Odlazak Tadića u političku penziju

Boris Tadić je odustao od dalje izborne trke u okviru svoje stranke i najavio da će najverovatnije biti počasni predsednik stranke. Odluka bivšeg predsednika Srbije usledila je nakon gubitka vlasti DS posle izbora na svim nivoima u Srbiji, i epilog je višemesečne borbe unutar stranke za ključne pozicije. Odluku Borisa Tadića nije podržao bivši ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, a DS je zbog, kako kaže, „trulog kompromisa Tadića i Đilasa“, napustio bivši premijer Srbije Zoran Živković. Svojim povlačenjem Boris Tadić je otvorio vrata za promene na čelu DS, a najozbiljniji kandidat za novog šefa stranke je sadašnji potpredsednik DS i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas.

Odluka Borisa Tadića je pre svega dobra za Demokratsku stranku, ali je dobra i za Borisa Tadića, ocenjuje za DW politikolog Jovan Komšić: „Ona je jedan zakasneli politički refleks, ali ipak dovoljno produktivan politički refleks koji spašava i njegov politički identitet. DS je dosadašnjim Tadićevim potezima, pre svega opredeljenjem za vezane izbore, mnogo toga izgubila, i pretilo joj je da izgubi ključne šanse na političkom tržištu Srbije. Sa ovim Tadićevim potezom DS ponovo osvaja te šanse. A sa tim šansama onda rastu i šanse Tadića da zadrži svoj personalni kredibilitet u stranci, u Srbiji, i u Evropi“.

Izbegnut poraz

Boris Tadić se na ovakav korak odlučio kako bi izbegao i politički poraz u samoj stranci, kaže za DW politički analitičar Dejan Vuk Stanković. Drugi razlog je pokušaj izbegavanja raskola u samoj stranci, ističe Stanković:


„Sumnjam da bi Tadić to uradio da je znao da postoji značajna verovatnoća da pobedi Đilasa. Isto tako sumnjam da bi DS opstala da su obojica ostali u političkim rovovima, u kojima su bili tokom poslednjih nekoliko meseci“.
Gubitak entuzijazma u DS

Politička sudbina Demokratske stranke sada se vezuje za Dragana Đilasa kao novog lidera, smatra Stanković. Iako je trenutno izbegnuta podela u stranci, glavni odbor je pokazao da sukobi i nezadovoljstvo unutar stranke još nisu nestali, primećuje Stanković:

„Dakle, ja ne očekujem da će bez obzira na tu promenu čelnog čoveka stranke u DS postojati neki naročiti entuzijazam. Demokrate u poslednjih šest meseci iza sebe imaju izborni poraz i jedan veliki sukob u partiji. Njima će trebati određeno vreme da povrate neke svoje pozicije u biračkom telu, da konsoliduju stranku iznutra, i da se eventualno sa novim ljudima i nekim svežim idejama postepeno vraćaju na političku scenu Srbije“.

Tadić u penziji?

Odluka Borisa Tadića je na neki način i odlazak u političku penziju. Dejan Vuk Stanković kaže da je teško reći da li je to politička penzija, ali da Tadić svakako neće imati uticaj kakav je imao:

„Imaće određeni nivo uticaja u stranci kao, pretpostavljam, počasni predsednik, ali će odluke o strateškom pozicioniranju stranke, o prioritetima politike u opozicionom delovanju, donositi neki drugi ljudi. A Tadić će tu biti samo neko ko će konsultativno moći da pomogne. Dakle, sada utakmicu vode drugi a Tadić je neko ko može manje ili više, zavisi od okolnosti, da asistira igračima koji su na terenu“.

Dragan Đilas sada mora da bude ne samo menadžer Demokratske stranke, smatra Jovan Komšić, već i da se okrene ideološko-političkom profilisanju stranke, na čemu je insistirao i Tadić. Mnogo toga će zavisiti i od njegove političke sudbine kao gradonačelnika Beograda, kaže Komšić.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković