Otvara se sporna ambasada u Jerusalimu
14. maj 2018.
Danas će mirno stambeno naselje Arnone na jugu Jerusalima biti u centru pažnje celog sveta. Američke i izraelske zastave ukrašavaju ulicu koja vodi do američkog konzulata. Sada će ta zgrada biti pretvorena u novu Ambasadu SAD u Jerusalimu. Na vidna mesta su postavljeni ulični znakovi na hebrejskom, arapskom i engleskom jeziku.
Američki predsednik Donald Tramp prošlog decembra je objavio da će američka ambasada iz Tel Aviva biti prebačena u Jerusalim, ispunjavajući time obećanje koje je dao u svojoj predizbornoj kampanji. Ovom odlukom Tramp je raskrstio sa dugogodišnjom američkom spoljnom politikom, koju su vodili njegovi prethodnici. Odluka je naišla na kritike širom sveta. Međunarodni konsenzus bio je da status Jerusalima bude deo finalnih pregovora između Izraela i Palestinaca.
„Mislim da je u redu da SAD premeštaju ambasadu ovde, jer je to ipak glavni grad. Pitajte svako dete koji je glavni grad Izraela i ono će vam reći: Jerusalim", kaže Izraelac Uriel Berenstein dok šeta svog psa po centru (zapadnog) Jerusalima. „Ako se jednog dana osnuje i palestinska država i ako bi Palestinci hteli deo Jerusalima, našao bi se sporazum, ali za sada, dok nema palestinske države je Jerusalim glavni grad Izraela", dodaje on.
25-godišnji Izraelac je međutim zabrinut da će kontroverzna odluka izazvati nove tenzije između Palestinaca i Izraelaca. „To će svakako uzrokovati tenzije, ali možemo se samo nadati da će lideri na obe strane znati kako da smire ljude".
Drugi su manje zabrinuti zbog mogućih reakcija. „Mislim da nema sumnje da američka ambasada treba da bude u Jerusalimu. Sve ambasade bi trebalo da budu u Jerusalimu jer je Jerusalim glavni grad Izraela", kaže Rena Baba, dok se šeta ulicom punom ljudi.
Simbolični potez sa potencijalno dramatičnim posledicama
Tokom prve faze će samo američki ambasador Fridman i nekoliko članova osoblja raditi u novoj ambasadi u Jerusalimu. Kompletno preseljenje će, prema rečima američkog zvaničnika, trajati godinama. Zgrada ambasada će se ili postepeno proširiti ili će se graditi novi kompleks. Mesto se nalazi blizu zelene linije, linije razgraničenja koja je nakon rata 1948. godine razdvojila teritoriju Izraela i Jordana.
„Paradoksalno je da preseljenje američke ambasade nema direktan uticaj na grad, ali sa druge strane ostavlja ogromne posledice", kaže Danijel Seideman, američko-izraelski advokat i osnivač nevladine organizacije Terrestrial Jerusalim. „Danas je Jerusalim više podeljen, manje održiv i više sporan nego ikada ranije. Premeštanje ambasade to neće promeniti i ostaviće ogromne posledice za američko posredovanje u političkim procesima i odnosima između Izraela i Palestine".
I dok se verovalo da Trampova administracija radi na izradi novog mirovnog plana, odlukom o preseljenju Ambasade SAD u Jerusalim, šalju se protivrečni signali. Grad ostaje predmet spora između Izraela i Palestinaca. Tokom svoje prve posete Izraelu u aprilu, novoimenovani američki ministar spoljnih poslova Mihael Pompeo ponovio je da su granice izraelskog suvereniteta u Jerusalimu i dalje predmet pregovora između dve strane. Međutim, u januaru je američki predsednik Donald Tramp izjavio: „Uklonili smo Jerusalim sa pregovaračkog stola - o tome više nema priče".
Palestinska uprava snažno je osudila odluku Trumpove administracije o Jerusalimu i od tada odbija da sarađuje sa američkim zvaničnicima. Palestinci su pozvali druge diplomatske misije i ambasade da bojkotuju otvaranje američke ambasade u ponedeljak, na kojem će prisustvovati oko 1.000 gostiju i zvanica, među njima i američka delegacija koju predvodi ministar finansija Stiven Mnjučin. Trampova kćerka Ivanka će takođe prisustvovati ceremoniji svečanog otvaranja Ambasade SAD u Jerusalimu.
Ljuti Palestinci
„Ovo pokazuje da su Amerikanci u potpunosti na izraelskoj strani i da im nije stalo do prava Palestinaca. Oni su u osnovi ovim rekli: Mi smo protiv ostvarenja vaših snova da dobijete državu i tako su Palestinci ostali bez ičega", kaže kaže Džavad Sijam, palestinski aktivista koji je učestvovao na mirnim demonstracijama u Jerusalimu u decembru 2017, nakon što je Tramp objavio odluku o preseljenju američke ambasade. „Oni ponavljaju istoriju. Govore Palestincima da nemaju prava, a sebi daju za pravo da uzimaju ono što pripada drugim nacijama", dodaje ovaj palestinski aktivista.
Palestinci žele svoju državu sa svojim glavnim gradom - Istočnim Jerusalimom, koji je Izrael oduzeo od Jordana tokom rata 1967. Godine 1980. Izrael je izvršio aneksiju Istočnog Jerusalima i proglasio ceo grad glavnim gradom. Veći deo međunarodne zajednice nikada nije priznao ovaj potez. „Ko je Tramp da dođe i kaže: Jerusalim je Izrael? Kakve on veze ima sa Jerusalimom?" kaže jedan mladić na putu ka Damask-kapiji, jednim od glavnih ulaza u Stari grad. Odlukom SAD ignoriše se prisustvo Palestinaca, kao i njihove istorijske veze sa ovim drevnim gradom, kojeg i muslimani i Jevreji i hrišćani smatraju svojim svetim gradom.
Regionalne tenzije
Otvaranje Ambasade SAD se poklapa sa obnovljenim tenzijama između Izraela i Irana, koji bi mogle da izrastu u otvoreni sukob. Pažnja će u ponedjeljak biti takođe usmjerena na granicu Gaze sa Izraelom, gde palestinski organizatori Velikog marša povratka planiraju mirni protest povodom inauguracije američke ambasade. Od kraja marta tamo se održavaju protesti svakog petka. Tokom proteklih sedmica ubijeno je više od 45 Palestinaca, a još veći broj je ranjen, uglavnom u izraelskoj snajperskoj vatri.
Dan nakon otvaranja ambasade, Palestinci oplakuju gubitak svoje zemlje. Nakba (katastrofa) je još jedan snažni podsetnik mnogim Palestincima da njihov san o državnosti nestaje. „Pokretanje ambasade ima dalekosežne posledice i za Palestince", kaže Danijel Seideman. „Šalje im jasnu poruku da pokopaju svaku nadu i da se taj sukob ne kreće u pravcu rešenja".