Novi program CDU: Merc opet igra na crno

Slova C, D i U opet su crna u stranačkom logotipu. Pred njima svetle crno, crveno i zlatno – boje nemačke zastave. Ta promena logotipa nije slučajnost.

Hrišćansko-demokratska unija (CDU) u narodu se naziva „crnima“. Trebalo bi da predstavlja konzervativnu građansku stranku.

Ako je po Fridrihu Mercu (68), šefu te opozicione stranke koja je po svim anketama opet daleko najpopularnija u Nemačkoj, onda narod treba da zna da je CDU crna, kakva je i pre bila.

Na partijskom kongresu donet je novi program pod naslovom „Živeti u slobodi“, a pisan je tvrđim, konzervativnim rukopisom. „S ovim programom smo odmah, a najkasnije na jesen iduće godine, opet spremni da preuzmemo odgovornost za Nemačku u vlasti“, rekao je Merc.

Naredne godine su naime izbori. Nemačkom vlada komplikovana koalicija Socijaldemokrata, Zelenih i Liberala koja je najmanje omiljena Vlada otkako takva merenja postoje.

Napred u prošlost

Merc misli da vrati CDU na staze stare slave. Od dvoje bivših velikih konzervativnih kancelara – Helmuta Kola i Angele Merkel – oduvek je bilo jasno da je Mercovom srcu bliži onaj prvi.

Merkel mu je, naprotiv, bila previše „levo“, previše liberalna i meka.

To se oseća i u partijskom programu u kojem se recimo navodi da su muslimani koji „dele naše vrednosti“, deo „religijske šarolikosti Nemačke i našeg društva“. Ali da „islam koji ne deli naše vrednosti i odbija naše slobodarsko društvo ne pripada u Nemačku“.

Od doseljenika Merc zahteva privrženost lajtkulturi (vodećoj, dominantnoj kulturi) bez ikakvih izgovora.

Lakoća s kojom taj milioner i bivši menadžer investicionog fonda Blekrok pominje pojam „lajtkulture“ govori o tome šta mu je na umu. Recimo, Zeleni i mnogi drugi pojam lajtkulture označavaju kao sporan, jer im miriše na zahtev za asimilacijom.

CDU pak smatra da je u pitanju naprosto privrženost Ustavu i vrednosnom konsenzusu. Pa još poznavanje nemačke kulture i jezika, „zajednička svest o domovini“ i „razumevanje naših tradicija i običaja“.

Kod teme potražilaca azila, ton novog programa stranke znatno je oštriji: „Svako ko traži azil u Evropi trebalo bi da bude prebačen u sigurnu treću zemlju kako bi tamo prošao postupak.“

Ideja je da se azilantski centri naveliko otvaraju po Ruandi, možda Tunisu i sličnim zemljama, te da EU tamo „izveze“ proces odlučivanja o azilu, a primi samo priznate izbeglice.

CDU takođe traži da se postepeno vrati obavezno služenje vojnog roka – ko neće da služi pod oružjem, trebalo bi da obaveznu godinu provede služeći društvu u socijalnim ustanovama, bolnicama i slično.

Klasična konzervativna pozicija je i zahtev da se ljudi smanjenjem socijalne pomoći „podstaknu“ da traže posao. A ko neće da radi ili da uči zanat, „mora finansijski da stoji osetno lošije od nekog ko se aktivno trudi da pronađe posao“.

Merc bi da bude kancelar

Partija je dve godine radila na programu koji se može opisati kao okretanje leđa politici Angele Merkel koja sve do danas važi za „izbegličku majku“, a magazin Tajm ju je proglasio „kancelarkom slobodnog sveta“.

„Poraz na saveznim izborima bio je bolan“, rekao je Fridrih Merc pred stranačkim delegatima. „Ali, odlazak u opoziciju dao nam je vreme koje nam je kao partiji bilo potrebno.“

Merc ima i lične razloge protiv Merkel. Upravo je njenim pojavljivanjem u visokoj politici on izgubio na značaju u partiji, te je prkosno otišao iz politike u posao s krupnim kapitalom.

Sada se nada – i šanse su mu solidne – da će biti idući kancelar. Aktuelnim vlastima je poručio da im je četiri godine dosta i da će za Nemačku biti dobar onaj dan kada oni budu pali s vlasti.

Istina, Merc još nije nominovan kao kandidat za kancelara, jer CDU ima „večitu koaliciju“ s bavarskom Hrišćansko-socijalnom unijom (CSU) i te dve stranke imenuju kandidata zajedno.

To uglavnom bude prvi čovek CDU, ali CSU u liku bavarskog premijera Markusa Zedera ima izrazito popularnog političara. A pominje se i da premijer Severne Rajne-Vestfalije Hendrik Vist ima takve ambicije.

O tome će se tek lomiti koplja u partiji. Merc je sada dobio 89 odsto glasova delegata da ostane šef stranke – što je ipak mlak rezultat s obzirom da nije bilo protivkandidata.

U poslednjoj anketi Dojčlandtrend, 37 odsto Nemaca reklo je da je zadovoljno Zederom, a samo 27 odsto Mercom.

Zašto samo trideset odsto?

Kritičari šefa demohrišćana pitaju se zašto u anketama – stagniraju. Doduše na 30 odsto podrške, što je otprilike kao Socijaldemokrate i Zeleni zajedno. Ali za neke u CDU i CSU to je ipak malo u trenutku kad je četiri petine Nemaca nezadovoljno vladom.

Do trenutka odluke hoće li Merc trčati za kancelara ostao je još niz testova. Evropski i mnogi lokalni izbori u junu – ali pre svega pokrajinski izbori na istoku Nemačke u septembru.

U Tiringiji i Brandenburgu je CDU daleko iza desničarske Alternative za Nemačku (AfD), u Saksoniji su partije izjednačene.

Tamošnje odbore CDU i samo partijsko rukovodstvo čekaće teške muke da posle tih izbora skrpe koalicije. A to s kim hoće ili neće sarađivati moglo bi da bude putokaz za naredne savezne izbore.

Prema Mercu, jedno je samo sigurno – ni njemu ne pada na pamet da pravi vlast sa AfD.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na nemačkom.