Odnos EU prema Srbiji bez bitnih promena
28. maj 2019.
Rezultati izbora za Evropski parlament nisu baš oduševili evroskeptike u Srbiji, i u prvim reagovanjima se stoga dosta pažnje posvećuje uspesima desnice i nacionalističkih snaga u pojedinim evropskim zemljama. Srpski mediji tako uredno beleže sve izjave koje govore o novom odnosu snaga u Evropi, iako se primećuje da rezultati izbora najverovatnije neće doneti neke spektakularne promene.
Fokus srpskih medija je čini se pre svega na onim zemljama u kojima su pobedile – kako se u Beogradu nazivaju – suverenističke snage, jer se one vide kao neka vrsta prirodnih saveznika i prijatelja Srbije.
Mlake poruke podrške
Ali, ako se pogledaju izjave koje su se čule iz evropskeptičnih krugova, pre svega iz Italije i Francuske, proces evropskih integracija Srbije izaziva mlako i reklo bi se konfuzno viđenje evrointegracija Srbije. Marin Lepen je već ranije slala poruke Srbiji da joj članstvo u EU nije potrebno, a Mateo Salvini je nakon izbora za Evropski parlament rekao da je ideja o članstvu Srbije u EU „interesantna“.
Mađarski premijer Viktor Orban sa druge strane u telefonskom razgovoru sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem poručuje kako „Srbija može da se osloni na snažnu pomoć Mađarske na evropskom putu Srbije“. Ministar evropskih integracija Srbije Jadranka Joksimović ocenjuje da su preliminarni rezultati evropskih izbora „pozitivni za dalju politiku proširenja“.
EU neće propasti
Na veliku žalost naših lokalnih evroskeptika, koji već decenijama čekaju da propadne EU, to se neće desiti, komentariše za DW rezultate izbora za Evropski parlament Suzana Grubješić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji.
„Kakve će posledice rezultati izbora ipak imati po Srbiju i region, to ćemo videti nakon samog izbora ljudi koji će rukovoditi parlamentarnim odborima, recimo odborom za spoljne poslove, ko će biti izvestilac za Srbiju, ko će biti na čelu odbora za stabilizaciju i pridruživanje, a pre svega kako će se rešiti pitanje komesara za proširenje EU“, kaže Suzana Grubješić.
Prvi značajan događaj u tom smislu na koji bi trebalo obratiti pažnju jeste junski samit na kojem bi Severna Makedonija i Albanija trebalo da dobiju datum za početak pregovora, skreće pažnju generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji.
„Prema informacijama koje sada stižu do nas mala je verovatnoća da će se to desiti. Imaćemo 29. maja i izveštaj o napretku Srbije Evropske komisije, koja je podlegla tom pritisku pa se tu proširenje i ne pominje, i od toga će zavisiti i dalje otvaranje poglavlja za Srbiju. Kad podvučemo crtu, jasno je da će pitanje proširenja EU još neko vreme biti u drugom planu“, ističe Suzana Grubješić.
Povećan pritisak na Srbiju?
Suverenističke snage ipak nisu uspele da dobiju prevlast nad mejnstrim političkim snagama u Evropi, i stoga ne bi trebalo očekivati da će rezultati ovih izbora doneti nešto radikalno novo, ocenjuje za DW politički analitičar Dragomir Anđelković.
„Očekujem da će se stoga napraviti jedna što šira koalicija, i mislim da se to može još negativnije odraziti na Srbiju, i da se tu može insistirati na pitanjima koja dodatno mogu otežati evropske integracije Srbije. Što bude veći uticaj Liberala i Zelenih, to se može očekivati veći pritisak na Srbiju. Mi i sa koalicijama Narodnih partija nismo često nalazili zajednički jezik, a sa njima zvanični Beograd ima najbliže odnose. Naše evrointregracije su ionako daleke, a sada mogu postati još malo dalje“, smatra Anđelković.
Komešanje unutar EU
Koliko izvestan uspeh desnice na proteklim izborima ipak može izazvati promene unutar Evropske unije, i kakav to uticaj može imati na politiku prema Srbiji? Dragomir Anđelković kaže da, kako sada stvari stoje, neće biti nekih bitnih promena u političkoj arhitekturi Evrope, ali da će se rezultati izbora odraziti na pojedine zemlje i da se tamo može dogoditi promena vlasti.
„To će sve dovesti do komešanja unutar EU, a to će ugroziti proces evropskih integracija svih zemalja a ne samo Srbije. Tek ako u nekim zemljama dođe do smene vlasti, možemo očekivati da dođe i do promene njihove spoljne politike. Ali, eventualna promena politike ne može ništa bitno da izmeni preko noći što se tiče odnosa prema Srbiji“, primećuje Anđelković.
Suzana Grubješić napominje kako smatra da „proces reformi EU i proširenje mogu da teku zajedno. Politika proširenja je po mom mišljenju bila jedna od najuspešnijnih evropskih politika. Nisam više sigurna koliko je uopšte sada ostvariva agenda francuskog predsednika Makrona, koji je ipak tesno izgubio na ovim izborima od Marin Lepen. Ako se nastavi kao do sada to će biti loše kako za EU tako i za Zapadni Balkan“.
Srbija i Brisel po starom
Zvanični Beograd sa jedne strane članstvo u EU navodi kao svoj strateški cilj, ali istovremeno u srpskoj javnosti su bile vidljive simpatije za evroskeptične struje unutar same Unije. Iako nije članica EU, Srbija posmatra Brisel na sličan način kao i sve one punopravne članice EU koje su došle u sukob sa briselskom birokratijom: kao mesto odakle stižu ultimatumi i diktati. Stoga se i može reći da se od evropskih izbora u Srbiji očekivalo da donesu i neku bitnu promenu politike, koja bi od Kosova do evropskih integracija dovela do većeg uvažavanja srpskih stavova i pozicija.
Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji naglašava da su bile nerealna pojedina očekivanja u Srbiji „kako će doći do nekih drastičnih promena, jer ozbiljne zemlje imaju svoja strateška opredeljenja koja ne menjaju nakon svakog izbornog ciklusa. Od Beograda će se i dalje očekivati nastavak dijaloga sa Prištinom i ubrzanje procesa unutrašnjih reformi“, zaključuje Suzana Grubješić.