Odustati od mantre o proširenju?
24. januar 2019.
Badiše cajtung objavio je gostujući članak nemačkog politikologa i publiciste Vinfrida Fajta pod naslovom „Balkan ostaje bure baruta“. U članku se podseća da je od okončanja jugoslovenskih ratova, Evropska unija već više od 20 godina snažno prisutna na Balkanu. Ona ima direktnu odgovornost u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, liderima šest zemalja dala je obećanje za učlanjenje, a sa dve – Srbijom i Crnom Gorom – započela je pregovore.
„Rezultat je frustrirajući. Balkan ostaje bure baruta“, ocenjuje se i članku i konstatuje da su tome doprinela dva faktora: „Nerešena etničko-nacionalna pitanja i sve veće prisustvo eksternih aktera u regionu, poput Rusije, Turske, Kine, nekih arapskih država i SAD“.
Ti faktori, zajedno sa demokratijom koja stagnira, pa čak i nazaduje, kao i socio-ekonomski razvojem, predstavljaju „latentnu pretnju po evropsku bezbednost“, smatra autor teksta.
Održiva, a ne površna stabilnost
Politika prevencije i rešavanja konflikta u jugoistočnoj Evropi trebalo bi da budu prioritetni, strateški ciljevi EU, ocenjuje Fajt i navodi na koji način bi to moglo konkretno da se realizuje:
„Najpre bi Brisel morao tačno da definiše svoje strateške interese u regionu. U tzv. Balkanskoj strategiji iz februara 2018. dominira mantra o proširenju EU. Od toga bi trebalo odustati i jasnije se fokusirati na transformaciju tih zemalja, kako bi se stvorili okvirni uslovi za održivu, a ne površnu stabilnost“, procenjuje Fajt.
On takođe dodaje da mora biti jasno i to da se strateški interesi Evropske unije ne poklapaju sa interesima Sjedinjenih Američkih Država.
Primeri korupcije i blokada
Evropska unija je, umesto stabilnosti, što je bio njen primarni interes u jugoistočnoj Evropi, dobila lažnu stabilnost, piše Fajt. „Demokratiju, ljudska prava i pluralizam podredila je interesima vladajuće, korumpirane i autoritarne elite“.
Autor za to navodi i primere: „Članovi kosovske vlade bi, bez američke podrške, bili pred međunarodnim sudom. Kosovo je, pred očima UNMIK-a, a prema navodima Europola, postalo centar za krijumčarenje i prodaju avganistanskog heroina. Članica NATO Albanija opet, zbog svoje ’kulture uzgajanja kanabisa’ važi za ’evropsku Kolumbiju’. U Bosni i Hercegovini međunarodnoj upravi nije uspelo da ukloni blokade institucija države, ali ni razmišljanje koje se kreće u etničkim kategorijama i proporcijama. Jedini tračak nade je Makedonija“, smatra Fajt.
Uključiti Tursku i Rusiju
Osim toga, Evropska unija trebalo bi da se „preventivno pobrine za rešenje otvorenih nacionalnih pitanja – albanskog i srpskog. Pritom bi EU u rešavanje tog problema trebalo da uključi i eksterne protagonoste: Tursku na albanskoj strani i Rusiju na strani Srbije“, zaključuje u autorskom tekstu za „Badiše cajtung“.
Priredila: Jasmina Roze