Nestašice na severu Kosova – dirigovana kriza?
29. jun 2019.
„Ovo je katastrofa“, kaže nam jedna žena na severu Mitrovice. U rafovima prodavnica više ne nalazi neke mlečne proizvode, hleb brže nestaje, potrebno je obići više prodavnica kako bi se pronašle pelene, brašno i druge namirnice. „Stalno se nešto obija o narod, neko nešto mora da uradi“, dodaje ona.
Najava nestašica u srpskim sredinama na severu Kosova ovog puta je stigla iz Prištine. Premijer Ramuš Haradinaj je nedavno upozorio javnost da će grupa srpskih privrednika pokušati da prikaže „lažnu humanitarnu krizu“ nakon čega su se prištinski novinari sjatili u Mitrovicu uglavnom potvrđujući tvrdnje Haradinaja – da se radi o lažnoj krizi.
Iako je još preterano govoriti o „humanitarnoj“, stanovnici severa Kosova bi se svakako saglasili da kriza već postoji.
„Solidarni“ bojkot
Trgovci sa severa Kosova su pre desetak dana, nakon hapšenja više desetina lica osumnjičenih za krijumčarenje, prestali da koriste „alternativne puteve“ za dopremanje robe iz centralne Srbije. Tim putevima se srpska zajednica već godinama ilegalno snabdeva lekovima i školskim udžbenicima što se ovde smatra „opravdanim švercom“.
„Dolazila je roba kako mora, morali smo da se snađemo“, nevoljko odgovara jedan trgovac na pitanje kako do sada nije bilo nestašica. Poslednjih meseci je, prema pisanju medija, zaplenjeno nekoliko kamiona punih robe. Šverc je bio procvetao nakon odluke kosovske Vlade da uvede drakonske carine na robu iz Srbije i BiH prošlog novembra.
Frižideri sa mlečnim proizvodima retko su puni, na pijacama je sve više praznih gajbi i tezgi, dotrajavaju i kisela voda i pivo.
Kao odgovor na carine su srpski trgovci rešili da zamene za srpsku robu ne traže južno od Ibra, to jest da ne nabavljaju od albanskih dobavljača. „Ma ‘ajde bogati, kakvi kosovski proizvodi, šta prave oni? Nikad toga ovde nije bilo“, kaže nam jedan trgovac na pijaci u severnoj Mitrovici. Dodaje da je kupovao od albanskih distributera voće i povrće koje potiče iz Makedonije i Grčke.
Dok su se srpski trgovci na jugu Kosova prilagodili, ovi sa severa uglavnom kažu da su se „solidarisali“ u nameri da ne nabavljaju kosovske proizvode. Ima i onih koji će kratko reći da im je „tako rečeno“, ali ne žele da otkriju da li su trpeli pritiske da se „solidarišu“.
Bojkot trgovaca eskaliraće početkom sledeće sedmice. Prema najavama, u opštinama na severu Kosova će u ponedeljak i utorak biti zatvorene sve prodavnice, apoteke, restorani i kafići.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je negirao optužbe Haradinaja da je namerno inscenirao krizu. „Radićemo ono što možemo, a šta je to – neću da vam govorim. Nećemo dozvoliti da naš narod umire gladan, iako bi to mnogi želeli“, rekao je Vučić.
Orkestrirana kriza?
Miodrag Marinković, politički analitičar iz severne Mitrovice, smatra da bojkot kosovske robe nema ekonomsko utemeljenje već je politički motivisan, ali donekle i opravdan. „Građanima severa Kosova nije ostavljen izbor između dva ili više proizvoda već im se nameće jedno tržište i proizvodi na njemu“, kaže Marinković za DW.
Slično razmišljaju i građani ili makar tako kažu novinarima. Većina rešeno odgovara da u slučaju hronične nestašice neće ići u južnu Mitrovicu u nabavku iako su ranije odlazili u tržne centre „sa one strane mosta“.
Neki to neće činiti iz prkosa, ali ima i onih za koje nije ekonomski isplativo da svakodnevno konvertuju dinare u evre. Na severu se skoro sav promet vrši u dinarima, dok je južno od reke Ibar, sa izuzetkom srpskih enklava, jedina validna valuta evro.
Ipak, navikli na učestale krize, stiče se utisak da građani smatraju da ni ova situacija neće dugo potrajati i da će se „nešto rešiti“.
Ni Marinković ne smatra da je vreme u koje je najnovija kriza nastala slučajnost. „To je pozicioniranje pred nastavak pregovora i postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa. Istu pozadinu ima i osnovni uzrok ove krize, nametnute takse na proizvode iz Srbije i BiH.“
Naš sagovornik ipak veruje da je bojkot kosovskih proizvoda rezultat pritiska. „Ako je porodicama ljudi sa severa Kosova potrebno mleko za decu – kupili bi ga na jugu Kosova. U tome ih može sprečiti samo organizovano zastrašivanje, javni ili skriveni pritisak. Takav pritisak je trenutno vidljiv“, zaključuje.
Ako lokalne prodavnice duže ostanu prazne, većina Srba sa severa će u veće nabavke u Rašku ili Novi Pazar. Već sada se kupovine uoči slava i praznika obavljaju u ovim gradovima, a ima i onih koji tamo odlaze kako bi podigli lekove na recept.