Meksiko zbija redove
31. januar 2017.DW: Da li Meksiko na novog predsednika SAD Donalda Trampa gleda kao na neprijatelja?
Johanes Hauzer: Meksikanci su ogorčeni i duboko pogođeni grubošću sa kojom se Tramp ponaša prema njima. Sada se primećuje kako napad spolja stvara sveopštu nadstranačku solidarnost u zemlji. Meksički predsednik Enrike Penja Nijeto, koji je u anketama loše stajao, za svoju najavu da neće putovati u Vašington pobrao je samo aplauze. Zemlja zbija redove. To što su sirovim rečima usledila i sirova dela, neprijatno je zateklo Meksikance.
Jedna od „sirovih“ najava Donalda Trampa je i gradnja zida između SAD i Meksika. Kako će se to odraziti?
Kada je neko Nemca, zaboli ga stomak već i pri pomenu reči „zid“. To je, naravno, suluda ideja. Ali, s obzirom na njene posledice, posebno u kombinaciji sa ponovnim pregovaranjem o sporazumu o slobodnoj trgovini NAFTA, nema tog zida koji bi bio dovoljno visok da spreči one koji traže put u SAD jer im je uskraćena ekonomska osnova u Meksiku, naime – NAFTA. Pitam se u čemu je interes Amerikanaca da ekonomski destabilizuju Meksiko. Ta granica već i danas spada u najbolje obezbeđene na svetu.
Tramp je najavio da će uvesti carinu od 20 odsto na uvoz robe iz Meksika. Da li je takva mera u okviru severnoameričke trgovinske zone NAFTA uopšte moguć?
U okviru NAFTA to ne bi bilo moguće, jer smanjivanje i ukidanje carina su važan deo sporazuma. Ali, Tramp za to kao da ne haje – zbog toga se o toj najavi i govori.
Da li bi Meksiko mogao da pribegne kontramerama?
To je teško. Meksiko se nalazi u izrazito asimetričnoj situaciji. 80 odsto izvoza te zemlje ide za SAD, dok samo 15 odsto celokupnog izvoza SAD ide u Meksiko. SAD tako pregovaraju sa pozicije jačeg. Da bi se oslobodio ekonomske zavisnosti od SAD, Meksiko je pored NAFTA potpisao i sporazum o slobodnoj trgovini sa EU i desetorim drugim partnerima. Ali, ti sporazumi dosad nisu zaživeli. S druge strane, u SAD više od šest miliona radnih mesta zavisi od funkcionisanja sporazuma NAFTA. To čak ni Donald Tramp ne može da previdi.
Neki proizvođači automobila iz SAD su već najavili da će smanjiti obim investiranja u Meksiko. Hoće li tako postupiti i nemački proizvođači automobila u Meksiku?
To je bio Ford. Dženeral motors je rekao da će se držati svojih planova. Sa nemačkim preduzećima stvari stoje drukčije. Trampova optužba „kradu nam radna mesta“ se njih ne tiče utoliko što i Folksvagen i BMW i Mercedes imaju svoje pogone u SAD. Pogoni BMW u SAD su najveći – čak su veći od onih u Nemačkoj, tu se ne smanjuju kapaciteti da bi se otavrali novi u Meksiku.
Zar politička nesigurnost ne vodi u uzdržavanje nemačkih preduzeća od investiranja?
Krajem novembra 2016. smo sproveli jednu anketu o konjunkturi među našim članovima i povezali je sa pitanjem šta misle o izboru Donalda Trampa za predsednika. 83 odsto ispitanih je reklo da ne očekuju ništa dobro i da sa tim povezuju bojazni. Više od 60 odsto preduzeća je reklo da će se držati svog investicionog plana za 2017. Ne znam da li bi rezultat bio identičan kada bismo danas napravili tu anketu. Kada je reč o okvirnim uslovima za investiranje, nesigurnost svakako nije podsticajna. I meksička vlada je već izmenila svoja očekivanja u pogledu stranih investicija.
Da li od drugih trgovinskih partnera i političkih saveznika Meksika očekujete veću solidarnost?
Postoji veliko saosećanje sa Meksikom – ali će na kraju biti zadatak Meksikanaca da brane svoje interese. A ja mislim da su oni odlučni u nameri da to i čine. Meksički ministar spoljnih poslova Luis Videgaraj je najavio da će ta zemlja istupiti iz sporazuma NAFTA ako u naknadnim pregovorima ne bude nađeno rešenje koje je prihvatljivo za obe strane. Ni to nije sasvim pogrešno – da posle 23 godine još jednom dobro proučimo Sporazum i pogledamo šta možemo da poboljšamo. Tu se radi o detaljima, jer sporazum NAFTA je deblji od Biblije. Ostaje da se vidi šta će se desiti za pregovaračkim stolom a ne samo na Tviteru...
Johanes Hauzer je direktor Nemačko-meksičke trgovinske komore (CAMEXA). Ona zastupa 1.900 firmi koje su aktivne u Meksiku.