Nova vlada u Beču izaziva zabrinutost
19. decembar 2017.
Nova austrijska ministarka spoljnih poslova Karin Knajsl formalno je ministarka bez stranke, ali na mestu prvog diplomate zemlje te našla se po pozivu austrijskih desničara i njihovog šefa Hansa-Kristijana Štrahea. Karin Knajsl važi kao ekspertkinja za Bliski istok i govori arapski jezik. Upravo to je bio povod i njena brojna gostovanja u televizijskim debatama u kojima se u protekle dve godine raspravljalo o doseljenicima i izbeglicama iz arapskih zemalja.
- pročitajte još: Kurc, veliki upitnik
U analizama koje se u austrijskim medijima ovih dana bave novom ministarkom spoljnih poslova, konstatuje se tako da je Knajslova pri tim nastupima u nekoliko navrata zapamćena po kontroverznim i provokativnim izjavama. Jedna od njih jeste i da su izbeglice iz Sirije i Avganistana većinom „ekonomske izbeglice“, da su to muškarci između 20 i 30 godina, koji, „frustrirani i nezadovoljni sami sobom, prouzrokuju nemire u arapskom svijetu, jer tamo ne mogu da ispune norme koje se u konzervativnom arapskom svetu nameću mladim muškarcima“.
Austrijski analitičari polaze od toga da će Knajslova svakako podržati i jednu od najvažnijih parola nove Vlade, onu koja joj je na kraju donela i pobedu na proteklim izborima. To je zaštita granica i suzbijanje nelegalnih migracija, te manji broj izbeglica čija se, kako tvrde, kulturološka pozadina nikako ne slaže s navodnom zapadnoevropskom.
Više razumevanja i podrške za nacionaliste?
Karin Knajsl na Balkanu do sada nije bila posebno aktivna i još uvek se ne zna u kojoj će meri podržati stavove šefa desničara Hansa-Kristijana Štrahea, čoveka koji otvoreno podržava politiku predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, te stavove Slobodarske stranke prema Kosovu, čiju nezavisnost Štrahe takođe kritikuje.
- pročitajte još: „Prirodan rast Slobodaraca“
„Tu je naravno i pitanje Rusije, za koju postoje velike simpatije u Slobodarskoj stranci. I to ne samo simpatije već i petogodišnji sporazum o saradnji između Slobodarske stranke i Putinove partije“, smatra politikolog sa Univerziteta u Beču Vedran Džihić. „Imajući u vidu otvorenu anti-EU-politiku Rusije na Balkanu, ta bliskost može da poprimi opasne dimenzije po region. Ne očekujem da će Austrija dirati u teritorijalni integritet zemalja Balkana, konkretno BiH, ali verujem da će količina razumevanja, pa čak i simpatije za političare kao što je Milorad Dodik, biti veće.“
Džihić je takođe mišljenja da će nova austrijska vlada zadržati strogi anti-migrantski kurs i fokusirati se na „zaštitu Evrope i domovine“ od ilegalnih migranata i izbeglica. Imajući u vidu da je jedna od glavnih predizbornih parola kancelara Sebastijana Kurca bila da je on taj koji je zatvorio zapadnobalkansku rutu, Džihić je ubeđen da će njegova vlada nastojati da, u saradnji sa zemljama Zapadnog Balkana, ojača granice, ali i policijske i druge službe bezbednosti u regionu kako bi one bile u stanju da budu bedem koji štiti Austriju i Evropu od migracija. „Podršku Austrije bi tada uživali oni koji rade na očuvanju stabilnosti, nezavisno od toga da li su autokratski nastrojeni i kako vladaju u samim državama. Takvu vrstu pragmatizma, kojem demokratske vrednosti nisu centralne, Sebastijan Kurc je pokazao već u novembru 2016. godine podrškom Nikoli Gruevskom u završnoj fazi izborne kampanje“, podseća Džihić.
- pročitaje još: „Orbanizacija“ Austrije?
Budućnost Evropske unije
Ključno za Zapadni Balkan svakako će biti i pozicioniranje Austrije unutar Evropske unije, kojoj će ta alpska republika predsedavati od druge polovine 2018. godine. Novi austrijski kancelar Kurc istina tvrdi da će nova vlada u svakom slučaju ostati na „evropskom kursu“, ali još nije jasno hoće li Austrija pri tome u celini podržati reforme koje bi ojačale Evropsku uniju ili će, za šta se zalaže evropska desnica, budućnost EU videti u jačanju nacionalnih država i autokratskih lidera. „Ta druga opcija bila bi kobna za demokratske procese na Balkanu, i to na taj način što bi u tom scenariju indirektno otišla i poruka u glavne gradove regiona da su autoritarne politike i strukture u osnovi u redu“, zaključuje Vedran Džihić.