, ali dodaje da se i dalje nalaze na jako udaljenim i različitim tačkama. „Znamo da im je zamereno i to što imaju gotovo potpuno odsustvo vaninstitucinalne kulture, a to znači da je markirano da im falimo mi. Neko im je pomogao u tome i dopisao elemente koji su potpuno u korist nezavisne scene, ali treba imati u vidu da su to tako opšta mesta, univerzalna agenda koju je neko uneo znajući da je to ono što Evropska komisija hoće da čuje, ali nas niko ništa nije pitao“, priča Pantelić.

Politički poeni za SNS

Osim rasprava o promenama koje bi titula mogla da donese kulturnom pozicioniranju Novog Sada, Organizacioni odbor nameće i temu ekonomskog prosperiteta koje bi pobeda mogla da donese. Oni napominju da Evropska prestonica kulture nije samo revijalna titula, već da se dosadašnjim prestonicama ulog vraćao i do osmostruko veći. Na koji način bi se taj ulog mogao vratiti Novom Sadu? Na to još uvek nema odgovora.

Jasno je, međutim, kako bi se ulog mogao vratiti vladajućoj strukturi, koja je već prve momente slavlja iskoristila da prozove nevernike koji su, kako su to naveli gradonačelnik Miloš Vučević i premijer Srbije Aleksandar Vučić, lobirali protiv grada iz svoje države i za protivnički tim. Upravo će naprednjaci, smatra politikolog Duško Radosavljević, imati najviše koristi od prestižne titule kojom će prikupljati političke poene. „Koristiće to kao argument da intelektualcima i kulturnim radnicima koji se budu žalili da im je na primer malo novca, odgovore – ali mi smo dobili titulu, mi se trudimo, čak je i Evropa prepoznala vrednosti, samo se vi bunite. A jesu li rekli ljudima, hoće li popraviti onih deset skrnavih stepenika ispred Srpskog narodnog pozorišta koji već 20 godina stoje? Hoće li napraviti još jedno pozorište?“, pita se Radosavljević.

Radnici u kulturi, međutim, nisu još spremni da tako lako odbace mogućnost da će ipak na neki način profitirati, ali oprezno čekaju razvoj situacije i konkretne poteze. Ti konkretni potezi tek će sada doći na red, nakon što je utihnula pobednička euforija. Iz Organizacionog odbora kažu da će prvo morati da osnuju organizaciju „Novi Sad 2021“ i postave temelje organizacione strukture, a potom donesu akcioni i finansijski plan. Tek podom sledi nulta 2017. godina. „Držeći se devize da ne moraš biti sjajan da bi počeo, ali moraš početi da bi bio sjajan, mi nastavljamo tamo gde smo stali, jer verujemo da se Evropska prestonica kulture ne proglašava, ona se stvara“, zaključuje Milenković.