Idomeni: danju haos, noću mir

Nakon što se smračilo, u izbegličkom kampu pucketa stotine vatri. Naložile su ih izbeglice od drva koja su prikupile tokom dana. Danju se, inače, uglavnom protestuje, često pred kamerama. Ponekad su protesti nasilni. U poređenju s tim, noći u Idomeniju su mirne i ljudi mogu da se opuste – ukoliko imaju krov nad glavom.

Oko 12.000 potražilaca azila guraju se u izbegličkom logoru Idomeni koji je u stvari predviđen za 2.500 ljudi. Okolna polja pretvorili su u lavirint šatora između kojih gore logorske vatre. Ljudi su tu stigli autobusima, taksijima ili pešice, ali njihov put ka severu Evrope sada se završava tu, jer je se u Makedoniju propuštaju samo još retke izbeglice. Ljudi sada čekaju i nadaju se da će granice ipak biti ponovo otvorene za sve.

Iako su oni koji im pomažu neprestano na licu mesta, izbeglice koje stižu kasno, često moraju da spavaju napolju jer nema dovoljno prenoćišta. Da bi im pomogli, volonteri i saradnici organizacije „Save the Children“, sada kamionima i nakon ponoći obilaze kamp i dele šatore porodicama bez krova nad glavom. „Logor je dobro organizovan i ljudi su sada prilično mirni. Ali logor može u svako doba ponovo da eksplodira“, kaže Kaliopi Mitelines iz humanitarne organizacije „A21“ koja se brine o izbeglicama-žrtvama trgovine ljudima: „Granična kontrola ne funkcioniše i Grčka nije pripremljena za ovu situaciju.“

Beže od kamera

Neki ljudi u šali kažu da je, zbog izbegličke krize, u Idomeniju sada više novinara nego onih koji traže zaštitu. Sirijski gitarista Jasan izbjegava kontakt s fotografima i televizijskim ekipama. „Ne želim da me fotografišu jer ne želim da me moja porodica vidi ovakvog. Kada me pitaju kako sam, ja im ne kažem ni približno istinu.“

Jasan je tokom prelaska s grčkog ostrva Samosa na kopno izgubio sve osim gitare. Prvih noći u Idomeniju morao je da spava u grupnom šatoru, dok mu jedna humanitarna organizacija nije dala šator samo za njega. „Ljudi koji ovdje rade su veoma ljubazni. Bez njihove pomoći mi ovde ne bismo mogli da sačuvamo mir.“

Izbeglice, koje se registruju u Grčkoj, dobijaju dokumenta koji im dozvoljavaju boravak u trajanju od 30 dana. To što brojni ovde čekaju da bi nastavili put dalje ka severu, „apsolutno je legalno“, kaže jedan grčki policajac koji želi da ostane anoniman. „Ali oni su ovde novi i imaju novac. Ne znam šta će da rade kada im ponestane novca. Ne znam kuda će onda da idu.“

Trgovci nude robu 24 sata na dan

„Ako ti treba nešto u ovom logoru, raspitaš se. Već sutra ti to neko na ulazu proda“, kaže Jasan. Brojni grčki i arapski trgovci su postavili svoje štandove u blizini Idomenija. Od cigareta, preko aluminijskih posuda, do halal-burgera – ponuda je dobra i to 24 sata dnevno.

Kiša pretvara staze u kampu u blato i često uništava šatore koji ne odolevaju kiši. Sam Ismail, bivši borac kurdskih Pešmergi iz Kirkuka na severu Iraka, žali se na vreme: „Noću se budim. Moji pokrivači u šatoru često budu mokri. Kakvo je ovo vreme – vazduh je mnogo vlažan.“

Trenutno između 50 i 200 osoba dnevno prelazi granicu prema Makedoniji. Iako je to mnogo manje ljudi nego što ih svakodnevno dođe u Idomeni, Ismail je odlučan da učini sve kako bi stigao do svog brata u Englesku. „Uspeo sam tek pri šestom pokušaju da stignem iz Turske u Grčku. Da li zaista veruješ da ću sada da odustanem?“