Gospodine Glasnoviću, jeste li Vi neonacista?

„A sada naš glavni govornik danas – hrvatski general Željko Glasnović!“ Tako je na kongresu nemačke ekstremne desnice najavljen saborski poslanik i član kluba Neovisnih za Hrvatsku. Glasnović je u svom govoru (na engleskom jeziku) naglasio da je „patriota“ koji s Nacionaldemokratskom partijom Nemačke (NPD) deli brigu za Evropom, i da bi „bio smeće da nije došao da se zahvali svojim starim saborcima“.

Naime, Glasnović koji je iskustvo sticao u kanadskoj vojsci i Legiji stranaca, tokom rata je zapovedao brigai u Okviru Hrvatskog vijeća obrane na teritoriji takozvane Herceg-Bosne. U razgovoru za DW je potvrdio da je među dobrovoljcima imao i članove NPD iz Nemačke. Prema podacima nemačke Vlade, na hrvatskoj strani se u ratu borilo stotinak nemačkih državljana – „plaćenika sa desnoekstremnom pozadinom“.

„Ja sam prvenstveno vojnik. I u mojoj brigadi, imao sam ljude iz NPD-a koji su se borili protiv Islamske države – sadašnje Islamske države – i protiv velikosrpskog imperijalizma. Neki su poginuli, neki su ranjeni. Moja je moralna obaveza da ja dođem ovde“, rekao je Glasnović za DW. „Ja da ne dođem ovde, da razgovaram sa ljudima koje sam vodio u ratu, ja bih bio ništarija.“

„Kod mene ne pale provokativna pitanja“

Glasnović je nastupio na „evropskom stranačkom kongresu“ NPD u gradiću Bidingenu kod Frankfurta na Majni, jednom od bastiona te stranke. Na kongresu su izabrani kandidati za evropske izbore u proleće 2019. NPD je time praktično otvorio predizbornu kampanju – čiji je cilj odbrana jedinog mandata koji ta stranka ima u parlamentu EU.

A mandat drži Udo Foigt, bivši čelnik ekstremnih desničara, koji je za DW rekao da „jako ceni politički rad gospodina Glasnovića“, te da se nada da će ubuduće u Evropskom parlamentu „s hrvatskim koleginicama i kolegama nastaviti da brani hrišćansku Evropu“.

Glasnović je pak rekao da sa NPD deli „svetonazora“ što podrazumeva „patriotizam, naciju, veru i zajedničke evropske vrednosti“.

Na više puta postavljeno pitanje da li je i sam neonacista, Glasnović nije dao odgovor. „Vi ste, ja bih rekao, mladi gospodin, a da niste baš prosvetljeni, pitate neka provokativna pitanja, a to kod mene ne pali“, odgovorio je reporteru DW umesto toga. „Ja sam hrvatski patriota, tri puta sam ranjavan, borio sam se za hrvatsku državu, a ne za nekakvu komunističku satrapiju koja će postati satrapija Evropske unije ili Evroslavije.“

Dodao je da su mu daleko bliži ljudi iz NPD nego „komunisti“ iz Hrvatske „koji su pod maskom kosmopolitizma i demokratije“.

NPD je na kongresu inače predstavio i svoj novi projekt takozvanih „zaštitnih zona“ – građanima Nemačke poručuju da se sami organizuju i zaštite „jer su bezbednosne vlasti kapitulirale pred kriminalnim migrantima“, čime sugerišu da je Nemačka postala nesigurna zemlja.

Zvanične nemačke statistike pak kažu da je prošle godine registrovana najmanja stopa kriminala od 1992. Iz NPD poručuju da je to samo „trik“ saveznog ministra policije „jer u statistici nisu navedeni stranci koji imaju nemački pasoš“. A njih NPD ne smatra pravim Nemcima.

Paralelno s održavanjem kongresa, ispred dvorane u kojoj su većali nemački i evropski radikali, nekoliko stotina građana Bidingena, antifašističkih aktivista te simpatizera stranaka leve orijentacije protestovali su uzvikujući parole poput „nikad više rat, nikad više fašizam“.

„Logično za Glasnovića“

Nacionaldemokratska partija Nemačke utemeljena je 1964. od strane bivših nacista i nacionalno-konzervativnih političara. Nikada nije uspela da pređe izborni prag od pet odsto za ulazak u Bundestag. Najviše uspeha su NPD-ovci imali na istoku Nemačke, gde su u više navrata osvajali mandate u pokrajinskim parlamentima.

Politikolozi se u Nemačkoj slažu oko toga da je ideologija NPD inspirisana nacionalsocijalizmom, brojni su članovi bili predu sudom ili su osuđeni zbog ksenofobije ili rasizma.

„Željko Glasnović u sebi nosi sve značajke savremenog desničara“, kaže za DW politikolog Žarko Puhovski i dodaje da je nastupom na kongresu NPD i Glasnović i Neovisni za Hrvatsku „sasvim logično nastavljaju svoj politički put pokušajem da pronađu solidarne, dakle slične ljude u drugim krajevima Evrope, recimo u Nemačkoj“.

Puhovski ne očekuje da će govor na kongresu ekstremističke stranke imati neke posljedice za samog Glasnovića u Hrvatskom saboru – „jer je radikalno desničarenje u Saboru u više navrata prihvaćeno kao deo našeg folklora“.

Za Glasnovića se, kaže Puhovski, u najmanju ruku može reći da je „simpatizer neonacista“. „Kod nas je revizionizam kad se radi o ustašama više-manje postao normalna stvar. I sad se širi. Do sada smo u Hrvatskoj imali samo jednu figuru, čoveka koji je sebe smatrao nacistom. On je umro, i sad valjda Glasnović zaključuje da je došlo vreme da i on malo dođe do reči“, dodaje Puhovski.

Dva postupka zabrane NPD, oba neuspešna

Ustavni sud u dva je navrata pokrenuo postupak zabrane NPD. Pre petnaestak godina postupak je okončan fijaskom nakon što je otkriveno da su u redovima te stranke – pa i u samom njenom vrhu – bili aktivni informanti nemačkog bezbednosnog aparata.

Prošle godine je pak Ustavni sud utvrdio da je NPD ekstremistička stranka koja ciljano radi na rušenju ustavno-pravnog poretka, međutim nije je zabranio – s obrazloženjem da NPDjednostavno nema političku težinu i uticaj da svoje fantazije i realizuje u praksi. Do sada su u posleratnoj Nemačkoj samo dva puta zabranjene neke stranke – oba puta pedesetih godina prošlog veka.

Danas je, tvrde ustavne sudije, nemačka demokratija stabilna i može podneti i jednu takvu ekstremističku stranku kao što su Nacionaldemokrate.

NPD je danas politički irelevantan. Barem na saveznom nivou. Na izborima za Bundestag prošle godine osvojili su tek 0,4 odsto glasova, a na izborima 2013. nešto više od jedan odsto. Pad te stranke se poklapa s uzletom jedne relativno nove snage na krajnjoj desnici – Alternative za Nemačku.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android