Novi grčki pragmatizam

Sve bi trebalo da se odvija brzo uz pomoć vojske koja od kraja februara punom brzinom radi na izgradnji prihvatnog centra. Još 2015. godine je levičarska grčka vlada obećala da će do kraja godine da napravi mesta za 50 000 izbeglica, ali u tome nije uspela.

Još u vreme predizborne kampanje Siriza premijera Aleksisa Ciprasa negodovala je protiv restriktivne izbegličke politike bivšeg konzervativnog premijera Antonisa Samarasa i samo nekoliko sedmica nakon što je Siriza dobila izbore, najveći i poptuno pretrpani prihvatni centar za izbeglice u atinskom predgrađu Amigdaleza je zatvoren. Ministar za civilnu zaštitu Janis Panusis tada je obećao otvaranje novog „centra prijateljstva“ u kojem će vladati „uslovi dostojni čoveka“.

Otvaranjem novog prihvatnog centra ubrzanim tempom, Cipras se odvažio na promenu u skladu s realnom situacijom, veruje Jorgos Cogopulos iz atinskog trusta mozgova ELIAMEP. On smatra da Cipras i nema neku alterntivu osim da izgradi nužne smeštaje za izbeglice i migrante. Da li će sada zbog toga doći do ustanka u Sirizi, slično kao u leto 2015. godine, kada je levo krilo stranke iz protesta prema politici štednje otkazalo poslušnost Ciprasu? „To ne verujem jer su za loše aktuelno stanje odgovorni drugi – naime zemlje Višegradske grupe i Turska“, kaže Cogopulos.

Stanovnici protestuju

Ipak, ne slažu se svi sa tvom hitnom akcijom. Atinska policija je tokom proteklog vikenda prvi put sprovela akciju na centralnom Trgu Viktorija koji je prethodnih meseci postao otvoreni kamp i stecište za izbeglice i migrante iz čitavog sveta. Čitave izbegličke porodice transportovane su u prijemni centar. Prema navodima vlade u Atini, policijska akcija bila je pokušaj da se krijumčarima ljudi koji tamo vrebaju onemogući da deluju. Ipak, atinski gradonačelnik iz redova socijaldemokrata Jorgos Kaminis uslovio je sprovođenje akcije na Trgu Viktorija prethodnim obezbeđivanjem prostora za smeštaj izbeglica.

U celoj Grčkoj trebalo bi da niknu brojni tzv. hot-spotovi, odnosno centri za registraciju i prem izbjeglica. To je, međutim, lakše reći nego uraditi. Kada se u severnogrčkom selu Athiron pročulo da su lokalne vlasti vojsci stavile na raspolaganje deset hektara zemljišta za izgradnju premnog centra, stanovnici sela započeli su neobičnu akciju protesta: oni su, nakon zalaska sunca, preorali to zemljište i tako ga učinili potpuno nepodesnim za bilo kakvu gradnju.

I u atinskoj četvrti Ilion, gde je planirana izgradnja centra za hiljadu izbeglica, lokalne vlasti proglasile su da je predviđeno zemljište - neodgovarajuće.

Postoje ipak i drugačiji primeri. U gradu Kozani, gradonačelnik Levteris Joanidis pokazao se kao posebno gostoljubljiv i polovinom februara je u rekordnom vremenu izgrađen prijemni centar za 150 ljudi. „U roku od samo nekoliko sati organizovali smo smeštaja u jednoj sportskoj dvorani i primili prve izbeglice“, izjavio je Joanidis.