Viktor Orban dobro poznaje svoje prijatelje-istomišljenike iz Evropske narodne stranke (EPP). On smatra da su oni „korisni idioti“ i da su slabi. I u nekim stvarima ima pravo. Protivnik alfa mužjaku iz Mađarske je, politički gledano, laka kategorija: Manferd Veber, iz bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU).
Veber, šef frakcije EPP u Evropskom parlamentu koji želi da postane predsednik Evropske komisije, do sada je već mnogo puta povlačio „crvene linije“ preko kojih Orban pleše stalno ih prekoračujući. I nikad se ništa ne događa. To nije dobra strategija protiv populiste iz mađarske ravnice, jer on reaguje samo na jasne poruke – ako i tada.
Ravničarski populizam
Za tango je potrebno dvoje. Orban diktira tempo, a rukovodstvo EPP dozvoljava da bude vođeno i zavedeno. Veber želi da i uz pomoć glasova Mađarske zasedne u fotelju predsednika Evropske komisije. Orban to zna i zato laska Veberu. A kod kuće dozvoljava da njegovi mediji – izrazito bez ukusa – i dalje udaraju po Junkeru i kompaniji. To nije ništa novo: suština tog ravničarskog populizma je permanentno biti u modusu predizborne kampanje, uz stalno nove slike neprijatelja. Savršen žrtveni jarac je jevrejski milijarder Soros, koji navodno vuče konce u Briselu kada je reč o migraciji, kako to propaganda Mađarima već skoro četiri godini servira.
Bavarci iz CSU sve to znaju, pa ipak rado koriste Orbana kao poruku upućenu Berlinu. Mađarska je takoreći ispruženi srednji prst protiv Angele Merkel. A tu su još i nemački ekonomski interesi koji očigledno potpokavaju osnovne evropske vrednosti. Nemački proizvođači automobila vole mađarske radionice: Mercedes, Audi, BMW – svi oni investiraju milijarde u Orbanovo carstvo. Privlače ih niski porezi, dobro obučeni radnici i slabi sindikati. A baš slučajno je centrala Audija u izbornom okrugu bivšeg lidera CSU i nemačkog ministra unutrašnjih poslova Horsta Zehofera. Orban dobija na vrednosti, može da popuni svoje poreske kase i pusti da ga slave kao uspešnog ekonomskog kapetana. Reč je o vin-vin situaciji.
Kritike na račun Orbana do sada su se gubile u magli politike umirivanja Evropske narodne stranke. Sredićemo to interno, tako možemo bolje da utičemo na njega – to je godinama bila mantra EPP. Konzervativci su rado prstom upirali u političku konkurenciju: A vi socijaldemokrate? Vi imate Rumune, nejasne figure poput Ponte i Dragnea.
Šta još Orban ima da traži u EPP?
Predsednik EPP Žozef Daul i Manfred Veber otišli su i korak dalje, oni su prošle godine aktivno učestvovali u Orbanovoj predizbornoj kampanji u Mađarskoj. Pritom je Orban već tada proterivao Centralno evropski univerzitet i civilno društvo. Već tada su visili plakati na kojim piše „Stop Brisel“, na radiju su puštani spotovi, slata su propagandna pisma svakom mađarskom domaćinstvu – finansirana, uzgred budi rečeno, našim novcem. Sredstva EU godinama bogate Orbanove oligarhe i ljude iz njegovog klana. Vodeći krugovi EPP, okupljeni oko Daula i Vebera, na taj način su postali Orbanovi saveznici.
Orbanovi oligarsi drsko pljačkaju evropske kase, njegov zet može bez posledica da napuni svoje džepove, uprkos debelom dosijeu u evropskoj Agenciji protiv prevara (OLAF). Istrage u Mađarskoj su obustavljene.
Orbanova koleginica iz EPP Ingeborg Gresle želi da oteža pljačku, ona u ime Evropskog parlamenta nadgleda novac evropskih poreskih obveznika. Gresleova je veliki fan evropskog Državnog tužilaštva – ono bi naime moglo da deluje i preko granica... Ali mađarska vlada je protiv toga. Ideološki ekstremni desničar i sve veći autokrata Orban, instalirao je svoj korumpirani, „iliberalni“ sistem, kaže član EPP iz Luksemburga Frank Engel. On već dugo postavlja pitanje: Šta još Orban ima da traži u EPP? I oboje su u pravu sa svojim kritikama. I oboje su do sada ostali usamljeni u svom opominjanju. A EPP se neumorno poziva na „evropske vrednosti“.
Činjenica da je sada desetak stranaka članica EPP poslalo pisma predsedniku Daulu tražeći izbracivanje Mađarske iz EPP ima dvostruko značenje. Dosta im je Orbana i njegovih ljudi. No pisma se mogu shvatiti i kao glasanje o nepoverenju protiv Daula i Vebera koji su dugo držali svoju zaštitničku ruku iznad ravničarskog populiste.
Oni su zaista Orbanovi „korisni idioti“ koji su ga i napravili tako velikim da može da postane ozbiljna pretnja Evropi. Orbanovo vreme u EPP je isteklo, a Daul i Veber bi trebalo da odu sa njim. Samo na taj način Evropska narodna stranka može ponovo da postane verodostojna. A to bi bila usluga i Evropi.
Štefan Ožvat bio je dopisnik nemačkog javnog servisa ARD iz Jugoistočne Evrope. Godine 2017. objavio je knjigu „Ravničarski populizam. Viktor Orban, evropski incident?“. Živi i radi u Beču i Berlinu.