Francuski dnevni list „Liberasion“ u utorak je na naslovnoj strani postavio pravo pitanje: „Tramp – može li se zaustaviti?“ Možemo li mi Evropljani da zaustavimo egomana koji je od bivšeg biznismena i TV-zabavljača napredovao do predsednika SAD? Biće to jedan od najtežih zadataka koji je Evropska unija ikada imala. Taj čovek, koji zapanjujućom brzinom podriva temelje američke demokratije i stvara zbrku u celom svetu – on zaista misli ozbiljno. Sve te umirujuće izjave kako će dužnost predsednika već da „isteše“ Donalda Trampa, kako ništa neće biti kao što je bilo u predizbornoj kampanji – sada su bezvredne.
Nemačka kao mogući glavni cilj
Donald Tramp je – recimo to jasno – opasnost za Evropsku uniju i liberalne demokratije u Evropi. On otvoreno izražava simpatije za autokratu Putina. On podržava nacionalističke i populističke pokrete u državama EU. Zato i nije čudo što mu se u tim krugovima dive, bez obzira na to da li se radi o Vildersu u Holandiji, Lepenovoj u Francuskoj, Straheu u Austriji ili Grilu u Italiji. I još gore: američki predsednik se zalaže za razbijanje Evropske unije, pozdravlja izlazak Velike Britanije iz EU i ostatak Unije doživljava kao konzorcijum kojim rukovodi Nemačka.
U svojim zamršenim predubeđenjima o svetu Tramp Evropsku uniju – dakle Nemačku – doživljava samo kao ekonomskog konkurenta koga bi trebalo poraziti. Nemačka je sa svojim visokim izvoznim suficitom, i kada je reč o izvozu u SAD, prema tumačenju te zapanjujuće neotesane administracije – centar zla. Američki trgovinski deficit Tramp želi radikalno da smanji nepromišljenim parolama poput: „Kupuj američko, zapošljavaj Amerikance“. Uvešće nove poreze i carine, bez obzira na to da li je to ekonomski opravdano ili nije. Zato Evropska unija mora već danas da se pripremi na trgovinski i ekonomski rat neviđenih razmera.
Kad novi predsednik sruši postojeći poredak svetske privrede, onda Evropa mora da bude spremna na to, i mora da traži nove partnere u Aziji. Može se možda govoriti o tome kako Tramp takvim radikalnim zaokretom ka izolacionizmu i državnom diktatu rizikuje verodostojnost, a time i kreditni rejting SAD – samo da li su ga do sada zaustavili racionalni argumenti?
Snažne Tuskove reči, da li će da slede i dela?
Konačno, jedanaest dana nakon preuzimanja vlasti u Vašingtonu, oglasio se i predsednik Saveta EU Donald Tusk. On je SAD označio kao pretnju, slično kao i pretnju od Rusije, Kine ili islamističkog terorizma. Tusk zahteva radikalne poteze s ciljem spasavanja i očuvanja EU. To zvuči bolno, ali je, nažalost, ispravno. Suviše dugo se iz Brisela ništa nije čulo o opasnim Trampovim eskapadama.
Slabašni protest mogao se čuti samo iz Berlina i Pariza. Poljska, Češka i Mađarska, zemlje u kojima su na vlasti više nacionalističke snage, nisu kritikovale privremenu zabranu ulaska migranata i izbeglica iz sedam muslimanskih zemalja. Ali najkasnije kad se bude došlo do ekonomskog razvoja i blagostanje, Evropljani će, nadamo se, zbiti redove – jer Trampova administracija to ugrožava i u Evropi.
Signal s Malte
Na neformalnom sastanku na vrhu na Malti idućeg petka, 28 zemalja-članica ima priliku da dâ jasan odgovor na „trampizam“. Možemo li da ga zaustavimo? Da, ali samo zajednički! Verovatno da se iz te računice mora „izbaciti“ jedna premijerka. Đefica britanske vlade Tereza Mej već se bacila Trampu oko vrata – u nadi da će uspeti da dođe do posebnog trgovinskog sporazuma s Amerikancima. Ali s obzirom na to da i Velika Britanija u SAD izvozi više robe nego što je iz SAD uvozi, ni ta zemlja ne bi trebalo da gaji preterano veliku nadu u neke prednosti. I u Velikoj Britaniji dominiraju nacionalisti i izolacionisti. Oni će zažaliti zbog tog kursa.
Ostaje jedna nada: Kongres SAD, a u slučaju nužde i sudovi, mogu da uspore Trampov pobednički pohod. A šta je s milionima ljudi koji su ga birali? Zašto su u Belu kuću „ubacili“ čoveka koji notorno izvrće činjenice, hohštaplera? Na to još nema odgovora.