„Neprijatelj je tu ispred nas“
22. septembar 2017.
Do štaba asirskih boraca u Raki stiže se vožnjom kroz pustinju. Put je iscrpljujući i nije sasvim bezbedan, ali to je za sada jedina šansa da se izbegne područje koje je još uvek pod kontrolom „Islamske države“. Kad stignete u jugozapadni deo grada, morate samo da pratite svoje uvo: baza Asirskog vojnog saveta (MFS) nalazi se odmah pored američke baze iz koje na svakih pet minuta odjekuje paljba minobacača.
Komandant Mataj Hana upravo se vratio odatle – sa nešto malo hrane u vojničkoj porciji. „Njihova baza je odmah iza zida. Odveo bih vas tamo, ali siguran sam da im se to ne bi dopalo“, kaže Hana za DW. Dvadesetdvogodišnji Hana je svoj čin komandanta platio ranama – izgubio je bubreg, o čemu svedoči ogromni ožiljak, a i metak mu je okrznuo glavu. Međutim, to se nije desilo u Raki, nego još 2015. u njegovom rodnom gradu Kamišli, na oko 600 kilometara severoistočno od Damaska. Ali neprijatelj je bio isti.
Sudeći po predratnim popisima u Siriji, sirijski hrišćani činili su oko deset procenata od ukupno 23 miliona stanovnika. Ali posle 2011. godine, to sigurno utočište za istočne hrišćane koji su bežali iz susednih zemalja – posebno Iraka – pretvorilo se u smrtonosnu zamku za nemuslimanske manjine.
Sirijski hrišćani su 2012. počeli da organizuju svoje oružane snage. Prvi su se zvali Sutoro, policijska jedinica koja se na kraju razbila između onih koji su lojalni Asadu i onih koji se nalaze u jedinicama za Zaštitu sirijskih Kurda (IPG). Hana i njegovi ljudi opredelili su se za drugu opciju, jer su politički ciljevi Kurda i asirskih disidenata na severoistoku zemlje bili slični. Demokratska unija (PYD), političko krilo IPG dominantno među sirijskim Kurdima i Asirska unija (SUP) osnovane su početkom 2000-ih i bile su ilegalne, objašnjava predsednik SUP Išo Gavrije.
„Sirijski ustav nije priznavao Asirice kao naciju, niti je prihvatao da neko od nas može da bude predsednik. Musliman nije mogao da pređe u hrišćanstvo, dok je suprotno po zakonu bilo moguće“, priča Gavrije za DW u sedištu Asirske unije u Kamišli. „Asadov režim“ bio je arapski i navodno sekularni režim u kojem ne-arapska narodi, poput Kurda ili Asiraca, nisu imali mesto.“
Asirski vojni savez osnovan je 2013. kao vojno krilo SUP. Godine 2015. pridružili su se tadašnjim Sirijskim demokratskim snagama (SDF), međuetničkoj koaliciji koju podržavaju SAD, a koja se danas protiv IS bori na severoistoku zemlje. Sledeći značajan potez dogodio se u martu 2016. kada su delegati iz različitih severnih regiona i etničkih grupa proglasili „Demokratsku federaciju severne Sirije“.
„Bliski istok je čekao revoluciju“
Oklopno vozilo je jedini način da dođete do linije fronta kod Rake. MFS ima samo jedno takvo vozilo, pa je ono uvek puno boraca koji idu na smenu. A u njemu su i sanduci sa municijom i hranom. Asirski hamer probija se kroz ruševine opustošenog naselja dok ne dođe do prve od dve pozicije koje MFS drži duboko unutar grada. „Mi smo na oko 300 metara jedan od drugog, a neprijatelj je tu ispred nas“, objašnjava za DW Alekis, član MFS, dok pomaže pri istovaranju vozila.
Iako tek ranim dvadesetim, Alekis je već veteran. Pridružio se MFS još 2015, u vreme kada je IS pokušala da preuzme Hasaku, njegov rodni grad. Kao i njegove ratne drugove iz MFS, i njega je rat doveo u Raku, gde se sada bori zajedno sa 40 drugih ljudi. Uglavnom su to Asirici kao i on, ali ima i Kurda, Arapa, pa čak i tri dobrovoljca sa Zapada.
Dvadesetšestogodišnji mladić iz Kalifornije, ovde poznat kao „Kristijan“, kaže za DW da se pridružio borbi protiv IS jer je to „dobra stvar“. Nekadašnji veteran rata u Iraku, Kristijan je napustio marince da bi otišao u francusku Legiju stranaca. Iz nje je na kraju dezertirao i konačno stigao u Siriju.
Kristijan je veoma ugledan u redovima MFS zbog svog iskustva u borbi, za razliku od Mejsera Giforda (takođe pseudonim), koji priznaje da nije prošao ni vojnu obuku. Taj 30-godišnji Britanac nekada je u Londonu radio u menjačnici, dok nije krajem 2014. godine stigao do severne Sirije.
„Kurdi su živeli sa hrišćanima i Arapima i oni shvataju da to mora da bude tako“, kaže za DW taj čovek koji se opisuje kao „internacionalistu“. „Ovo je revolucija u svakom smislu te reči. Bliski istok je čekao revoluciju, to je skoro kao renesansa za ovaj deo sveta“, priča zamišljeno borac iz Britanije.
Sporazum sa Asadom?
Ključni faktor u napredovanju Sirijskih demokratskih snaga protiv IS su veoma sporni američki vazdušni udari. „Amnesti internešenel“ nedavno je kritikovao tu kampanju pod vođstvom SAD na područjima na kojima verovatno ima i civila i zatražio da se ti napadi okončaju.
Zvaničnici SDF izjavljuju za DW da imaju kontrolu nad više od 80 procenata površine Rake, iako je pažnja nedavno prešla na Deir el Zur, gde snage SDF dolaze u dodir i rizikuju sukob sa sirijskom vojskom koju podržavaju Rusi.
Vladimir van Vilgenburg, ekspert za Kurde koji se trenutno nalazi na terenu, ocenjuje da je ovo „istorijski trenutak“ na severoistoku zemlje. Ipak, kaže, „ostaje nejasno“ šta će biti posle IS. „Najverovatnije će Amerikanci ostati nekoliko godina, ali je teško sagledati šta će se dogoditi posle toga. Ili će Demokratska federacija severne Sirije postići sporazum sa Damaskom protiv turskog uticaja u Siriji, ili će Turska postići sporazum sa Sirijom i Rusijom kako bi oslabili Kurde i njihove saveznike. Oni bi mogli i da ostanu de fakto autonomni i da ne postignu dogovor ni sa kim“, ocenjuje taj holandski istraživač za DW.
Mejser Giford je među mnogima koji se osećaju nesigurno: „Postoji razlika između nade i onoga što bi budućnost mogla da donese.“ Taj dobrovoljac smatra da bi zemlja mogla da bude podeljena na deo kojim upravlja režim i deo kojim upravlja SDF. „Asad je diktator, ali nije budala – i mislim da je spreman da pregovara sa SDF“, kaže Giford. A onda počinje još jedan, ko zna koji po redu, vazdušni napad na Raku.