Od Miše Banane do kralja: Utočište za prljave pare

Podaci koji su minhenskom listu Zidojče cajtung dostavljeni iz anonimnog izvora rasvetljavaju mračnu prošlost druge po veličini banke u Švajcarskoj, Kredit Svisa. Radi se o 'kosturima iz ormara‘ koji bi mogli da nanesu ozbiljne štete ovoj velikoj banci.

Od 1940-ih godina pa sve do prošle decenije, banka je kriminalcima, korumpiranim političarima i mutnim šefovima tajnih službi nudila utočište za imovinu. I to uprkos najavama da banka radi samo sa „belim novcem“, dakle samo sa onim čije je poreklo poznato i legalno.

Anonimne podatke su zajednički procenili novinari Zidojčea i još pedesetak svetskih redakcija povezanih u organizaciju OCCRP, među njima i srpska istraživački kolektiv KRIK. Učestvovali su britanski Gardijan, Njujork tajms, nemački javni servis ARD, francuski Le Mond.

Banka kaže da to nije tačno

Banka je optužbe žestoko odbacila. Prema njihovim rečima, mahom se radi o slučajevima koji datiraju iz 1940-ih, a njihova „prezentacija (...) temelji se na nepotpunim, netačnim ili selektivnim informacijama izvučenim iz konteksta, što dovodi do pristrasnih tumačenja poslovanja banke“.

Osim toga, navodi se dalje, 90 odsto navedenih računa već je zatvoreno. „Nastavićemo da analiziramo stvar i, ako bude potrebno, preduzeti dalje korake“, navodi Kredit Svis.

Anonimni uzbunjivač je za Zidojče, uz podatke, dostavio i izjavu u kojoj navodi: „Smatram da je švajcarska bankarska tajna nemoralna. (..) Ova situacija omogućuje korupciju i uskraćuje zemlje u razvoju za preko potrebne poreske prihode.“

Naime, podaci pokazuju da su pripadnici političkih elita brojnih zemalja u razvoju pljačkali svoje zemlje i novac pohranjivali u ovoj banci u zemlji čokolade i satova.

U Švajcarskoj vredi jedna od najstrožih bankarskih tajni na svitu, odavanje informacija o bankarskim računima je krivično delo, a i novinari koji te podatke objavljuju mogu biti krivično gonjeni. Zato u ovom istraživanju nije učestvovao nijedan medij iz Švicarske, piše Zidojče.

Već ranije je zbog toga izvestiteljka UN za slobodu izražavanja Irene Kan pokrenula istragu.

Puno ozloglašenih imena

Prema švajcarskim zakonima, banke ne smeju da uzimaju novac za koji se sumnja da bi mogao poticati iz kriminalnih aktivnosti, te moraju prijaviti klijente kod kojih postoji takva sumnja. Stroga pravila važe i za strane političare i članove njihovih porodica. Budući da postoji rizik od korupcije, banke posebno moraju proveravati poreklo njihovih sredstava.

Kod Kredit Svis to očito nije bio slučaj. Tako je recimo banka kao klijente imala bivše političare iz Venecuele koji su bili osumnjičeni za korupciju. Ili slučaj ranijeg kazahstanskog predsednika Nursultana Nazarbajeva: nekoliko članova njegove porodice, koja je još uvek vanredno moćna i uticajna, imali su račune sa desetinama miliona švajcarskih franaka, a na jednom čak 843 miliona. Većina tih računa je zatvorena 2012. godine.

A tu je i jordanski kralj Abdulah II. Čak i nakon što su mediji pisali o njegovom „kraljevstvu korupcije“, on je imao račune u Kredit Svis i otvori jedan novi. Na jednom od tih računa je bilo i 230 miliona franaka, a čini se da je jedan od računa još uvek aktivan. Njegov dvokat kaže da se radi o privatnoj imovini, uglavnom iz nasledstva.

Jedan od klijenata švajcarske banke bio je i Rodoljub Radulović, zvani Miša Banana, poznati „oficir“ u narko-kartelu bosa Darka Šarića. Radulović je osuđen za nezakonite finansijske i naftne transakcije, a tereti se i kao važnog igrača u međunarodnoj trgovini kokainom.

U jednom trenutku Radulović je kod Kredit Svisa imao 3,4 miliona franaka. Mada je sud već bio utvrdio krivicu, banka mu je otvorila račun 2005. godine. Taj i još jedan račun bili su aktivni do 2010. godine.

Klijenti i bivši menadžeri Simensa

Dokumenti sadrže podatke o računima više od 30.000 klijenata, uključujući i jednog trgovca ljudima osuđenog na Filipinima, jednog egipatskog ubicu, kardinale osumnjičene za korupciju i bivšeg menadžera Simensa čije se milionsko bogatstvo ne može objasniti njegovom platom.

On je godinama upravljao poslovanjem Simensa u Nigeriji i osuđen je za korupciju 2008. u sklopu velikog skandala o podmićivanju u Simensu. Imao je ukupno šest računa kod Kredit Svisa ili neke od podružnica. Jedan od računa privremeno je pokazivao oko 54,5 miliona švajcarskih franaka

Prema dostupnim podacima, kriminalci su mogli da otvaraju račune čak i „kada je banka odavno mogla znati da ima posla s kriminalcima“.

za (ard, dpa, tagesschau)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.