Nova vlada – alat za postizanje dogovora sa Srbijom

Skupština Kosova izglasala je novu vladu s Avdulahom Hotijem iz Demokratskog saveza Kosova (LDK) na čelu. Hoti će tako u kabinetu zameniti Aljbina Kurtija, premijera čijim je radom, prema istraživanju javnog mnjenja zadovoljno 60 odsto građana.

Pad Kurtijeve vlade, koja je u doba pandemije zabeležila najveću podršku gađana od 2015, otkada se meri „Puls javnosti“ na Kosovu, naširoko se pripisuje odbijanju saradnje sa specijalnim izaslanikom predsednika SAD za pregovore između Kosova i Srbije Ričardom Grenelom. Iako je sam Grenel to više puta odlučno negirao, na Kosovu je ustaljeno mišljenje da je vlada Aljbina Kurtija oborena zbog odbijanja da otkloni prepreke za nastavak dijaloga, odnosno bezuslovno ukine takse na uvoz robe iz Srbije.

Istovremeno, rašireno je uverenje da će nova vlada upravo to i da učini, pa se o njoj već govori kao o „Vladi dijaloga“.

Nova vlada – podređena Tačiju

Bezuslovno ukidanje taksi koje je još novembra 2018. uvela vlada Ramuša Haradinaja, bila bi skupa politička odluka za Kurtija, da ju je doneo. Ali ukidanje Kurtijevog reciprociteta, biće, čini se, još skuplja odluka za Hotijevu koaliciju.

-pročitajte još: Špigel o Kosovu: Haos u američkom protektoratu

U poslednjim danima svoje vlade, Kurti je zabranio uvoz srpskih proizvoda na kojima na deklaracijama i propratnoj dokumentaciji ne piše „Republika Kosovo“. Efekat te odluke na trgovinu sa Srbijom isti je kao i odluka o taksama, odnosno potpuno ju je obustavila. Zato je i zahtev Srbije, ali i Evropske unije za nastavak dijaloga isti: ukinuti odluku o reciprocitetu.

Međutim, simbolički, za novu vladu Kosova, ukinuti „Republiku Kosovo“ biće još teže nego što je bilo ukinuti takse od 100 odsto.

Da će do toga ipak doći, smatra aktivista iz Štrpca, Miloš Milovanović. Poučena iskustvom Kurtijeve vlade koja je bila pod velikim pritiskom, nova vlada će biti otvorenija za dijalog, smatra on, dodajući da okolnosti poput pandemije, izbora i formiranja nove vlade i u Srbiji, ipak pružaju prostor novoj kosovskoj vladi da polako donosi odluke.

„To će definitivno ostaviti dovoljno prostora vladi Avdulaha Hotija da polako povuče odluke prethodnih vlada koje su sprečavale nastavak dijaloga, ali i da kreira narativ u kojem će dijalog biti predstavljen kao neophodan u kontekstu odnosa Prištine sa međunarodnom zajednicom, tačnije Amerikom i EU“, kaže Milovanović.

S takvom ocenom saglasna je i Donika Emini, izvršna direktorka Platforme „Civikos“ – Hoti će ukinuti mere reciprociteta pod izgovorom spasavanja strateških partnerstava, smatra ona.

„Nova vlada formira se sa jednim ciljem – da utre put konačnom dogovoru sa Srbijom. Do danas je nova vlada bila nedorečena kada su u pitanju njen program i lista prioriteta, ali su zato već potvrdili da će im dijalog biti glavni prioritet, što se predstavlja kao misija za obnavljanje narušenih odnosa sa SAD i EU“, navodi Emini za DW.

Međutim, iako je konačan dogovor sa Srbijom njen cilj, nova vlada neće imati upliva u to kako će on izgledati. „Nova vlada će biti spremnija na saradnju sa Tačijem, tačnije očekujem da će biti podređena Tačiju i imati minimalan uticaj na to kako će konačan dogovor izgledati“, kaže Donika Emini.

-pročitajte još: Kriza na Kosovu ima širi međunarodni kontekst

Kako sa nasleđem Kurtija?

