Ni povećanje plata ne zadržava radnike u Hrvatskoj

„Dajem hiljadu kuna onome ko mi pronađe konobara!" - vapaj je to jednog očajnog pulskog ugostitelja koji, iako je sezona već počela, a u gradu je sve više turista, traži školovane konobare koji će odraditi sezonu. Bez konobara je ostao jedno jutro jer se jednostavno, nakon burnije noći, nisu pojavili na poslu. A nove je teško pronaći, pa čeka radnike iz Srbije koji još uvek rešavaju probleme s „papirima."

Iako su mnogi očekivali da će zbog korone domaćih radnika biti koliko hoćeš jer su se mnogi vratili kući s rada u inostranstvu, te da će poslodavci iskoristiti tu situaciju umanjujući njihova prava, dogodilo se suprotno. Kao i uoči pandemije 2019, i ove je godine na tržištu nestašica domaće radne snage.

Ministarstvo unutrašnjih poslova od početka godine do 16. juna izdalo je 31.157 dozvola za boravak i rad državljana iz trećih zemalja, 13 posto više nego lani u istom razdoblju, ali i petinu manje nego preklani. Samo za delatnost turizma i ugostiteljstva ove je godine izdana 4.191 dozvola.

Hrvatsku napustilo 10 posto stanovnika

Krešimir Sever, predsednik Nezavisnih hrvatskih sindikata, za DW upozorava da je Hrvatska, kao i druge tranzicijske zemlje, svoju konkurentnost gradila na obespravljenim i slabo plaćenim radnicima.

„Takva je politika, osobito nakon ulaska Hrvatske u EU, dovela do značajnog iseljavanja stanovništva, posebno mladih, visokoobrazovanih i strukovno obrazovanih građana. Procenjuje se da je Hrvatsku napustilo do deset posto stanovnika", kaže Sever, iako statistike pokazuju nešto manji postotak jer se deo ljudi nije odjavio.

Ta se „rupa" neprestano krpi uvozom stranih radnika, dodaje on, što iz godine u godinu cementira cenu rada i nestalne oblike ugovora o radu. A kombinacija zadržavanja niskih plata i nesigurnih oblika podstiče dalje iseljavanje domicilnog stanovništva, tvrdi on.

„Iako se deo radnika zbog pandemije vratio u Hrvatsku, ipak je u pojedinim delatnostima i dalje primetan nedostatak radne snage, osobito u turizmu i ugostiteljstvu, građevinarstvu, a nedostaje i majstora poput elektroinstalatera i bravara. Od marta 2020. pa do kraja maja ove godine javne su vlasti kroz mere potpore za očuvanje radnih mesta uplatile više od 10,5 milijardi kuna za više od 680.000 radnika.

Merama je obuhvaćeno više od 120.000 preduzetnika i poslodavaca", objašnjava Sever.

Za vreme koronakrize sindikalisti su se susretali s raznim zloupotrebama nekih poslodavaca: od prisilnog slanja radnika na godišnji odmor, rada ljudi koje poslodavci vode na godišnjem, neuplaćivanja pripadajuće razlike između ugovorene plate i uplaćene državne potpore, sve do umanjenja ugovorene plate bez radnikove saglasnosti.

Upućivani su na rad od kuće bez dodatka ugovoru o radu, plaćanja povećanih troškova zbog takvog rada, nepoštovanja radnog vremena, neplaćenog prekovremenog rada od kuće, nabraja sindikalista.

Radna snaga iz Filipina i Meksika

Vlast je, objašnjava, pripremala i donošenje posebnog zakona po hitnom postupku kojim bi se u krizi van snage stavile neke odredbe Zakona o radu (ZOR) i važećih kolektivnih ugovora. No, zbog pritiska reprezentativnih nacionalnih sindikata, te solidarne potpore Međunarodne i Evropske konfederacije sindikata te sindikalnih protestnih dopisa Evropskoj komisiji, odustala je od toga.

„Poslodavci kroz izmene ZOR-a traže dalju fleksibilizaciju sistemva rada, a sindikati upravo obratno jer je ta fleksibilizacija jedan od glavnih uzroka ovakvog stanja u Hrvatskoj. Početak pregovora o izmenama ZOR-a počeo je 23. juna, što neće biti ni lako ni brzo, a vlast predviđa da bi primena novog zakona trebalo da počne od polovine iduće godine, napominje Sever.

Iako u Hrvatsku dolaze da rade ljudi iz Srbije, BiH, Severne Makedonije i Kosova, i njih je sve manje s obzirom da je i njima, kao i Hrvatima, isplativije otići u razvijenije zapadnoevropske zemlje.

„Sve više stranih radnika dolazi u Hrvatsku putem posredničkih agencija iz Nepala, Filipina, Bangladeša, Kine, Indije, Rusije, Koreje, čak i Tajlanda, Meksika… Najviše se zapošljavaju u graditeljstvu, turizmu i ugostiteljstvu i nekim drugim uslužnim i pomoćnim poslovima. Nude im se jednake plate koje se za iste poslove nude i domaćim. No, problem je u tome što domaći od takvih plata ne mogu živjeti, a strani, koji dolaze iz iz zemalja u kojima mesečna prosečna plata jedva dosegne 30 evra ili tek nešto više, ipak uspevaju nešto da pošalju porodicama", objašnjava Sever.

Mnogi hoteli ostat će zatvoreni

Marina Cvitić, predsednica Sindikata Istre, Kvarnera i Dalmacije (SIKD) upozorava da bi ove sezone mnogi hoteli na Jadranu mogli ostati zatvoreni jer u njima neće imati ko da radi.

„Više od godine radnici su u neizvesnosti: retki su radnici u turizmu koji su dobili više od šest punih plata. Retki su sezonci koji su imali priliku raditi više od tri, četiri meseca. U takvih nesigurnim uslovima, kad su krediti dolazili na naplatu, kad je, usprkos pandemiji, trebalo (pre)živeti, kad su stalni radnici, u razdoblju kad nisu radili, dobijali 60 posto ili minimalnu platu, iluzorno je bilo očekivati da će čekati da ih turističke kompanije pozovu. Posao su potražili u drugim delatnostima", za DW objašnjava Cvitić.

Neke su firme, nastavlja, uz platu počele isplaćivati neoporezive nagrade, od hiljadu kuna naviše, a s nekim je sindikat dogovorio isplatu tokom sezone u maksimalnom neoporezivom iznosu od 5.000 kuna. Ipak, još uvek nema dovoljno radnika iz Hrvatske koji su spremni svoje porodice napustiti za rad koji će trajati najviše tri meseca, objašnjava naša sagovornica.

Odgovornost za nedostatak kadrova, tvrdi, snose vlasnici kompanija i poslodavci, te Vlada. SIKD stoga traži hitan sastanak sindikata, poslodavaca, ministarstava turizma i rada, odnosno predstavnika Vlade radi donošenja dugoročnih i konkretnih mera vezanih uz problematiku radne snage.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu