Neonacistička trojka – saga blizu kraja
26. jul 2017.
Beate Čepe je bila članica trija NSU (Nacionalsocijalističko podzemlje) koji je optužen da je između 2000. i 2007. ubila ukupno desetoro ljudi – osmoro Turaka, jednog Grka i jednu nemačku policajku, da je u Kelnu izvršila dva bombaška napada u kojima je ranjeno više od 20 ljudi, kao i 15 pljački. Optužba za neposredne počinioce tih zločina smatra Uvea Mundlosa i Uvea Benharta, koji su 2011 – pred svoje hapšenje i kada je javnost saznala za postojanje NSU – izvršili samoubistvo. Oni su, kako je tada počelo da izlazi na videlo, godinama delovali u ilegali i ubijali. Iako je bilo indicija koje su ukazivale da su upleteni u zločine, policija i Služba za zaštitu ustavnog poretka su smatrali da su ubice takođe bile iz imigrantskh krugova – to jest, da su to bili međusobni obračuni imigranata.
Beate Čepe se, prema optužnici, starala o logistici terorističke grupe, pre svega o tome da Mundlos i Benhart mogu da vode neupadljiv život u podzemlju, živela je sa njima i bila je upućena u njihove zločine, pa je optužena kao saučesnica – što znači da može da bude kažnjena isto kao da je i sama ubijala. Prema navodima optužnice, ona je, nakon što su se njih dvojica ubili, u novembru 2011. zapalila i njihov stan u Cvikauu.
Zajedno sa Beatom Čepe kao glavnooptuženom u istom procesu se sudi još četvorici ljudi. Ralf Voleben i Karsten S. su optuženi da su triju NSU pribavili oružje kojim su izvršena ubistva. Voleben poriče navode optužnice, a Karsten S. je sve priznao još na početku suđenja. Andre E. je optužen da je sa svojom suprugom godinama potpomagao trojku – na primer, da je iznajmljivao kućice na točkovima koje je koristio teroristički trio, te pomagao u organizaciji prvog bombaškog napada 2001. godine. A Holger G. je teroristima davao na korišćenje svoja dokumenta.
Ubijeni stranci su uglavnom bili vlasnici trgovinskih, ugostiteljskih ili zanatskih radnji. Policija je neko vreme smatrala da su neka ubistva bila zapravo međusobna razračunavanja među samim strancima. Uopšte, sve do samoubistva Mudlosa i Benharta 2011, istraga nije imala nikakve rezultate, između ostalog, i zato što je bila isključena pretpostavka o desnoekstremističkoj pozadini ubistava. Delanje uredâ Službe za zaštitu ustavnog poretka, vojne tajne službe MAD i policije, našlo se na meti žestokih kritika i nastala je teška kriza u radu tih važnih državnih organa.
U julu 2012. počela je serija ostavki najviših funkcionera Službe za zaštitu ustavnog poretka kako u njenim federalnim tako i u pokrajinskim uredima. Za vreme istrage ubistava uništavana su važna dokumenta, a dubiozna je i uloga informanata Službe iz redova neonacista. Zato su u Bundestagu do sada formirana već dva anketna odbora koja se bave „aferom NSU“ a takvi odbori su osnovani i u pokrajinskim parlamentima Tiringije, Saksonije Bavarske, Severne Rajne Vestfalije, Baden-Virtemberga, Hesena i Brandenburga. Suđenje Beati Čepe je počelo 6. Maja 2013. pred Višim pokrajinskim sudom u Minhenu i sada je u završnoj fazi – iznose se završne reči, a presuda bi mogla da bude na jesen.
„Kakvo olakšanje za članove porodica žrtava NSU“, piše list Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Posle mučnih 375 dana procesa počelo je čitanje završnih reči. Time se završava mamutski proces koji impresivno pokazuje kako treba da funkcioniše pravna država. To je utoliko važnije jer je pre toga država u potpunosti zakazala. Bila je slepa na desno oko i pustila je da je prevare. Beate Čepe, doduše, nije sama posegla sa oružjem, ali je služila Mundlosu i Banhartu kao plašt koji ih čini nevidljivim, kako su to formulisali tužioci, i mnogo govori u prilog tome da će ona biti osuđena kao saučesnica u zločinima.“
Nordvest cajtung (Oldenburg) smatra da „ovde ne bi trebalo da odlučuju nekakve specijalne pravne finese. Desničarski teroristi su ubili desetoro ljudi, a optužena snosi svoj deo krivice za to. Vlasti su zakazale u rasvetljavanju terorističkih zločina. To je užasno saznanje za porodice žrtava. Bar bi mamutski proces u Minhenu trebalo da bude okončan kako treba.“
Štraubinger tagblat piše: „Temeljitost kojom se sud posvetio ubistvima, bombaškim napadima i drugim zlodelima NSU, bila je na mestu. Ona će dobro doći porodicama ubijenih koje su pogođene besprimernim desničarskim nasiljem. Ali, ona ozbiljno shvata i pravo optuženih počinilaca i pomagača na primernu odbranu. Jer, optužnica ima veliku težinu.“
„Zadatak minhenskih sudija nije da utvrde kako su organi bezbednosti zakazali, i da vraćaju poverenje koje su prokockale tajne službe“, podseća list Nirnberger nahrihten (Nirnberg): „I pored toga, presuda u ovom slučaju imaće enormnu simboličku vrednost. Jer, ona će biti delo pravne države koja je zainteresovana za rasvetljavanje zločina i koja ništa ne zataškava. Koja se ne usteže da primeni sve moguće mere kako bi bili rasvetljeni svi detalji jednog zločina. Koja u ime svog naroda sprovodi fer istrage i donosi pravedne presude.“
Landescajtung (Lineburg) primećuje da su „mnoga pitanja ostala otvorena, ali i da su morala da ostanu otvorena, s obzirom da je optužena dugo ćutala ili samo pismeno odgovarala umesto da otvoreno raščisti stvari. Tako će sudije moći samo da se približe njenoj stvarnoj krivici, i utoliko je važnije da država izvuče pouku iz svoje nesposobnosti kada je reč o rasvetljavanju ovih zločina.“
priredio Saša Bojić