Dijalog Beograd-Priština u senci nekoliko kriza
3. april 2020.
Nemačka kancelarka još od sredine marta vodi diplomatiju preko video linka. Jedan od „pokusnih kunića“ prvih dana korona-ere bio je i srpski predsednik Aleksandar Vučić, a nekoliko dana nakon njega (tada još uvek u funkciji premijera Kosova) Allbin Kurti. Kancelarka je trebalo da se s njima dvojicom u odvojenim susretima sretne uživo, ali je korona-virus razgovore premestio na telekomunikacioni nivo.
Virtuelna rasprava
Nekoliko dana nakon što je nemačka kancelarka sa svojim sagovornicima iz Beograda i Prištine zaključila da se dijalog između Srbije i Kosova mora nastaviti što pre, Aspen Institut, tj. njegovo berlinsko predstavništvo, organizovao je video-konferenciju na temu „Politička kriza na Kosovu i posledice po nastavak dijaloga Beograd-Priština“ koju je onlajn pratilo šezdesetak političkih analitičara i predstavnika medija u Berlinu.
U raspravi su učestvovali ministar za evropske integracije u tehničkoj vladi Kosova Taulant Krueziu, Suzane Šic, voditeljka odeljenja za jugoistočnu Evropu pri nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova, poslanik Bundestaga Peter Bejer, te Arbereš Lodža, izvršna direktorka Grupe za pravne i političke studije iz Prištine. Svi oni su pokušavali da daju odgovor na pitanje kako sada dalje, kada se Kosovo nalazi ne samo bez vlade, već i usred globalne krize, kada malo koga interesuje šta se događa s dijalogom među zemljama zapadnog Balkana.
Trostruka kriza
I iako su učesnici uglavnom pokazivali blagi optimizam, tokom jednoiposatne rasprave pokazo se pravi nivo kompleksnosti situacije vezane za nastavak pregovora Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa. Ti pregovori su, kako se moglo čuti tokom rasprave, bili komplikovani i pre dramatičnih događaja na Kosovu poslednjih nedelja.
„Sada Kosovo pogađaju tri krize: kriza vlade, ustavna i korona-kriza. S time da su se prve dve krize mogle izbeći“, čulo se na raspravi. Izražena je i bojazan da bi izlazak građana Kosova na ulice u vreme pandemije mogao da ima „poguban efekat“. Iz istog razloga su i novi izbori u skorije vreme isključeni. Izraženo je i žaljenje Berlina zbog toga što Kurti „nije imao više vremena“ za sprovođenje najavljenih reformi, posebno po pitanju pravne države.
Kako odvojiti pregovore od političke krize
Iako se Priština priprema na nastavak dijaloga i to tako što organizuje dve grupe, političku i ekspertsku, čak i kad jednom prođe vanredna situacija vezana uz pandemiju korona-virusa, postavlja se pitanje kako princip reciprociteta kojim se rukovodi tehnička vlada Aljbina Kurtija uskladiti s političkom željom povratka za pregovarački sto. Jer priznanje reciprociteta bi praktično značilo priznanje Kosova od strane Beograda.
Dalji problem nakon brzog odlaska Kurtija je i to ko će nastaviti pregovora ako do nastavka dođe. No trenutno je najvažnije pitanje kako odvojiti trenutno zacementiranu političku situaciju od nastavka dijaloga. Oba lider, i Vučić i Kurti, nemačkoj kancelarki su pre nekoliko dana dali do znanja da teže nastavku dijaloga. No otada se mnogo toga promenilo i to ne baš po svaku cenu nabolje.
Kad je u pitanju Evropska unija, njen račun su se mogle čuti mnogobrojne kritike, što zbog „potpune neefikasnosti“ poslednjih nedelja i prepuštanja inicijative SAD, pa do primedbe da se sada dijalog između Beograda i Priština, s pozicije Brisela, vodi pod palicom Žozepa Borela i Miroslava Lajčaka, dvojice diplomata koji dolaze iz zemalja koje nisu priznale Kosovo: Španije i Slovačke. To se doživljava kao „ne baš mudar“ potez.
Osim kritike EU, učesnici su na zub uzeli i ulogu SAD. „Trenutna hiperaktivnost SAD na Kosovu može da se posmatra u svetlu činjenice da se nalazimo u izbornoj godini i da su Beloj kući potrebni brzi uspesi na spoljnopolitičkom planu. Trebalo bi imati na umu i želju da se američki vojnici vrate kući. Ni inicijativa specijalnog izaslanika Bele kuće Ričarda Grenela i njegove zasluge za potpisivanje nekoliko infrastrukturalnih projekata nisu prošle bez kritike. „Svaka čast sporazumima o avionskom i železničkom saobraćaju, ali to ne može da zameni politički dijalog i stabilnost“, čulo se tokom rasprave.
Ali još uvek je EU-perspektiva najjači argument miru u regionu. Članstvu teže svi, a tu je najdalje otišla Srbija. No bez obzira na to koliko se pitanja o pristupanju Evropskoj uniji i priznanju Kosova u Beogradu izbegavaju, na virtuelnom okruglom stolu Aspen instituta moglo se čuti šta Berlin misli po tom pitanju. „Valjda je svima jasno da članstvo u Evropskoj uniji podrazumeva međusobno priznavanje“.