Pooštravanje trgovinskih odnosa sa Srbijom nije jedino što je Kurti ostavio u amanet novoj vladi, tu su i brojna razrešenja članova upravnih odbora javnih preduzeća, ali i vladinih službenika – među njima i direktora uprave civilnog vazduhoplovstva, jednog od potpisnika Pisma o namerama za uspostavljanje avio-linije između Beograd i Prištine pod pokroviteljstvom Grenela.

Milovanović smatra da poništavanje tih odluka direktno zavisi od stabilnosti buduće vlade: „Ukoliko se potvrdi da nova vlada ima perspektivu da iznese barem polovinu mandata, do određenih promena će doći“, navodi on, dodajući da će na to najviše uticati najavljeni protesti.

„Brze odluke u tom smislu mogu pre svega politički koštati LDK, jer će donekle potvrditi određene narative da su lični interesi i stranačko uhlebljavanje bili prevashodni motivi za raskidanje koalicije i svrgavanje vlade premijera Kurtija“, rekao je Milovanović za DW.

Slabu vladu i jaku opoziciju predviđa i Emini: „Vlada će biti veoma slaba, neće imati moć da pomeri stvari, a biće još slabija u parlamentu. Očekuje se da će ona biti samo alat za postizanje dogovora sa Srbijom, nakon čega će pasti i time otvoriti put za nove izbore.“ Do tada, smatra ona, vlada će nastaviti da učestvuje u zarobljavanju države, s obzirom na to da je sastavljena od stranaka koje su glavni akteri tog procesa.“

-pročitajte još: Dijalog Beograd-Priština u senci nekoliko kriza

LDK ulazi u koalicionu vladu sa Alijansom za budućnost Kosova (AAK) Ramuša Haradinaja, Inicijativom NISMA Fatmira Ljimaja i strankama koje predstavljaju nevećinske zajednice, među njima i Srpskom listom. U opoziciji tako ostaju Demokratska partija Kosova (PDK) i LVV.

Korak nazad za Kosovo

I dok bliska budućnost za novu vladu deluje komplikovano, Samoopredeljenje može samo da dobije iz čitave situacije, smatra dr Ejdan Hehir, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Vestminsteru.

„Samoopredeljenje je i dalje veoma popularno i trebalo bi da bude u poziciji da iskoristi brojne mane koalicije oko LDK, kako na ulici, tako i u skupštini. Zamah za promene koji se stvorio u narodu ne jenjava i javnost je stavila do znanja da podržava agendu Samoopredeljenja“, ocenjuje Hehir za DW.

Pre preuzimanja vlasti, jedna od glavnih bojazni u vezi sa Samoopredeljenjem bio je njihov kapacitet za upravljanjem, imajući u vidu da je stranka od osnivanja bila samo u opoziciji. Takvih sumnji više nema, smatra Hehir.

„Samoopredeljenje je otklonilo sve sumnje u vezi sa kapacitetom za upravljanje kompetentnim načinom na koji su vodili vladu, dok su se stara garda i njihovi strani pokrovitelji dovijali kako da sruše vladu. Pad vlade je korak nazad za Kosovo, ali je on takođe slikovito razotkrio do koje mere je zemlja zarobljena. To će, paradoksalno, možda i ubrzati kraj stare korumpirane elite“, smatra Hehir.

Nasuprot onome što vidi kao novi momentum za promenu koji predstavlja Samoopredeljenje, stoji najnestabilnija vlada koju je Kosovo imalo, ocenjuje dalje Hehir, dodajući da je sačinjavaju partije željne moći i mogućnosti da i dalje crpe skromne resurse zemlje.

„Najveća partija u koaliciji, LDK, i sama je podeljena na one koji su želeli da nastave saradnju sa Samoopredeljenjem i one koji su ustuknuli pred idejom iskrene promene“, kaže Hehir i na kraju procenjuje: „U trenutku kada se Kosovo suočava s nizom izazova, kako na domaćem, tako i na međunarodnom planu, teško je gledati bledu, neupadljivu figuru Avdulaha Hotija i ne očajavati.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android