Okupacija Tajvana malo verovatna
3. januar 2019.
Predsednica Tajvana Cai Ing Ven odbacila je „ujedinjenje“ svoje zemlje sa Kinom, rekavši da tako nešto nije moguće prema modelu „jedna zemlja, dva sistema“.
Današnji Tajvan, de fakto nezavisna država sa oko 25 miliona stanovnika, nastao je povlačenjem kineskih republikanaca na to ostrvo 1949. godine, nakon poraza od komunista u građanskom ratu. Zbog pritiska Pekinga, zemlja se ponekad još naziva i Kineski Tajpej, mada je zvaničan naziv i dalje Republika Kina.
Peking nikada nije prihvatio ni otcepljenje Tajvana niti model „jedna zemlja, dva sistema“ koji je primenjen u slučaju Hongkonga.
„Želimo da otvorimo širok prostor za mirno ponovno ujedinjenje, ali nećemo ostaviti prostora ni za kakve separatističke aktivnosti“, rekao je u sredu kineski predsednik Si Đinping u govoru u Velikoj dvorani naroda u Pekingu. „Ne možemo obećati da ćemo se uzdržati od primene sile i zadržavamo pravo da preduzmemo sve neophodne korake“, dodao je on.
Predsednica Cai je brzo odgovorila nastupom koji je prenosila televizija, rekavši da ujedinjenje nije prihvatljivo jer se njemu protivi javnost na Tajvanu. „Govor predsednika Sija pokazuje da je opravdana naša zabrinutost zbog njegove namere da ujedini Tajvan sa Kinom.“
„Pretnja“ na godišnjicu
Ostrvo na nekih 160 kilometara od kineskog kopna priznato je kao nezavisna država od dvadesetak zemalja sveta. Premda nikada nije zvanično proglasio otcepljenje od Kine, Tajvan ima odvojeni pravosudni i monetarni sistem, kao i brojne poslovne i kulturne veze sa Narodnom Republikom Kinom. Sijev govor je međutim došao na 40. godišnjicu prvobitne poruke Pekinga u kojoj se tražila reunifikacija Tajvana.
Cai Ing Ven je u govoru dodala da je zvanični Tajpej spreman na pregovore sa Pekingom ako razgovaraju kao „dve suverene države“. „Tajvanski narod veruje u demokratske vrednosti“, dodala je ona. „Pozivamo Kinu da takođe započne sopstveni proces demokratizacije jer je to jedini način da razumeju težnje tajvanskog naroda.“
Obraćanje kineskog predsednika su agencije prenele pod oznakom hitno, a većina zapadnih medija protumačila kao „pretnju“ upotrebom vojne sile. Ding Šu Fan, stručnjak za međunarodne odnose sa Tajvanskog nacionalnog univerziteta, pak primećuje da je akcenat bio na reči „ujedinjenje“. Jedan od razloga je, kaže Ding, to što u Pekingu dobro znaju da mlađe generacije na Tajvana sebe sve ređe vide kao deo kineskog naroda.
„Čini mi se da Si očajnički želi brz napredak po pitanju Tajvana“, kaže Ding za DW, objašnjavajući da u Komunističkoj partiji u Pekingu postoji nezadovoljstvo zbog Sijeve odluke da ukine limit u broju mandata koje neko može provesti na čelu Kine.
Pritisak na Tajpej
Ding dodaje da je govorom u Pekingu veliki pritisak stavljen i na predsednicu Tajvana koja se kod kuće bori sa prokineskom strankom Kuomintang koja u okviru „plave koalicije“ nastupa za ponovno ujedinjenje sa Kinom. Ta partija je do sada mogla da računa na oko trećine glasova na parlamentarnim izborima.
„Ako Kuomintang dobije predsedničke izbore 2020. godine, Si će verovatno zahtevati od Tajpeja da pokrene konkretne korake ka ponovnom ujedinjenju“, tumači Ding.
Ovaj stručnjak za DW dodaje da pominjanje upotrebe sile ima funkciju „upozorenja“ independistima na Tajvanu kao i Sjedinjenim Državama koje su vojno prisutne u regionu. Malo je verovatno, dodaje Ding, da bi Peking ikada poslao trupe da okupiraju ostrvo.