Omri Bem dobitnik Lajpciške nagrade za evropsko pomirenje

Nemačko-izraelski filozof i bivši saradnik izraelske obaveštajne službe Šin Bet, koji se zalaže za ljudska prava i sanja o zajedničkoj državi za Jevreje i Palestince? Da, takav postoji. Njegovo ime je Omri Bem, a ove srede, 20. marta 2024. godine, dobio je književnu nagradu za evropsko pomirenje Sajma knjiga u Lajcigu, koja uključuje i novčani deo od 20.000 evra.

Dodeljena mu je za knjigu „Radikalni univerzalizam: s onu stranu identiteta“. U obrazloženju žirija navodi se da Bem brani srž humanističkog univerzalizma zalažući se za jednakost svih ljudi i „protiv svake relativizacije“.

Bem se protivi politici identiteta

Bem zastupa svoje teze sa žarom. U svojoj polemici „Izrael: utopija“ iz 2020. godine on opisuje cionizam kao nespojiv s humanističkim vrednostima i zagovara ponovno razmišljanje o državnosti Izraela. Umesto o rešenju s dve države, on u svojoj utopiji govori o izraelsko-palestinskoj federaciji – zemlji za oba naroda.

Čak i nakon terorističkog napada 7. oktobra i izbijanja rata na Bliskom istoku, Bem je potvrdio svoj stav u intervjuu za časopis „Špigel“. Tamo kaže: „Imamo posla s nepodnošljivom situacijom gde je neophodno ono što je nemoguće. (...) Moramo da pronađemo predloge za političko rešenje u budućnosti. Jedini alternativni put beskrajnom ratu jeste kompromis federacije.“

Obaveštajac i uzoran student

Omri Bem je rođen 1979. u Haifi, a odrastao je u malom selu Gilon u Galileji – „formirala ga je obrazovana nemačko-jevrejska baka i tradicionalno svesni iransko-jevrejski deda“, kako ga je jednom citirao list „Jidiše algemajne“. Vojnu službu obavio je u izraelskoj obaveštajnoj službi Šin Bet. Zahvaljujući izvrsnim ocenama, studirao je u Tel Avivu u okviru Interdisciplinarnog programa za izuzetne studente Adi Lautman, a doktorirao na uglednom univerzitetu Jejl u SAD na temu Kantove kritike Spinoze.

S Nemačkom je povezan ne samo preko bake. Tokom studija je proveo neko vreme u Hajdelbergu, a 2010. je bio postdoktorand na Univerzitetu u Minhenu. Istraživao je i u Berlinu, i ima i nemačko i izraelsko državljanstvo. Bem danas živi u SAD, gde je od 2010. vanredni profesor filozofije na njujorškoj Novoj školi za društvena istraživanja. Osim istraživačkog i nastavnog rada, Bem o izraelskoj politici piše i u brojnim novinama, u „Harecu“, „Cajtu“, „Njujork tajmsu“. Bem je poznat po svojim jasnim političkim stavovima, ali i radovima o Kantu, Spinozi i Dekartu.

Etika važnija od poslušnosti

Omri Bem se ne ustručava – kako to formuliše žiri književne nagrade Sajma knjiga u Lajpcigu – „da traži da se ustanove metafizički temelji za univerzalizam“. Te temelje on pronalazi „u premošćivanju filozofije Kanta i nasleđa biblijskih proroka“. Prema Bemu, apsolutne istine su neophodne i u modernim društvima „kako bi se jednakost i dostojanstvo čoveka učinili nedodirljivim“.

Tako u svom prvom delu „Povezanost Isaka: religijski model neposlušnosti“ iz 2007. on navodi da Avram ignoriše Božiju zapovest da žrtvuje svog sina Isaka i umesto toga počini neposlušnost. Redovi u kojima Bog šalje anđela da Avramu u poslednjem trenutku objasni iskušenje i oslobodi ga ubistva sopstvenog sina dodati su naknadno. U izvornom tekstu Knjige postanja, Avram se, prema Bem, samovoljno usprotivio Božijoj zapovesti i umesto Isaka žrtvovao ovna. Zato je, prema Bemu, neposlušnost, a ne poslušnost temelj jevrejske vere.

Književna nagrada Sajma knjiga u Lajpcigu za evropsko pomirenje dodeljuje se od 1994. godine i jedno je od najvažnijih književnih priznanja u Nemačkoj. Organizatori nagrade su pokrajina Saksonija, grad Lajpcig , Udruženje nemačkih knjižara i Lajpciški sajam knjiga.

Omri Bem je nagradu primio na otvaranju sajma knjiga 20. marta. Pozdravni govor održala je francusko-izraelska sociološkinja Eva Ilouz, prijateljica i saputnica Omrija Bema.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na nemačkom.