Novi izbori – jedino demokratsko rešenje
17. jun 2016.Šta bi bio najbolji izlaz iz sadašnje situacije i krize vlasti u Hrvatskoj?
Helena Puljiz (komentatorka tportal.hr): Jedino demokratsko rešenje za Hrvatsku u ovom trenutku jesu prevremeni parlamentarni izbori. Oni mogu da rezultiraju i formiranjem još jedne nestabilne vlade, ali ako smo pre 26 godina odabrali demokratiju, onda nema drugog načina da dođemo do vlasti koja će raditi za opšte dobro.
Alida Vračić (Fondacija nauka i politika, Berlin): Mislim da je sve ovo što se događalo poslednjih meseci nanelo štetu hrvatskoj politici i građanima. Zbog toga pad vlade ne vidim kao nešto loše. Otvara se prilika da se sada neke stvari pozicioniraju i da se urade bolje. Novi izbori su najbolja opcija. Mislim da će unutar svake od tih stranaka morati da dođe do neke katarze.
U Hrvatskoj su mnogi za tzv. „veliku koaliciju“. Koliko je to realno s obzirom na veliki jaz između HDZ-a i SDP-a, ali i velike unutrašnje probleme u tim strankama?
Helena Puljiz: Da, ova duboka politička kriza nakon izbora može zaista da se stabilizuje i formiranjem tzv. velike koalicije HDZ-a i SDP-a, ali to traži i značajnije promene u rukovodstvima stranaka. Trenutna kriza vlasti rezultat je pre svega krize u HDZ-u. Ta stranka će u narednom periodu morati da se reši Tomislava Karamarka, koji se sumnjiči za trgovinu nacionalnim interesima i koji je HDZ gurnuo na radikalno desne pozicije. Jedino spasonosno rešenje za tu stranku jeste povratak na desni centar, na pozicije demohrišćanske stranke.
Alida Vračić: Hrvatska je trenutno jedina zemlja Zapadnog Balkana koja je članica Evropske unije i na neki način bi trebalo da bude model ponašanja za sve ostale na Balkanu. Iako su HDZ i SDP, kao i hrvatsko društvo, duboko polarizovani, mislim da mogu da pronađu neku sredinu, jednostavno zbog svega onoga što se poslednjih pet meseci dogodilo u hrvatskom društvu. To su stvari koje su podelile društvo, dovele do toga da se neki građani osećaju građanima drugog reda. Oni jednostavno nisu videli taj dugo očekivani napredak nakon ulaska u EU. Videli smo poslednjih nedelja da građani žele da se zemljom dobro upravlja, da žele reforme. Možda bi to moglo da utiče da HDZ i SDP, u slučaju da ne bude drugih opcija nakon izbora, pronađu zajednički jezik.
Da li je Hrvatskoj u ovom trenutku potrebno zajedništvo koje se propagira i od strane predsednice države, ili je stvarni prioritet zapravo konsenzus oko ključnih pitanja od nacionalnog interesa?
Helena Puljiz: Hrvatski prioritet je konsenzus oko ključnih pitanja od nacionalnog interesa i hitne, ozbiljne reforme po uzoru na najbolje evropske države. Pod krinkom 'nacionalnog zajedništva' kriju se autokratske tendencije i poništavanje ustavnih demokratskih vrednosti. Nema zajedništva u demokratiji, u demokratiji postoji kompromis među različitima.
Alida Vračić: Da, Hrvatskoj je potreban konsenzus, potreban joj je osećaj da se napreduje, pre svega u ekonomskom smislu, a tu Hrvatska stoji prilično loše. Bez obzira na sve, u ovoj situaciji vidim velike prilike. Jer da je ova vlada potrajala još više, stvari bi bile još gore. Pad vlade dogodio se u pravo vreme. Nije to ništa neobično, ali otvara vrata nekoj „prirodnijoj“ koaliciji od ove dosadašnje, u kojoj je HDZ-u simbolika bila važnija od reformi. Možda će i SDP, koji je sad neko vreme bio odsutan, ubuduće malo hladnije glave donositi odluke.
Vlada Tihomira Oreškovića nije trajala ni pola godine. Neki je nazivaju „eksperimentom“. Kako će se taj eksperiment odraziti na birače i budućnost zemlje?
Helena Puljiz: Hrvatska je u nepunih šest meseci vlade Tihomira Oreškovića, vlasti HDZ-a i Mosta, izgubila dragoceno vreme, međunarodni ugled, investitore i finansijski rejting. Iduća vlada, ko god je bude sastavljao, neće se usuditi da ide dalje putem kojim je Tomislav Karamarko poveo HDZ i Hrvatsku. Rasplet događaja u Hrvatskoj pokazuje da fašizacija društva, trgovina nacionalnim interesima, gušenje slobode medija i ograničavanje ljudskih prava, nisu prihvatljivi. Nadam se da HDZ neće nastaviti sa zloupotrebljavanjem demokratske procedure protiv interesa građana ove zemlje, a tri četvrtine građana ove zemlje želi da se izbori održe što pre.
Alida Vračić: Mislim da će sve ovo što se dogodilo uticati na to da birači u većem broju izađu na birališta. Na prošlim izborima izlaznost nije bila visoka. Građani sada znaju šta ne žele, to je po meni važnije od onoga šta žele. Poslednjih meseci smo u Hrvatskoj videli neke stvari koje su bile nezamislive za najmlađu članicu EU: nacionalnu retoriku, marginalizovanje nekih grupa, poput srpske manjine. Sada će ljudi možda malo izaći iz te apatije. Već smo u zadnje vreme videli dosta stvari koje upućuju na to, videli smo proteste zbog reforme školstva, ljudi su izašli na ulice. Ljudi u Hrvatskoj i na Balkanu skloni su dramama, ali mislim da ovo nije loš ishod i da ovo može biti napredak na političkoj sceni.