Beograd na vodi: Taknuto-maknuto?
15. januar 2018.
„O fundamentalnim problemima koje Beograd na vodi uzrokuje gotovo da se više ne govori i ne piše, kao da je sve odavno rečeno. Pa čak i da jeste, a nije, valjalo bi ponavljati! (…) Niti ko da pokudi, niti ko da pohvali jednu tako suštinsku operaciju duboko u krvotok grada, jok, svima je to nekako ispod radara, pih, šta je to prema priči o tome da li se policija odazivala na pozive one aprilske noći?!“, napisao je Teofil Pančić, kolumnista „Vremena“, povodom godinu dana noćnog rušenja u Hercegovačkoj. Od te njegove opaske je prošlo devet meseci.
Kako stvari stoje danas, dva meseca pred gradske izbore, dok na sto hektara najvrednijeg zemljišta u čitavoj Srbiji niče – polako i traljavo, ali ipak niče – nešto što liči na parodiju Dubaija? Ima li opozicija ikakav plan osim kritike pokojeg detalja, fantoma iz Savamale, nešto salonskog levičarenja i prijava koje neumorno podnosi inicijativa Ne da(vi)mo Beograd? Ili, još direktnije: šta bi neka druga gradska vlast, u slučaju izborne pobede, preduzela da poništi ili ispravi što se kod Beograda na vodi ispraviti može?
Čelični ugovor
„Nisam siguran da postoje bilo koje značajne stvari koje se mogu uraditi, a koje bi ispravile ono što je do sada urađeno naopako i što će tek biti urađeno naopako. Ovde nemamo posla sa naivnim ljudima niti ugovorom koji će se lako oboriti“, kaže Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija, organizacije koja je detaljno analizirala pravnu stranu projekta. On za DW iznosi ocenu da bi čak neka teoretska nova republička vlast imala mali manevarski prostor jer je ugovor nepovoljan po Srbiju i krut kao da je „oklopljen čelikom od sedam milimetara“.
- pročitajte još: Poslednji Mohikanac u Savamali
Gradska vlast – ni ova sada ni neka eventualno drugačija – tu se više ništa ne pita, kaže Minić. „To je proglašeno projektom od nacionalnog značaja i tu Beograd nema nikakvih značajnih nadležnosti, izuzev izdavanja papira i dozvola koji su najvećim delom završeni.“
Tako se dolazi do paradoksa – urbanisti i arhitekte govore o staklenoj rugobi koja ne pristaje Beogradu, građevinci o čitavom mini-gradu za koji je nemoguće obezbediti struju, vodu i parking-prostor, opozicija podseća na lažna obećanja o desetinama hiljada radnih mesta i tri milijarde evra koje donose Arapi, ali njih ionako niko ne sluša. Ako ih pak čuju Beograđani – jer o njihovom se gradu i reci radi – svojim glasom ništa na gradskim izborima neće moći da zaustave bagere.
Pravosuđe se pita
„Ne gledam da li može gradska vlast nešto ili ne, već da li je ovo bilo zakonito i ustavno“, kaže pravnik Vladimir Todorić, član Predsedništva Narodne stranke koja podržava kampanju Dragana Đilasa. Todorić u razgovoru za DW podseća da je pred Ustavnim sudom nekoliko inicijativa za ocenu ustavnosti sporazuma Srbije i Emirata kojim se, kako ocenjuje, „ukida zakonodavstvo Republike Srbije u zajedničkim projektima“. „Jedino zaključujem da je Ustavni sud bio nerad ili se plašio da odlučuje o tome jer to je eklatantan primer neustavnog međudržavnog sporazuma“, kaže on.
- pročitajte još: Potera za fantomima, potraga za državom
Todorić prostor za političku reakciju vidi tek ako i nakon što pravosuđe učini svoj deo posla: „Pošto oni planiraju da se još trideset godina tu mlate i nastave sa privatnim biznisom pod maskom opšteg – to treba zaustaviti. Privatne vlasnike treba višestruko obeštetiti. A Beograd na vodi bi trebalo vratiti Gradu Beogradu. Jer Ustavni sud mora da se izjasni, a kada je Okvirni sporazum neustavan, onda je i leks specijalis koji je proizašao iz njega ništav.“ Dodaje da, iako je saglasan sa strukom koja je iznela niz zamerki iz sfere urbanizma i arhitekture, ne veruje da je izgrađeno moguće tek tako srušiti.
