Ozbiljan incident, a ne samo Šešeljev šou
19. april 2018.
Hrvatska javnost, a i političari, osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja u suštini ne doživljavaju kao ozbiljnu figuru, čak ni kao enfant terrible političke scene u Srbiji. Gotovo da postoji konsenzus da je reč o nasilnom egzibicionisti, političkom trolu koji svoju egzistenciju osmišljava na skandalima i neinteligentnom nacionalizmu. I pri tom najviše nanosi štetu sopstvenoj državi.
- pročitajte još: Šešeljevenje ne sme da bude folklor
Hrvatski mediji Šešeljeve „performanse“ prate marginalno, ali ovoga puta, s obzirom na mesto i vreme radnje, kao i na glavnog aktera koji u sebi, nakon haške presude, objedinjuje ratni zločin počinjen nad Hrvatima i zakonodavnu vlast, sve se pretvorilo u politički rijaliti-šou koji je u drugi plan potisnuo ono što su novinski urednici u Hrvatskoj planirali kao udarne vesti. Naime, u tom su trenutku izveštaj o Agrokoru u Saboru predstavljali ministarka privrede i vladin poverenik za posrnuli koncern, a pred poslanike je stao i glavni državni tužilac pred smenom.
Nasilnik s parlamentarnim legitimitetom
Zašto parlamentarna većina u Srbiji ne izbaci Šešelja iz Narodne skupštine kada joj to njegovahaška presuda dozvoljava – to je glavno pitanje koje su postavljali hrvatski političari u očekivanju reakcija zvaničnog Beograda. „Očekujem od Srbije da osudi taj događaj i da nakon uspostavljanja dijaloga vidimo kako dalje“, rekao je premijer Andrej Plenković čije je Ministarstvo spoljnih i evro-poslova bezuspešno pokušalo da uruči ambasadorki Republike Srbije u Zagrebu protestnu notu.
„Njemu i takvima najveća je kazna postojanje nezavisne hrvatske države i potpuni slom projekta Velike Srbije“, prokomentarisala je predsednica Kolinda Grabar-Kitarović, i sama žrtva Šešeljeva sirovog seksizma. „Izražavam nadu da ovaj događaj neće pokvariti napredak u odnosima naših država, koji smo postigli u poslednjih nekoliko meseci“, poručeno je iz kabineta predsednice pre nego što je na pozornicu zakoračio onaj čija se reakcija čekala čitavo poslepodne – predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Vučić ne može da pobegne od prošlosti
U kom smeru će ići Vučićev komentar prethodno je najavila ambsadorka Mira Nikolić rečima da je Vučić prilikom posete Zagrebu u februaru doživeo i gore neugodnosti, ali nije napuštao Zagreb. Vučić, koga u Hrvatskoj doživljavaju kao veštog manipulatora u pozi žrtve, taj narativ nadogradio je pričom o navodno spaljenim srpskim zastavama i poslanikom koji je trčao za njim po zagrebačkim ulicama.
- pročitajte još: Dugoročne posledice Vučićeve posete
Ono što nije spomenuo jeste da ga je tom prilikom poslanik u Saboru Miro Bulj (Most) pitao kada planira da dođe u hrvatsku Glinu, aludirajući na taj način na Vučićev huškački govor koji je 1995. godine kao Šešešljev posilni održao u tada okupiranom gradu. Šešelj je deo prošlosti od koje Vučić bezuspešno beži, zaključili su hrvatski političari i u tome pronalaze razlog što u generalnoj osudi paljenja zastava nije spomenuo Šešeljevo ime. „Miro Bulj nije bio u Srbiji u Domovinskom ratu, kao što su bili Vučić i Šešelj (u Hrvatskoj, prim.ur). Veza između njih dvojice je neraskidiva“, komentarisao je Bulj svoj postupak uz navod da je njegovo pitanje bilo pristojno i legitimno.
Treba li hraniti trola?
„U Srbiji se dogodio međunarodni incident za koji, prema međunarodnom pravu, odgovara Srbija“, izjava je bivšeg ministra pravosuđa Orsata Miljenića (SDP) koji smatra da bi pravosuđe Srbije trebalo da procesuira Šešelja. Iako veruje da je odluka hrvatske delegacije da napusti Srbiju isrpavna, Miljenić jasno postavlja pitanje: zar se tako ne radi upravo ono što Šešelj želi i zar ga to ne održava u javnom životu? „To je čovek koji živi od ovog i za ovo“, smatra bivši ministar.
Predstavnik srpske nacionalne manjine u Saboru, Milorad Pupovac (SDSS), trn je u oku hrvatske desnice i Šešeljev ispad neće mu olakšati poziciju u trenutku kada jastrebovi u Hrvatskoj pokušavaju da ukinu zagarantovana mesta manjinskih poslanika u Saboru. „Zar nije bilo dovoljno gaženja ljudskog dostojanstva i nacionalnih osećanja u odnosima između Hrvata i Srba? Zar ne vidimo da je bezumno da se uzajamno gazimo dok nam je nad glavom čizma koja i jedne i druge može da nas zgazi? Zar nije vreme za uspravne Hrvate i Srbe i njihove uspravne zastave u zajednici ravnopravnih i prosperitetnih evropskih naroda?“ To su pitanja koja je Pupovac postavio nakon povratka iz Beograda, uz poziv da „ne budemo taoci ljudi koji gaze nacionalne simbole“.
Kako dalje?
Čini se da ovaj incident ipak neće unazaditi odnose Zagreba i Beograda u meri u kojoj je to učinila januarska izložba o Jasenovcu koju je u Njujorku postavila misija Srbije pri UN. Reč je o očekivanom izgredu – ako uzmemo u obzir ko ga je kreirao – i ne problematizuje mračni deo dalje prošlosti koja je Hrvatskoj u ovom trenutku mnogo bolnija tačka.
Dobra vest jeste to da je, u senci incidenta, ipak otvoreno predstavništvo Hrvatske privredne komore u Beogradu. „Umesto da govorimo o stvarima koje znače život i budućnost za nas, naše porodice i naše zemlje, iz Beograda je otišla ružna slika, na najprimitivniji mogući način. Zbog toga se stidim“, rekao je tom prilikom predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež. To je u Hrvatskoj prihvaćeno kao najiskrenije izvinjenje iz Srbije.
„Ovo je problem Srbije i oni taj problem moraju da rešavaju“, zaključio je predsednik Sabora Jandroković, uz najavu da Hrvatska ostaje vrlo čvrsto uz Hrvate koji žive u Srbiji, te da će i dalje nastojati da njihova pozicija bude jača. Da li će predsednica Hrvatske Grabar-Kitarović, kako je planirano, ove godine zvanično obići Beograd, tek ćemo videti. Ali ne bi trebalo zaboraviti da se ni ranije, kada je reč o susretima s Aleksandrom Vučićem, nije osvrtala na signale koje su joj slali iz vlade Hrvatske.