„On može da krene u napad na kancelarku“

DW: Da li su socijaldemokrate našle novog mučenika, koji je spreman da se žrtvuje u „nemogućoj misiji“ protiv Angele Merkel?

Prof. Nils Diderih: Ne verujem da je Martin Šulc mučenik. To je, međutim, iznenađujuća odluka, odluka odozgo – upravo suprotno od onoga što propovedaju mnoge članovi SPD-a koji traže da se odluke donose odozdo, iz naroda. Očigledno je da se radi o odluci koju je doneo dosadašnji šef stranke Zigmar Gabrijel.

Sve ukazuje da bi nakon ove odluke moglo da bude još nekih posledica unutar stranke?

Ne znam da li će ih biti. Opšta procena je bila da ulazak SPD u predizbornu kampanju sa Gabrijelom na čelu, ne bi donela ništa dobro. Ovo je doduše bilo veliko iznenađenje, ali je istovremeno svima laknulo.

Zar se ne čini da je Gabrijelovo odustajanje od kandidature za kancelara poput nekakve evakuacije u atraktivno u ne toliko opasno Ministarstvo spoljnih poslova, kako bi se izbegla dalja odgovornost za neuspehe SPD-a?

Mislim da se kod Gabrijela radi o tome da je svestan sopstvenih mogućnosti. Niko ne može da ospori da on nema moć analitičkog rasuđivanja. On je, dakle, prosudio da lično nema šanse da socijaldemokrate povede u pobedu. Razlog za to je što on, kao član (sadašnje koalicione) vlade, u osnovi nije osoba koja bi mogla da nastupi kao alternativa Angeli Merkel.

Šta Šulc može da uradi za socijaldemokratiju i spasavanje SPD-a, a Gabrijel nije mogao?

Šulc može da pruži tračak nade socijaldemokratama, da im pokaže da je moguće da prevaziđu veliki gubitak glasova i izađu iz prognoza koje kažu da bi mogli da osvoje samo oko 20 odsto glasova. Šulc je taj koji može da krene u napad protiv kancelarke i jasno pokaže da je SPD alternativa demohrišćanima i Angeli Merkel. Već bi bilo nešto kada bi birači mogli da uoče da postoji razlika u odnosu na kancelarku.

SPD želi da dođe na vlast, ali mi nikako ne možemo da se otmemo utisku da ta stranka želi da se trajno pozicionira kao mlađi-partner CDU?

Sumnjam da je to tako. Sve ankete pokazuju da je većina u SPD-u skeptična prema produžetku „Velike koalicije“ (vlade sastavljene od dve najveće stranke, prim.prev). Problem je – a ja sam proteklih dana o tome diskutovao i sa poslanicima Bundestaga – što svi kažu da moramo da preuzmemo odgovornost ukoliko opet ne ostvarimo rezultat koji bi bio dovoljan za formiranje drugačije vlade, odnosno drugačije većine. Mislim da vlada raspoloženje u kome većina socijaldemokrata priželjkuje da izađemo iz ove nesrećne koalicije.

Šulc je evropski političar, a Evropska unije trenutno deluje prilično depresivno. Na koji način on želi da pridobije glasove za SPD?

Šulz je u Evropskom parlamentu pokazao da je u stanju da okupi, integriše i povede ljude. Kao predsednik tog parlamenta bio je opštepriznat. Zajedno sa Žan-Klodom Junkerom davao je nove akcente evropskoj politici. To je ono što on donosi sa sobom iz Evrope. Brzo će ući u nemačku problematiku. Dugo je radio na lokalnom nivou i ne mislim da bi to što je tolike godine proveo u Evropskoj uniji moglo da mu naškodi.

Nemci cene uzdržano ponašanje Angele Merkel, dok Šulc važi za impulsivnog političara. Koje bi njegove osobine mogle da budu prednost u odnosu na Merkel?

Ono što on može da uradi jeste da pokaže da SPD ima pretenzije da preuzme rukovođenje, da pokaže da je njegova stranka jasna alternativa demohrišćanima Angele Merkel. Problem nemačkih birača je u tome što ne mogu da razaberu razlike među nemačkim partijama – one im deluju kao siva površina u opštem sivilu. „Velika koalicija“, sastavljena od demohrišćana i socijaldemokrata, ima veliku većinu, a male stranke nikako da se pomere sa margina. Socijaldemokrate do sada nisu jasno pokazivale da predstavljaju alternativu – i zato je Šulc odgovarajući kandidat.

Na koliko procenata birača mora da spadne neka stranka da bi izgubila epitet „velike narodne stranke“?

U nedoumici sam kada je u pitanju to da li je SPD „narodna partija“ – pre svega zato što taj pojam i nejasno definisan. Ne smemo da zaboravimo da je naziv „narodna partija“ izmislio CDU – za CDU. U vreme kada je ojačala socijaldemokratija, taj izraz je počeo da se koristi i za SPD. „Narodna partija“ znači da se radi o otvorenoj partiji, otvorenoj za sve. Pojavom Alternative za Nemačku (AfD), koja sebi prisvaja jednu vrstu atributa „izvorno narodnog“, i pojam „narodne partije“ postao je problematičan. Pitanje koje se postavlja glasi: može li SPD, i pored razjedinjenosti partija na levom spektru, da izraste u vodeću političku snagu? Ona je trenutno gotovo na istom nivou sa Zelenima. SPD bi trebalo da teži da bude znatno jača od svih drugih partija centra i levog spektra.

Profesor Nils Diderih je politikolog sa berlinskog Instituta Oto-Zur. U njegovu užu specijalnost spada nemački partijski sistem, unutrašnja politika i izborni sistem.