Radomir Lazović iz inicijative Ne da(vi)mo Beograd je nešto veći optimista: „Gradska vlast može da krene sa izradom novog Generalnog urbanističkog plana i ospori sve što se dešava u tom projektu. Takvim planom bi moglo da se reguliše sve što je sada deregulisano – ako pogledate maketu, ona se menja non-stop. Ovim ugovorom i leks specijalisom su napravili sebi mogućnost da prave šta god hoće, a o tome odlučuje privatna firma“, kaže Lazović za DW.
Inicijativa kojoj pripada radi i na tužbi za poništavanje ugovora, zahteva i krivičnu odgovornost ljudi iz gradske vlasti. No tu bi se opet čekalo na pravosuđe koje se do sada nije mešalo u svoj posao. Šta bi učinio kao deo gradske vlasti ako dobije takvu priliku?
Potrebno je, kaže Lazović, prvo videti šta se zapravo i kako tačno gradi, a zatim napraviti plan sanacije. „Ne mogu reći da bismo rušili, moramo da vidimo kakve bi bile posledice toga, ali verovatno bi neki od objekata morali ostati. Ali urbanistički plan i javni konkurs za bilo kakav dalji rad u tom pojasu bi se podrazumevali.“
„Treba biti realan“
Slično su uzdržane (realne?) izjave ostalih opozicionara pred beogradske izbore. U prvi plan se ističu neke druge stvari, poput rasipanja novca na novogodišnju rasvetu, problem gradskog prevoza i komunalne policije, loš položaj trudnica, obećanja o besplatnim udžbenicima… Kod Beograda na vodi su apetiti znatno manji.
Recimo Aleksandar Šapić, jedan od jačih kandidata u trci, rekao je za televiziju N1 da je projekat „došao do jednog nivoa da ne može više da ide nazad“ i on bi ga „završio, a dokle, kako, to sad ne mogu da kažem“.
- pročitajte još: Arhitekta Dragoljub Bakić o Beogradu na vodi: Brzo i neuko
U planu pokreta Dosta je bilo se Beograd na vodi ne pominje eksplicitno. Tokom nedavnog gostovanja u emisiji Jutjub-kanala BalkanInfo je potpredsednik DJB Dušan Pavlović upitan da li je moguće srušiti ono što je izgrađeno: „Moguće, ali način na koji bi se to uradilo bi možda napravio više štete“, odvratio je Pavlović. DJB, rekao je, obećava da će to zemljište oporezovati tako da gradska kasa ima „ima ozbiljne prihode“ i taj novac „usmeri prema društveno-korisnim projektima“.
Bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je u martu 2014. godine – tada više nije bio na čelu grada –rekao da je projekat „naučna fantastika sa elementima strave i užasa“ od koje će biti više finansijske štete nego koristi. Đilas se nikada nije protivio izmeštanju autobuske stanice, naprotiv – rekao je da je to bio predlog njegovog tima.
„Prvo mora da se ispita ugovor koji je sastavljen, pa na osnovu toga da se konsultuje struka, ispravi ono što može da se ispravi“, rekao je kandidat DS Dragan Šutanovac nedavno u intervjuu za Novi magazin. „U ovom trenutku ne znamo koliko je finansijski obavezujući za građane i teško je predvideti konačno rešenje.“
Ukratko – da, videćemo, verovatno ne može da se ruši, ali treba spasiti šta se spasiti može. „Najlakše je izaći sa nekim obećanjem kao što je SNS radio sa Bus Plusom – građanima se ne sviđa, pa obećamo da ćemo sve da srušimo i napravimo lepše i starije“, kaže Zlatko Minić iz Transparentnosti.
„Treba biti realan. Opozicija gađa biračko telo koje je dovoljno inteligentno da prepozna populističku politiku. S druge strane, možda neki opoziciji smatraju da bi bilo kontraproduktivno ići sa pričom o rušenju. Jer ovde nije problem što se gradi, što se uklanjaju pacovi, zmije i narkomani, već način na koji se to radi, što je dodeljeno bez konkurencije ili kako se opraštaju milijarde dinara naknada“, zaključuje Minić.