Novo partnerstvo EU i Afrike
29. novembar 2017.
Pre dve godine, evropski i afrički šefovi vlada su se susreli na Malti da bi razgovarali o odbrani od migracije. Od tadašnjih obećanja ispunjena su samo neka, i to važi za obe strane. Kada sada vrhuška EU ode u Abidžan, na samit sa svojim afričkim kolegama, biće govora o proširenju tih ciljeva: o novom partnerstvu, u kojem Evropljani i Afrikanci imaju različite ciljeve. Do 2050. godine će stanovništvo Afrike biti udvostručeno, a Evropljani žele da nekako otklone opasnost od nekontrolisanog priliva izbeglica, pre svega jačanjem razvoja i bolje saradnje na licu mesta. Afrikanci, sa svoje strane, žele da budu tretirani kao ravnopravni partneri. Tu je teško postići pravi balans.
Zajedničko rešavanje problema
„Smatram da zajednički moramo rešavati probleme“, kaže za DW Antonio Tajani, predsednik Evropskog parlamenta. On je nabrojao teme o kojima će se razgovarati na sastanku: „Imigracija je problem za obe strane“, kaže, a isto važi u za terorizam, nezaposlenost mladih, i posledice promene klime. To pogađa, kako kaže, i Evropljane i Afrikance i zato oni moraju da rade „ruku pod ruku“.
Za 30 godina će biti više od dve milijarde Afrikanaca. Milioni će se dati na put u Evropu ako sada ne budemo počeli da rešavamo probleme, naglašava Tajani. Zato će u središtu diskusije u Abidžanu biti omladina, a Afrika je već sada „najmlađi“ kontinent. „Afrika mora biti u stanju da garantuje svojoj omladini budućnost“, kaže ovaj predstavnik EU.
Predsednik Evropskog parlamenta dodaje da je Africi potreban Maršalov plan, o kakvom se već diskutovalo posle poslednjeg samita G20 u Nemačkoj. EU ne može da načini čuda, ali bi morala da se mnogo više angažuje. Evropa je i dalje najveći donator – prošle godine je za razvojnu pomoć izdvojila 20 milijardi evra. Istovremeno su afričke države dobile 21 milijardu evra doznakama od svojih građana u inostranstvu. Zbog toga mnoge zemlje ne žele da primaju svoje građane kada ih Evropa pošalje kući – oni su dobar posao.
Srazmerno skromne su direktne investicije u Africi – sa 32 milijarde iz EU. Afrička strana se nada da će dobiti mnogo više novca i da će se Brisel jače angažovati. Šef Evropske investicione banke Verner Hojer, napravio je nacrt specijalne banke za Afriku, gde bi mogli da budu objedinjeni krediti i garantije. Dosadašnja razvojna saradnja bi trebalo da bude izvedena na novi nivo. Ne zna se koliko će to dugo trajati.
Pročitajte još: Makron - novi početak u Africi
Osnov je bolje upravljanje državama
„Ako razvojna pomoć nije povezana sa uslovima, njome se samo odmotava crveni tepih za diktatore“, kaže za DW Denis Mukvege, lekar i aktivista iz Konga. I dodaje da se zna da diktatori vode države u kojima narod gladuje, da diktatori varaju na izborima, menjaju ustave i nemaju nikakvog poštovanja za građane Evropske unije. No, prema Mukvegeovima rečima, ni demokratija ni dobro upravljanje državom nisu čisto evropski recepti. Oni su tekovina čovečanstva pa samim tim i Afrike. Odnosi između Afrike i Evrope bi morali da se zasnivaju na vrednostima, naglašava Mukvege.
Ovaj lekar je postao poznat po svom angažovanju za žene u Kongu, koje su za vreme rata i nereda bile masovno žrtve raznih vrsta zlostavljanja. On na mnoge afričke vladare gleda vrlo kritično: „Kada danas pogledate neke afričke zemlje, vidite da njihovi problemi nisu nastali zbog nedovoljnih ljudskih ili materijalnih resursa, već zbog loših vlada“.
Osim toga, Afrika mora da se oslobodi uloge večitog prosjaka, kaže Mukvege. Postoni veza između mira, bezbednosti i razvoja, ali to je moguće samo na osnovu demokratije i pravilnog upravljanja državom.
Pročitajte jo: „Nemačka je bila brutalna kolonijalna sila“
Sa Afrikom – na ravnoj nozi
„Vizija se promenila, sada želimo da sarađujemo sa predstavnicima Afrike, radi se o nastajanju pravih partnerstava“, objašnjava za DW predsednik Centralnoafričke Republike Rufin Tuadera: „Ako pogledate na mlade i pitanje migracija, videćete da je ono direktno zavisno od nedovoljnog razvoja“. On naglašava da su potrebne investicije u obrazovanje, produktivnost poljoprivrede, vodosnabdevanje. I da se mladima mora dati perspektiva, jer da je pod sadašnjim uslovima nekontrolisana emigracija - prirodni fenomen.
Tuadera hoće da privuče pre svega direktne investicije iz inostranstva i priznaje da se za to moraju poboljšati i uslovi na licu mesta: „Mi imamo našu odgovornost, ali potrebna nam je podrška partnera kada budemo zajednički doneli odluku“, kaže predsednik. On hvali ideju „Maršalovog plana“ za Afriku kojim bi zbog velikih investicija bili rešeni mnogi problemi kontinenta.
No, i nada u brze i opsežne finansije iz Evropske unije bi mogla da se ispostavi kao varljiva: pogled na mapu otkriva veliki broj država u kojima postoje političke krize, korupcija i loša ekonomija. Očekivanja afričkih zemalja od samita su velika, a Evropljani nisu baš preterano raspoloženi da šalju milijarde u nesigurne države. Novo partnerstvo će biti dug proces koji se sastoji od mnogo pojedinačnih koraka.