Srbija između „lažnih prijatelja“ Rusije i EU

„Zaglavljen između lažnih prijatelja“ – tako je naslovljen tekst u uglednom švajcarskom listu koji govori o poziciji zapadnog Balkana između Zapada i Istoka. „Sa jedne strane stoji Rusija čija se uloga sve više svodi na to da poput partibrejkera podriva ili makar usporava vezivanje regiona za Zapad. Sa druge strane, Evropska unija beskrajnim veoma formalizovanim procesom integracije simulira interesovanje za region koje već odavno ne postoji“, piše u tom tekstu odlični poznavala Balkana Andreas Ernst, koji je godinama bio dopisnik iz Beograda.

„Uhvaćena u tom međustanju, društva Balkana deluju paralisano. Pod tutorstvom autoritarnih vođa tamošnje ekonomije stagniraju, a obrazovana omladina se masovno iseljava na Zapad. Albanski intelektualac Remzi Lani je sarkastično poentirao: ’Tranzicija je gotova. Ne, kako smo se nadali, iz diktature u demokratiju nego iz represije u depresiju’.“

Ernst dalje piše da je najveći pomak rešenje pitanja imena Makedonije, ali da ima naznaka pomeranja između Beograda i Prištine. Osnov toga je načelna saglasnost dvojice predsednika, Aleksandra Vučića i Hašima Tačija, da je održivo pomirenje Srba i Albanaca bolje od zamrznutog konflikta. U tom su cilju, piše dalje u švajcarskom listu, Vučić i Tači „pustili probni balon: ideju o razmeni teritorija“ koja je na Zapadu naišla na podeljene reakcije.

No autoru je zanimljiva bila reakcija Moskve. „Doskora je Putin uobičajavao da svojim srpskim sagovornicima kaže da 'ne može biti veći Srbin' od njih samih. Drugim rečima: on garantuje da će se protiviti kosovskoj nezavisnosti samo dokle se i Srbi protive. Ali onda je prošle jeseni u razgovoru u četiri oka sa Putinom propala Vučićeva ideja teritorijalnog kompromisa. Putin, kako prenosi Maksim Samorukov iz moskovskog Centra ’Karnegi’, odbija trgovinu na čijem je kraju priznanje nezavisnosti Kosova.“

Iza toga se, piše Ernst, krije namera Rusije da Srbija – a posebno Vučić – ostanu u zagrljaju Kremlja. „Srpsko rukovodstvo je postalo talac proruske euforije kojom se od devedesetih slavi prijateljstvo sa većim slovenskim bratom. Nijedan srpski političar nije u svojoj domovini ni izbliza popularan koliko Putin. Vučić rizikuje konflikt sa Kremljom ako bez zadrške krene kursom pomirenja [sa Prištinom]. A to ga velikom kampanjom brzo može politički dokrajčiti. Kod srpske Crkve i u velikom delu nacionalističke javnosti bilo kakva popuštanja u kosovskom pitanju ionako važe za izdaju države.“

„Ali zašto se Evropljani, pre svih Nemačka, isprečuju dogovoru Tačija i Vučića? Bugarski politikolog Ivan Krastev ima odgovor: ’Nigde se Evropa ne ponaša tako ideološki kao na Balkanu’. To, smatra Krastev, ima veze sa samopoimanjem Evropljana. ’Jugoslovenski ratovi su odredili identitet Evropljana više od bilo čega drugog nakon pada Zida’. Milošević i drugi nacionalistički političari sa jugoslovenskog prostora su opsednutošću za etničkom dominacijom i borbom za teritorije postali simbol ’Evrope kakvu više ne želimo’.“

Noje cirher cajtung piše da je, nakon pobede nad Srbijom 1999. godine, delovalo da su nacionalizam i promene granica zauvek poraženi. „Evropska unija je sebe gradila prvakom multietničke demokratije na Balkanu. Te ideje se u nekim državama EU drže po svaku cenu, čak i u slučaju Kosova gde je ta ideja fikcija. Nije lako objasniti tu ideološku tvrdoglavost. Ako bi se od nje odustalo zarad realnije procene, to bi bilo priznanje da je projekat propao.“

priredio Nemanja Rujević

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android