Bivši češki ministar spoljnih poslova Karel Švarcenberg, inače mudri evropejac, strahuje da Austriju čeka „orbanizacija“. Švarcenberg misli da će formiranjem sasvim desne koalicije zemljom protutnjati nacionalistički talas, koji bi, baš kao u Mađarskoj pod premijerom Viktorom Orbanom, mogao da vodi potpunom preuređenju države.
Ako mlađani, ali u igri moći itekako verzirani Sebastijan Kurc legne u koalicionu postelju sa desno-populističkom Slobodarskom partijom (FPÖ) Hajnc-Kristijana Štrahea, onda će migraciona politika, unutrašnja bezbednost, ali i strukturalna pitanja dobiti novi, često i sporni pravac.
Kurc i Štrahe su saglasni da potražioce azila i migrante treba držati dalje od Austrije pre svega zatvorenim granicama. Više deportacija i sabirni kampovi za migrante u Africi ili na nenaseljenim ostrvima: to su delimično suludi predlozi kojima je Kurc pridobio biračko telo.
Broj potražilaca azila u Austriji pada. Najviše je doseljenika iz država EU. Uprkos tome postoji strah od tobožnje poplave stranaca koja će izmeniti Austriju. Na tom strahu su Narodna partija (ÖVP) i desničari jahali do izborne pobede. „Partija domovine“ FPÖ je bila najjača u onim delovima zemlje gde živi najmanje stranaca i došljaka. Taj fenomen smo mogli da posmatramo u istočnoj Nemačkoj gde je desno-populistička Alternativa za Nemačku bila posebno uspešna.
Čak je i Socijaldemokratska stranka (SPÖ) uskočila u isti voz, ali prekasno da bi time osvojila glasove. Kurc i Štrahe žele da dozvole više direktne demokratije u formi referenduma. To može voditi izjašnjavanju o evru i Evropskoj uniji, koju je Štraheova partija ranije htela da napusti.
Učešće desničarskih populista u austrijskoj Vladi nepotrebno bi ojačalo bi desničarski front u Evropi, od Finske, preko Mađarske do Italije i Grčke. Najdraži Štraheovi prijatelji su francuski nacionalisti i ruska Vlada.
Sve to ne potresa mnogo verovatnog kancelara Kurca. On veruje da njegovi zemljaci imaju manje problema sa FPÖ nego sa nastavkom „velike koalicije“ – koja ne bi bila više tako velika – sa socijaldemokratama. Ta koalicija dve tradicionalne partije u očima mnogih građana postala je sinonim za mrtvilo.
Za partnere u EU, najpre za kancelarku Angelu Merkel, novi kancelar komšijske Alpske republike biće nezgodan kolega. Kurc se diči jer je brzinskim zatvaranjem Balkanske rute primorao kancelarku da promeni svoju izbegličku politiku. Ubuduće bi mogao da ide nacionalističkim kursom, da se priključi Višegradskoj grupi u kojoj su Poljska, Mađarska, Češka i Slovačka. Bila bi ojačana ova nezvanična opozicija protiv Brisela koja ne želi navodne pridike iz Nemačke.
Postupci zbog upitnih dešavanja u Mađarskoj ili Poljskoj teže će prolaziti u EU sa kancelarom Kurcom. Takođe će i odnos EU i Rusije na pritisak Austrije verovatno morati da bude podešen. Kurc, ali pre svega njegov potencijalni koalicioni partner Štrahe zalažu se za prekid evropskih sankcija protiv Moskve. Austrija je veoma zainteresovana za biznis sa Rusijom, pre svega u energetskom sektoru.
Tirkizno-plava vlada konzervativaca i populista bila bi opasan eksperiment za Austriju i za EU. Ne vrede sada opaske da je FPÖ ionako već dva puta bio u vlasti, jednom sa socijaldemokratama, jednom sa konzervativcima. Današnji FPÖ je suštinski drugačiji. Štrahe se zalaže za strogu nacionalnu izolaciju. Ali Austrijanci su tako hteli.
Važi li još istorijski slogan Tu Felix Austria (Srećna Austrija), koji je ranije stajao na grbu kraljeva? Ostaje nada da će Sebastijan Kurc doneti pravu odluku i ipak sklopiti koaliciju sa novim partijskim rukovodstvom socijaldemokrata.