Neonacistička grupa „Combat 18“ pred zabranom?

Prošlog četvrtka nemačka grupa „Combat 18“ (C18) uradila je nešto što čini veoma retko – neonacisti su se obratili javnosti. Objavili su video. Na snimku se vidi jedan muškarac sa „fantomkom“ na glavi, crnim rukavicama i u tamnoj jakni. Na snimku se čuje kako čovek kaže da je Nemačka došla do tačke kada se svaki građanin nalazi u situaciji u kojoj je prisiljen da zaštiti sebe i svoju porodicu. „Poverenje građana u političare, pravosuđe i medije potpuno je uništeno.“

Glas osobe koja se vidi naknadno je izobličen. Ipak, pripadnicima antifašističke istraživačke platforme „Exif“ nije trebalo dugo da identifikuju čoveka snimljenog ispred zelene pozadine s drvećem. Oni tvrde da se radi o Robinu Šmimanu, vodećem članu grupe „Combat 18“.

Šmiman je proveo osam godina u zatvoru zbog ubistva jednog čoveka poreklom iz Tunisa tokom oružane pljačke u Dortmundu. Za vreme boravka u zatvoru dopisivao se sa Beate Čepe, osuđenom članicom neonacističke terorističke grupe Nacionalsocijalističko podzemlje (NSU).

Činjenicu da se taj video odjednom pojavio u javnosti neki stručnjaci za desni ekstremizam objašnjavaju time da se „Combat 18“, nakon ubistva političara Valtera Libkea našao pod pritiskom. Naime, nakon što se ispostavilo da je Štefan E, glavni osumnjičeni za likvidaciju Libkea (CDU), i sam bio član grupe „Combat 18“, i Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova našlo se (ponovo) pod pritiskom da zabrani tu ekstremno desnu grupu – i to proglasivši je za terorističku organizaciju. U junu je, na primer, Kanada tamošnji ogranak „Combat 18“ zabranila i označila kao „terorističku grupu“.

Pritisak na neonaciste

„Objavljivanje video-snimka označava novi iskorak te grupe“, smatra istraživač desnog ekstremizma Hendrik Puls, ujedno i akademski savetnik istražnog Odbora pokrajinskog parlamenta Severne Rajne Vestfalije koji se bavi likvidacijama koje je izvršila grupa NSU. „To samo pokazuje da oni trenutno imaju osećaj da su pod pritiskom zbog novih informacija u slučaju Libke.“ „Combat 18“, inače, do sada nije imao običaj da komunicira putem video-poruka.

Puls uočava i druge naznake da je grupa „Combat 18“ zabrinuta zbog iznenadne „pažnje“ koju joj poklanjaju državni organi. Krajem juna, neonacista Karsten H. se tako sam, bez ikakvog poziva, javio policiji. I sam sebe identifikovao na jednoj fotografiji sa sastanka članova „Combat 18“ u gradu Mika u Saksoniji. Pre toga je javni servis ARD na toj fotografiji očigledno greškom jednu osobu identifikovao kao Štefana E. Sama činjenica da je Karsten H. dao svoj doprinos razjašnjavanju greške (odnosno da je on čovek sa fotografije, a ne Štefan E), očigledno upućuje na to da se „Combat 18“ distancira od Štefana E.

Pa ipak, postoji mnoštvo indicija da je Štefan E. bio u kontaktu sa grupom. Fotografija iz 2002. godine koju je predstavio „Exif“, prikazuje osumnjičenog za ubistvo Valtera Libkea u društvu Stelija Rezkea. Rezke je, prema navodima nemačkih vlasti, vodeći član „Combat 18“. „Exif“ je takođe objavio izvode sa bankovnog računa koji je vodio Rezke – i na njima se mogu videti uplate mesečnih članarina grupe C18.

Međunarodna mreža

Uprkos dugoj istoriji postojanja grupe, još uvek je veoma teško rekonstruisati interne strukture „Combata 18“. „Exif“ je do sada identifikovao oko 50 članova. To su izgleda ljudi koji čine okosnicu grupe koja okuplja militantne neonaciste. „Oni su u svakom slučaju naoružani i hvale se time“, kaže Aksel Zalhajzer iz Centra za istraživanje desnog ekstremizma, izgradnju demokratije i društvene integracije sa Univerziteta u Jeni. „To je konspirativni kružok – više se radi o mreži, a manje nekoj jedinstvenoj organizaciji.“

„Combat 18“ je osnovan početkom devedesetih godina prošlog veka u Velikoj Britaniji. „18“ je kod za inicijale Adolfa Hitlera po nemačkoj abecedi. Sredinom devedesetih godina „Combat 18“ preuzeo je kontrolu nad jedom drugom neonacističkom mrežom – „Krv i čast“ (Blood and Honour). Ta grupa je već tada bila međunarodno umrežena, s ekspoziturama u Nemačkoj, SAD i drugim zemljama.

