Nikome nije do jaja
4. avgust 2017.
U Nemačkoj je jaje za doručak zakon. A otkako su jaja oslobođena stigme da povećavaju loš holesterol i od kako su postale popularne dijete u kojima se izbegavaju ugljeni hidrati, činilo se da su jaja ponovo dobila imidž nečega što se može jesti bez griže savesti.
I jesu jaja po mnogo čemu idealna namirnica – kada su sveža i zdrava. Ali, lako se kvare, i mogu da budu zaražena kako živim organizmima kao što su salmonele, tako i otrovima kao što su dioksin ili kao što evo sada znamo – fipronil.
Fipronil je insekticid, francuski izum iz osamdesetih, i koristi se kao pesticid za biljke ili za zaštitu pasa od buva i krpelja. Međutim, ispostavilo se da je veoma otrovan za pčele pa je EU 2013. odlučila da ograniči korišćenje fipronila u poljoprivredi: ne sme da se koristi za tretman semena kukuruza, a sa tom otrovnom supstancom ne smeju doći u kontakt bilo koje životinje koje na kraju završe na tanjiru – ili se koriste za proizvodnju jaja ili mleka.
Kako je dospeo u jaja?
Fipronil je najverovatnije sadržan u sredstvu za dezinfikciju Dega16 koje je korišćeno na farmama koka nosilja. Te farme se nalaze uglavnom u Holandiji i Belgiji, ali je u okviru istrage utvrđeno da su pogođene i četiri farme u nemačkoj pokrajini Donjoj Saksoniji.
Dega16 bi trebalo da se sastoji samo od eteričnih ulja, kao što su mentol i eukaliptus, ali je belgijski proizvođač očigledno tu umešao i fipronil. Za sada se na zna da li je holandski trgovac na veliko, kod kojeg je većina farmera kupila ovo sredstvo za dezinfekciju, znao za to. Protiv obe firme, proizvođača iz Belgije i trgovca iz Holandije vodi se istraga i niko sa njihove strane nije komentarisao skandal.
Prema Saveznom zavodu za zaštitu potrošača i bezbednost hrane u Nemačkoj je pogođeno čak 13 pokrajina. Samo ove tri za sada nisu na spisku: Sarska oblast, Meklenburg i Saksonija-Anhalt.
U Ministarstvo poljoprivrede kažu da je Holandija Nemačkoj isporučila najmanje tri miliona jaja, ali je ministar poljoprivrede Donje Saksonije Kristian Majer (Zeleni) u petak izjavio da je reč možda i o deset miliona jaja. Plus treba dodati i desetine hiljada jaja sa farmi u Donjoj Saksoniji.
Šta se sada dešava?
U Holandiji su sve farme kokoški zatvorene dok se ne obave konačni testovi. Pojedine pokrajine u Nemačkoj su najavile planove za testiranje jaja iz svoje proizvodnje, na primer u Bavarskoj i Baden-Virtmebergu.
Neki veliki lanci supermarketa su izbacili iz prodaje sva jaja iz Holandije, lanac Aldi trenutno više uopšte ne prodaje jaja, dok Edeka nije učinila ništa jer tamo kažu da oni ionako imaju strogu kontrolu svojih jaja – koja dobavljaju isključivo iz Nemačke.
Sada treba što pre razjasniti ko je odgovoran za korišćenje fipronila, zahteva Anabel Oelman, iz Centrale za zaštitu potrošača u Bremenu. „Mnogo toga ukazuje da se ovde radi o kriminalnoj energiji“, rekao je ministar poljoprivrede Donje Saksonije Kristijan Majer. U svakom slučaju – proizvođači jaja, farmeri, nisu krivi.
Koliko je fipronil opasan?
Iz eksperimenta sa životinjama se zna da fipronil ima toksično dejstvo na nervni sistem i jetru pacova, miševa i zečeva. Između ostalog izaziva pospanost, mučninu, povraćanje, uznemirenost i znojenje.
Da li će fipronil toksično delovati na čoveka zavisi od telesne težine i koncentracije fipronila u jajetu. Prema Saveznom zavodu za istraživanje rizika, takozvana akutna referentna doza je 0,009 miligrama po kilogramu telesne težine. Preračunato to znači da za osobu od 75 kg maksimalna doza fipronila iznosi 0,675 miligrama dnevno – ili devet kontaminiranih jaja.
Ministar poljoprivrede Donje Saksonije Kristijan Majer je kritikovao argument onih koji kažu da – s obzirom na prosečnu potrošnju od 0,6 jaja dnevno po osobi – ne postoji rizik za stanovništvo: „Ako neko jede više od proseka onda je već premašio dnevnu dozvoljenu dozu ovog otrova.“ Osim toga – deca su mnogo osetljivija od odraslih i za njih postoji zdravstveni rizik čak i kod normalne potrošnje. Zbog toga se preporučuje da se deci trenutno uopšte ne daju jaja.
Kako prepoznati kontaminirana jaja?
Svako jaje ima pečat, pa potrošači mogu sami da provere da li kod kuće u frižideru imaju kontaminirana jaja. Ti pečati izgledaju ovako: 0-NL-4310001, 1-NL-4167902... Pečati jaja koja su proizvedena u Nemačkoj imaju umesto NL međunarodnu oznaku DE. Isto tako je označeno u kojoj pokrajini su jaja proizvedena, pa tako jaja iz Donje Saksonije imaju oznaku DE-03. Cifra na početku pečata govori o načinu uzgajanja koka nosilja: 0 znaci da je to organska proizvodnja, 1 označava držanje živine tako da imaju izlaz u dvorište, 2 je šifra za štale koje živinu drže isključivo na nivou tla, i na kraju 3 znači da se kokoške drže u kavezima, na više spratova. Što je broj veći, tim manje prostora za kokošku.
Kontaminirana jaja mogu da se bace u obično smeće ili da se vrate prodavcima koji su dužni da kupcima vrate novac.
Nevolja je i što se fipronil ne razgrađuje ni termičkom obradom jaja. To znači da proizvodi sa kontaminiranim jajima –majonez, kolači, testenina ili gotova jela – u principu imaju onu količinu fipronila koju imaju i jaja koja su u njima. Holandska kontrola prehrambenih proizvoda NVWA već je počela kontroliše da hranu koja sadrži jaja.
Pileće meso nije pogođeno. Koke nosilje se ionako ne gaje za ljudsku ishranu. Međutim, njihovo meso može da se nađe recimo u konzervama sa kokošijom supom. Da bi se to sprečilo, u Holandiji su uništene sve kokoške koje su kontaminirane fipronilom.