Očaj na makedonsko-srpskoj granici

U dobokom blatu i bez tekuće vode, stotine izbeglica su zaglavljene između Makedonije i Srbije. Više od 400 ljudi je čekalo na dozvolu za putovanje ka severu Evrope, ali ne mogu dalje jer su srpske vlasti zatvorile granicu. Izbeglice kažu da neće da se vrate u tranzitni centar na makedonskoj strani iako su uslovi za život tamo bolji nego u ovom provizornom kampu. „Većina nas je iz Sirije, a tu je i manji broj Iračana“, kaže Amir koji je ovde šest dana. Dodaje da je umoran, ali da ne odustaje: „Želim život bez straha, rata i bola.“ Njegov drug je isto tako odlučan: „Ne vraćamo se“, kaže.

Vremenske prilike nisu na njihovoj strani. Zbog temperature oko nule i žestokih kiša poslednjih dana, uslovi u kampu su se pogoršali.

Alarmantno stanje

Svuda možete čuti bebe koje plaču. UNHCR je saopštio da više od polovine izbeglica koje se ovde nalaze imaju decu i da je stanje u kampu „alarmantno“. Izbeglice spavaju u tankim šatorima raspoređenim po blatištu između dve države. Mnoga deca su se razbolela zbog hladnoće, kiše, kaljuge. Roditelji ih nose makadamskim puteljkom lekaru u izbeglički centar na makedonskoj strani, i zatim se vraćaju u blato.

Jedino gorivo za male logorske vatre je plastika. U kombinaciji sa smradom urina, to čini vazduh gotovo neizdržljivim. Muškarci su okupljeni u manje grupe i često okrežu glave ka crnom šatoru udaljenom četrdesetak metara: u njemu su srpski policajci. To je prepreka koju nekako valja proći. Nepunih 100 metara dalje je tranzitni centra Tabanovce – na makedonskoj strani. Predviđen je za 700 ljudi, a u njemu je već 1100 izbeglica.

Uslovi u tranzitnom centru su bolji nego napolju u blatu, ali ljudi su tu podjednako očajni. Zatvaranje Balkanske rute ih je dovelo u beznadežnu situaciju. Ovde bar vlada neki red, a izbeglicama pomaže mnogo dobrovoljaca Crvenog krsta i drugih organizacija. Služe se topli obroci. Neka deca nose činije sa supom svojim rođacima, neka igraju fudbal ili odbojku.

Samira iz Avganistana pere odeću, i kao i druge žene ovde, nastoji da održi elementarni nivo higijene. Jama, takođe iz Avganistana, kaže da je proveo 10 godina van otadžbine i da ima master političkih nauka; da se vratio u Avganistan da pomogne svojoj zemlji ali da je ona bila toliko opustošena da je rešio da ponovo spakuje stvari i ode. Sa porodicom je u Tabanovce stigao pre 20 dana. „Još uvek se nadamo“, kaže. „Ljudi koji ovde rade daju sve od sebe. Hladno vreme nam nije baš od pomoći, grejanje je ozbiljan problem. Deca se stalno razboljevaju, najčešće dobijaju temperaturu. Nastojimo da se izborimo sa problemima, no najveći problem je granica. Želimo da odemo u bilo koju zemlju EU koja je sigurna za život.“

Politički ping-pong

Austrija i balkanske zemlje su prošlog meseca počele da smanjuju broj migranata koje propuštaju a prošle nedelje su zatvorile granice. Prema zvaničnim informacijama, gotovo 800.000 ljudi je od početka 2015. godine proputovalo kroz Makedoniju na putu ka severu Evrope. 9. marta, Makedonija je zatvorila svoju granicu za ilegalne migrante. Hiljade izbeglica je sada ostalo pred makedonskom granicom u grčkom Idomeniju. Makedonski predsednik Đorđe Ivanov je u petak (11.3) optužio EU da je ostavila njegovu zemlju na cedilu u izbegličkoj krizi.

Sada su izbeglice koje se nalaze u Tabanovcu, posle opasnog putovanja kroz oblasti u kojima se ratuje i preko Egejskog mora, žrtve političkih natezanja.

Fatima iz Avgnistana je provela dva meseca na takvom putu sa malom kćerkom. I sada kaže da se nada da će stići do Zapadne Evrope. „Pobegla sam od rata u kome sam izgubila dvojicu rođaka“, kaže, „ubili su ih Talibani. Imala sam mnogo problema dok nisam stigla dovde. Molim zemlje Evropske unije da nam pomognu.“

„Želim da odem bilo gde, verujte mi, nemam neku određenu zemlju kao cilj, samo nek je deo Evropske unije“, dodaje njen sused Kabir.