Vremenom je „Combat 18“ rastao. „Exif“ tvrdi da u međuvremenu postoji najmanje 21 ekspozitura širom sveta, između ostalog u Brazilu, Rusiji, Čileu, SAD i gotovo svim evropskim zemljama. I sve one koriste isti grb: beli zmaj, a u pozadini su boje nacionalne zastave.

Grupa je veoma oprezna kad se radi o regrutovanju novih članova. „Nije lako postati član“, kaže Puls za DW. I dodaje da je ono što razlikuje „Combat 18“ od drugih neonacističkih grupa činjenica da je ta organizacija oduvek propagirala oružanu borbu.

Lista internih „direktiva“ koju je takođe objavio „Exif“ upućuje na to potencijalni novi članovi moraju da prođu šestomesečni „probni rok“, pre nego što konačno budu primljeni u „Combat 18“. A kad postanu članovi, moraju da plaćaju mesečnu članarinu od 15 evra – novac „za slučaj nužde“, novac koji se koristi npr. u slučaju da se uhapsi neki drugi član grupe, odnosno „brat“, kako ga zovu. Na sastancima sme da se nosi samo propisana odeća (C18 majice ili jakne, crne pantalone, crna obuća) i svako mora da se „zakune“ na „apsolutno ćutanje“.

-pročitajte još: Gospodine Glasnoviću, jeste li Vi neonacista?

Kod svih ovih navoda ipak bi trebalo biti oprezan. Zalhajzer se pita da li su svi ti detalji koje je objavio „Exif“ (i druge organizacije) zaista istiniti ili njihova objava služi za to da se protivnici i istražioci navedu na pogrešan trag: „Teško je to reći, imamo veoma malo saznanja“.

Jasna struktura

Ipak, generalna struktura je jasna. Kako objašnjava Puls, „Combat 18“ je aktivan u dva glavna smera. Na jednoj strani radi se o onome što se često naziva neonacistički „muzički biznis“ (uglavnom se radi o organizaciji rok-koncerata, koji ujedno služe i kao mesto okupljanja članova C18). A na drugoj strani, grupa propagira koncept koji stručnjaci nazivaju „otpor bez lidera“.

Taj koncept objašnjava se u čitavom nizu neonacističkih dokumenata od kojih su neki dostupni i na internetu. „Strategija otpora bez lidera bazira se na tome da se ne kreira hijerarhijska struktura terorističke organizacije u kojoj postoji nekakvo rukovodstvo koje izdaje naredbe, odnosno osobe koje izvršavaju napade“, kaže Puls. „Umesto toga, formiraju se male, jedne od drugih sasvim nezavisne i zatvorene ćelije, koje bez ikakve međusobne koordinacije i bez čekanja na naredbe same od sebe kreću u akcije.“

Te ćelije na kraju krajeva i ne bi trebalo da preuzmu odgovornost za napade, dodaje Zalhajzer: „Oni ne kažu: to smo bili mi. Oni jednostavno ubijaju migrante, baš kao što je to radio NSU. To je ideologija ’Combat 18’, i to postoji u pisanoj formi. Postoje uputstva za gerilsku borbu, uputstva koje distribuira ’Combat 18’.“

„Apsurdna priča“

S obzirom na sva ta saznanja, mnoge čudi to što je „Combat 18“ do sada u Nemačkoj bio sasvim legalan – a istovremeno je „Krv i čast“ zabranjena 2000. Za „Combat 18“ posmatrači kažu da je militantno krilo „Krvi i čast“. U opticaju su brojni video-snimci na kojima mogu da se vide članovi C18 s oružjem u rukama.

„U načelu je pitanje zabrane apsurdno“, smatra Puls. „Apsurdno zato što je ’Combat 18’ od svog osnivanja sam sebe označava kao oružano krilo ’Krvi i časti’.“

„Exif“ pretpostavlja da je „Combat 18“ pušten da deluje u ilegali kako bi bio mamac i privlačio druge neonaciste. U kompletnu organizaciju, uključujući verovatno i samo rukovodstvo, infiltrirani su informanti koje plaća država, veruje „Exif“.

Zalhajzer je ipak skeptičan po pitanju „teorije mamca“. On smatra da za takvu operaciju nije dovoljna efikasna mreža informanata koji rade za Službu za zaštitu ustavnog poretka. Oni u prošlosti nisu mogli da spreče da osobe iz tih krugova počine i krivična dela. A nisu ni došli do informacija „s kim zapravo imaju posla, odnosno koliko uopšte članova ima ta organizacija“, dodaje sagovornik DW.

Čini se ipak da se Savezno nemačkom ministarstvo unutrašnjih poslova priprema da zabrani „Combat 18“. Ministar Horst ehofer namerava da ispita mogućnost zabrane „u okvirima koje dozvoljava Ustav SR Nemačke“. A upravo to je, prema mišljenju mnogih, trebalo da se dogodi još pre nekoliko decenija.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android