Luksemburg je i dalje poreska oaza?
10. februar 2021.
U noći s nedelje na ponedeljak, pre nego što su izašle novine sa svojim novim istraživanjima o luksemburškom finansijskom centru, vlada tog Velikog vojvodstva objavila je poduže saopštenje za javnost. U njemu odbacuje sve navode i nalaze višemesečnih istraga o ogromnim spisima iz Luksemburga.
„Luksemburško zakonodavstvo u potpunosti je u skladu s svim evropskim i međunarodnim propisima i standardima transparentnosti, i bez izuzetka primenjuje sve mere EU i međunarodne mere za razmenu informacija o poreskim pitanjima i za borbu protiv poreskih zloupotreba i izbegavanja poreza.“. Tako tvrdi vlada i protestuje protiv toga što se ta zemlja predstavlja kao poreska oaza: „Ni EU ni Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) nisu utvrdili da postoji štetan poreski sistem niti štetna poreska praksa u Luksemburgu.“
Procijenjeni milijuni dokumenata
Međunarodna mreža novina pod vođstvom francuskog Le Monda i nemačkog Zidojče cajtunga stvari vidi drugačije. Procena četiri miliona dokumenata prošle godine pokazala je da su mnoge fiktivne tvrtke u Luksemburgu imale netransparentne vlasničke strukture i poslovnu praksu.
U Luksemburgu od 2019. postoji javni registar za sve firme i njihove menadžere. Međutim, prema nalazima istraživačke grupe koja deluje u okviru heštega #OpenLux, podaci su netačni ili nepotpuni za otprilike polovinu registrovanih firmi. Često je teško razumeti ko ima korist od poslovanja investicionih fondova u luksemburškom finansijskom centru, navodi se u istraživanju.
List Le Mond podatke je pripremio na takav način da se može izvršiti ciljano pretraživanje za pojedine osobe. Tvrdi se da je među firmama otkriveno 256 milijardera, istaknutih glumaca, rođaka moćnika iz severne Afrike i mnogi drugi. Tri četvrtine svih preduzeća u Luksemburgu u vlasništvu su stranaca. Samo investicioni fondovi upravljaju sa šest biliona evra.
Podsećanje na poreski skandal LuxLeaks?
„Uprkos svim skandalima i istragama, poresko utočište Luksemburg i dalje privlači međunarodne korporacije i bogate ljude, i sve im olakšava“, piše Zidojče cajtun. Luksemburg je 2014. dospeo na naslovne strane svetskih medija kada su doušnici međunarodne konsultantske kuće Price Waterhouse Coopers, uključujući Antoana Deltura, objavili da država Luksemburg podstiče izbegavanje plaćanja poreza.
U dokumentima LuxLeaks moglo se pročitati da su luksemburške poreske vlasti s velikim korporacijama koje su se smestile u toj zemlji dogovorile smešno niske poreske stope od jedan odsto. Šteta za imidž Luksemburga bila je u to vreme ogromna. Protiv „zviždača“ je pokrenut sudski postupak, ali ne i protiv firmi ili službi koje su u tome učestvovale. Od tada je Veliko vojvodstvo znatno ograničilo poresku praksu tajnih dogovora s firmama, ali, prema navodima medijskog udruženja OpenLux, drugi sumnjivi poslovni modeli i dalje cvetaju.
Luksemburška vlada se brani
Luksemburška vlada odgovara da je itekako svesna svoje odgovornosti kao međunarodnog finansijskog centra: pojačan je nadzor i primenjuju se sve mere u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Na pitanje luksemburškog nedeljnika Voks zašto u registrima firmi ima toliko netačnih i nepotpunih podataka, Ministarstvo pravosuđa odgovorilo je: „Odgovornost je firmi koje se registriraju da pruže korektne informacije i da ich ažuriraju.“
Nakon pregleda baza podataka OpenLux, nevladina organizacija Transparenci internešenal (TI) procenjuje da bi čak 80 odsto fiktivnih luksemburških firmi moglo da bude zloupotrebljeno za pranje novca. Nije jasno ko zapravo ima koristi od tih poslova, navodi TI.
Stvarni vlasnici mogli bi da se kriju iza posrednika, navela je Mari Martini iz TI u pisanoj izjavi. Luksemburško Ministarstvo pravosuđa u septembru 2020. ukazalo je da je pranje novca glavna pretnja finansijskom centru, ali i da trenutne mere i zakone smatra dovoljnim.
Još nema transparentnog registra u EU
Nakon otkrića iz dokumenata LuxLeaks 2014. pokušalo se da se pooštri poresko i finansijsko zakonodavstvo i u EU i na međunarodnom nivou. Još uvek ne postoji javno dostupan registar o tome koja firma zarađuje koliko novca, a koliko poreza plaća u kojoj članici EU. Pregovori se vode još od 2016. godine. Poslednja verzija predloga odbijena je pre samo dve nedelje na sastanku radne grupe zemalja-članica.
Evropski parlament se zalaže za formiranje registra, ali to blokiraju neke države-članice – uključujući Nemačku i Austriju. A ni neke druge države, poput Irske, Holandije, Malte ili Kipra, koje su lobističke grupe protiv izbegavanja poreza deklarisale kao poreske oaze – takođe nemaju interes za veću transparentnost, jer privlače firme niskim poreskim stopama ili slabim nadzorom.
Zahtev iz Evropskog parlamenta
Predstavnik Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu Markus Ferber (CSU), govoreći o Luksemburgu koristi izraz „javna tajna“: „Luksemburg nonšalantno vodi evropsku poresku oazu, a Evropska komisija to samo posmatra i ništa ne preduzima. Evropska komisija bi trebalo još jednom pomno da razmotri taj slučaj i da se, u slučaju sumnje, ne ustručava da pokrene postupak zbog kršenja zakona.“
Prema različitim računicama, različiti poreski trikovi dovode do toga da države Evropske unije godišnje izgube između 20 i 170 milijardi evra od poreza.