„Neprozirno interesovanje Arapa za Srbiju“
26. februar 2019.
„Najveće gradilište Balkana nalazi se u Beogradu“, piše iz Beograda novinarka Torkit Trajhel za dnevnik Velt: „Sto hektara sa građevinskom površinom od 1,8 miliona kvadratnih metara obuhvata ekskluzivno zemljište na obali Save. U srcu glavnog grada Srbije bi trebalo da nastanu skupi stanovi, gigantski tržni centar i sa 168 metara najviši toranj u zemlji, u koji se useljava luksuzni hotel.“
Ovaj projekat je sporan, objašnjava Trajhelova, i zato što, kako kažu kritičari, gradu kojem je potrebna sanacija su investicije potrebne na drugim mestima. „Čini se da utoliko više profitiraju Ujedinjeni Arapski Emirati, firma Igl Hils iz Abu Dabija je dobila dozvolu da gradi Belgrade Waterfront. Ona ima udeo od 68 procenata u istoimenom preduzeću a srpska država ima 32 odsto. Dva nebodera već stoje u ovoj nekada trošnoj četvrti. Stanovi su prodati po ceni od 3.000 evra po kvadratnom metru. U kupce, prema navodima Beograda na vodi, spadaju Srbi iz zemlje i dijaspore, na primer, iz SAD. Prenose i da su Arapi kupovali stanove.“
„Šef upravnog odbora Igl hilsa je Mohamed Alabar. Biznismen iz Emirata i osnivač firme Emar, jednog od najvećih građevinskih preduzeća u svetu, sagradio je između ostalog i hotel Burdž kalifa.“
„Više arapskih zemalja prodire na Balkan. U Bosni i Hercegovini su aktivni investitori iz Saudijske Arabije, u Srbiji – iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. U Vojvodini, najvećoj srpskoj pokrajini, koja se graniči sa Beogradom i nekada je bila žitnica Habzburškog carstva, arapski biznismeni su kupili ogromne poljoprivredne površine. Možda da bi predupredili nestašice u zemlji koja je najvećim delom sagrađena na pesku i nafti i ne može da proizvede dovoljno životnih namirnica za sopstveno stanovništvo. A možda i da bi odškrinuli vrata ka Evropi. Da bi obezbedili izvore finansija za vreme kada sirovine presuše“.
„U pešačkoj zoni u Beogradu se leti, kako stanovnici grada prenose, povećava broj turista iz arapskog prostora, žena u burkama koje kupuju u buticima; muškaraca u odelima koji popiju i poneko pivo. Dok se u Bosni odomaćuju uglavnom ideologizovani Arapi , u Srbiji su to arapski biznismeni“, kaže Jerg Heskens, savetnik za privredu srpskog predsednika Vučića kojeg je poslala nemačka vlada. Ujedinjeni Arapski Emirati, prema navodima Trgovinske komore u Beogradu, u Srbiju investiraju od 2013. Koliko je izdvojeno za građevinski projekat na obali Save – to Komora nije saopštila. Ni direktor Beograda na vodi nije hteo da se izjasni.“
Autorka u nastavku pokušava da pronađe odgovor na pitanje: zašto se Srbija odlučila za Emirate kao partnera – na prvi pogled je napravila loš posao; projekat je povoljan za arapske investicione fondove, a Srbija kao vlasnik manjinskog udela ima srazmerno velike troškove. Savetnik predsednika Vučića Heskens priznaje da su detalji projekta Beograd na vodi, koji je Vučić proglasio za projekat od nacionalnog značaja, delimično obavijeni mrakom. Niti je bilo javnog takmičenja ideja, niti je stanovništvo aktivno uključeno u planiranje. Zakonski propisi su izmenjeni, a izdat je i „lex special“. Autorka citira Heskensa rečima: „Ponešto se odvijalo netransparentno, ali na kraju su svi ugovori objavljeni, a na kraju se računa rezultat“. On dodaje da nastaje 20.000 novih radnih mesta i Beograd će ekonomski da napreduje, te da i nemačka preduzeća konkurišu kao podizvođači radova.
„Srpska ekonomska strategija glasi: svi investitori su dobrodošli – bilo da je reč o ruskom, kineskom, nemačkom ili arapskom kapitalu“, kaže Heskens. I Izrael vidi potencijal u Srbiji. „Sa dve milijarde evra direktnih investicija je Izrael jedan od top-investitora u branši nekretnina u Srbiji“, saopštila je izraelska ambasada u Beogradu kojoj se obratio Velt.
Autorka objašnjava da planovi za renoviranje Savamale datiraju još iz šezdesetih godina, kada je Tito hteo da „urbanizuje“ tu četvrt, „ali ti planovi nikada nisu realizovani“. „Dok nije počelo renoviranje, to zemljište na najboljoj lokaciji je bilo potpuno zapušteno. „Tamo su živeli Romi u udžericama, psi-lutalice su tumarali naokolo, a sada su tamo nova igrališta, parkirališta, novo šetalište koje mogu da koriste svi Beograđani“.
Torkit Trajhel članak završava pričom o inicijativi „Ne davimo Beograd“, rušenju u Savamali, te kako je, „kako izgleda, predsednik Vučić bezobzirno sproveo svoj omiljeni projekat“. Ali građanska inicijativa želi da nastavi svoje aktivnosti – mada nije mogla da spreči Beograd na vodi.
Priredio Saša Bojić