Kina – dvostruki dobitnik u Hrvatskoj
11. novembar 2018.
Na kineskoj televiziji je Hrvatska već hit: oko 300 miliona Kineza je u decembru 2017. gledalo emisiju popularne informativne serije Tian Tian Xing Shang koja je kompletno bila posvećena Hrvatskoj. Devedesetominutnu emisiju producirala je kineska državna televizija „Hunan TV", a u njoj su glavni grad Zagreb, ali i Dubrovnik odakle je bilo najviše priloga, prikazani u najlepšem svetlu.
Uz snimke iz Hrvatske, u emisiji se odgovaralo i na važna pitanja, na primer da li je Hrvatska sigurna zemlja za odmor i kako Kinezi da dobiju vizu za tu zemlju. Na kraju je bila i nagradna igra: nagrada je naravno bio put u Hrvatsku.
Iz Azije na Jadran
U odnosima između Kine i Hrvatske ništa se ne prepušta slučaju. Prošle nedelje je kineski premijer Li Kećijang primio svog hrvatskog kolegu Andreja Plenkovića u Velikoj dvorani naroda u Pekingu. Cilj tog susreta je bio unapređenje ekonomske i politička saradnju dveju zemalja. Nakon toga, hrvatski premijer otputovao je u Šangaj gde je u sklopu Međunarodnog trgovinskog sajma China International Import Expo, otvorio prvi hrvatski turistički biro u Kini. Plenković je otvaranje tog biroa u prostorima Hrvatske privredne komore nazvao „otvaranje prema Kini".
Otkako je i kineski srednji sloj otkrio ljubav za putovanjima, Kina je postala važan faktor u globalnom masovnom turizmu. Kinezi su 2017. godine potrošili oko 261 milijardu dolara na putovanja u inostranstvo, a i Hrvatska je sve popularnija. Prošle godine tu zemlju je posetilo 200.000 kineskih turista. U prvih deset meseci ove godine beleži se rast od preko 40 odsto u odnosu na prošlu godinu. Već sad su Kinezi četvrta po broju grupa turista u Hrvatskoj, a dolazi ih sve više. Ti gosti su posebno atraktivni, jer Kinezi rado putuju van glavne turističke sezone. To znači i da sušni turistički periodi postaju sve kraći.
Kako Kinezima u Hrvatskoj ništa ne bi nedostajalo, ove godine su tamo poslati čak i kineski policajci i turistički vodiči koji govore kineski. Ali ne radi se samo o letovanjima. U najmlađoj članici Evropske unije se, od njenog pristupa, ekonomska situacija nije mnogo poboljšala. S druge strane, neprekidno raste razmena sa Kinom: 2017. se obim razmene povećao za 22,75 odsto, na 807 miliona evra.
Zato je Zagrebu veoma važno to što Peking o Hrvatskoj govori kao o „strateški važnom partneru" u inicijativi One Belt, One Road, ogromnom infrastrukturnom projektu koji je poznat i kao „Novi put svile". Jer to znači da Kina i dalje želi da ulaže u tu relativno malu zemlju. Kinezi planiraju da u Zadru podignu novu industrijsku zonu sa lukom i aerodromom, što bi trebalo da postane važna kapija za kinesku robu u Evropi. Roba istovarena u Zadru znatno bi skratila pomorski put brodova sa robom za Uniju, koji inače pristaju na Severnom moru. Razgovara se i o mreži brze železnice i o fudbalskom stadionu koji će koristiti energiju sunca.
Zabrinutost Brisela
Za Evropsku uniju, kineski angažman na istoku Europe osetljivo je pitanje. Na godišnjim sastancima grupe 16+1 – sledeći će biti održan u aprilu u Hrvatskoj – Peking sa zemljama iz centralne i istočne Evrope zajedno raspravlja o infrastrukturnim, tehnološkim, poljoprivrednim i turističkim projektima, neretko finansiranim kreditima kineskih banaka. Brisel ima razloga za zabrinutost da Kina tako, u toj ekonomskoj zavisnosti tih članica, sve više širi uticaj i u samoj Evropskoj uniji. Na primer, pre tri godine su upravo Grčka, Mađarska, Hrvatska i Slovenija blokirale zajednički stav Evropske unije o kineskim teritorijalnim pretenzijama na Južnom kineskom moru. U svakom slučaju, evropska sloga tako ne izgleda.
Istovremeno, te države i dalje ubiru milijarde iz fondova Evropske unije. Jedan od najvažnijih projekata koji simbolizuje razvoj Hrvatske je 2.374 metra dugačak most prema Pelješcu. O njemu se razmišlja već dugo, ali se uvek postavljalo pitanje: ko će to da plati. Iznosom od oko 350 miliona evra od ukupno 420 miliona evra troškova, Brisel sada doslovno želi da gradi mostove kako bi se južni krak Hrvatske spojio sa zemljom, bez da se mora preći u susednu Bosnu i Hercegovinu – i bez da se na taj način napušta i onda ponovo ulazi u Evropsku uniju.
Posao izgradnje mosta na kraju je dobila jedna kineska firma, što je novina za projekat koji 85 odsto finansira Evropska unija. Državna China Road and Bridge Corporation (CRBC) dala je bitno nižu ponudu od evropskih konkurenata i obećala da će most biti gotov šest meseci ranije. Austrijski koncern Strabag i konzorcijum italijanskog Astaldija i turskog Ictasa uložili su žalbu zbog nelojalne konkurencije i damping-cena. Ali kineska ambasada u Zagrebu smatra da je to „pozitivan signal" i za druge kineske investitore.
Ko će to zaista da radi?
Na kraju je ostalo samo obećanje da će Brisel dobro da pazi ko će da radi na tom mostu: hrvatski radnici ili će većina biti kineski gastarbajteri kakve ta zemlja često šalje na slične projekte u svetu. Jer kineskoj građevinskoj firmi već je dozvoljeno da sama odredi plate svojih kineskih radnika na gradilištu, iako se ono nalazi u Evropskoj uniji. To zapravo znači da se Kinezima zaista dozvoljava nepoštena tržišna prednost.
I u hrvatskom gradiću Komarni zabrinuti su da će ubrzo biti preplavljeni Kinezima: „To izgleda kao da tu želi da dođe grupa skupina vanzemaljaca", kaže nam gradonačelnik. Činjenica da i oni moraju da se naviknu na goste iz Kine – bili oni turisti ili radnici – izgleda da je deo velikog plana.
Jer na kraju će se svesti na to da će se i Hrvatska, baš kao i druge zemlje, toliko zadužiti, da će to morati da plati novcem koji će dobiti od – još više turista iz Kine. To možda zvuči kao win-win posao, ali oba dobitka su tu – kineska.