Nemački SPD ruši vladu?
29. novembar 2019.
Prošlo je skoro pola godine otkako je Andrea Nales, bivša predsednica Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), nakon debakla svoje stranke na više pokrajinski izbora, kao i na izborima za Evropski parlament, podnela ostavku. Prema istraživanjima javnog mnjenja, SPD ima samo oko 12 do 14 odsto podrške birača u Nemačkoj. Pritom je Nalesova bila čak treća predsednica stranke za samo dve godine.
Nakon tih poraza na izborima i ostavke Andree Nales, zaprepašćenje i zbunjenost u SPD-u bili su toliki da se, na prečac postavljeno prelazno rukovodstvo stranke odlučilo za neobičan korak: 425.000 članova stranke glasanjem odlučuje ko će ubuduće da vodi SPD. Jedini uslov je bio da bi to trebalo da bude tim o dvoje ljudi sastavljen od jednog muškarca i jedne žene.
Odluka pada u drugom krugu
U prvom krugu bilo je tesno. S 23 odsto osvojenih glasova pobedio je duo – savezni ministar finansija Olaf Šolc i političarka iz Brandenburga Klara Gajvic. Odmah iza njih su bivši ministar finansija Severne Rajne Vestfalije Norbert Valter-Borjans i poslanica u Bundestagu Saskija Esken s nešto više od 21 odsto osvojenih glasova.
S obzirom na to da nijedan tim nije osvojio natpolovičnu većinu, ide se u drugi krug. A u drugom krugu bi ujedno mogao da bude određen i budući politički smer Socijaldemokrata. Ta dva tima koji su u finalu imaju, naime, drugačije planove i vizije.
Kurs ulevo?
„Tokom poslednjih 20 godina bili smo svedoci da je ta stranka pala sa oko 40 na 14 odsto podrške građana. To se dogodilo zato što se predugo upuštala u nešto što moramo da nazovemo neoliberalizmom“, kritikovao je Valter-Borjans. SPD je od 2005. sada po treći put zajedno s CDU i CSU u nemačkoj vladi koju predvodi Angela Merkel (CDU). Valter-Borjans smatra da je u ovo vreme kompromisa SPD izgubio svoj levi politički profil.
On želi to da promeni zajedno sa Saskijom Esken. Njih dvoje deo su levog krila SPD-a. Smatraju da bi stranka morala ponovo da bude tu za one koje u društvu nema ko da predstavlja. Valter-Borjans i Esken zahtevaju konkretno ukidanje svih sankcija za nezaposlene, jasno povećanje minimalne plate i uvođenje poreza na imovinu.
Ponoviti pregovore o koalicionom sporazumu?
To bi moglo da ima posledice i po koaliciju sa CDU/ CSU. „Verujem da će na duže staze biti komplikovano“, smatra 67-godišnji Valter-Borjans. A 58-godišnja Saskija Esken u kampanji za mesto kopredsednice nikada nije krila da bi koaliciju napustila već danas. Ona smatra da SPD samo tako može da se spasi.
„U Evropi ima socijaldemokratskih stranaka koje su na dnu, a ja ne želim da gledam kako nemački SPD pada na te grane“. Ako CDU i CSU nisu spremni ponovo da pregovaraju o sadržaju koalicionog sporazuma i prihvate više socijaldemokratskih zahteva, onda ćemo morati da napustimo vladu, kaže Eskenova.
Vodeći političari SPD žele i dalje da vladaju
Da se napusti koalicija? Olaf Šolc i Klara Gajvic to žele da spreče po svaku cenu. Uz njih su po tom pitanju i svi drugi socijaldemokratski političari koji su na vodećim političkim pozicijama, prvenstveno ministri na saveznom nivou. Oni žele da zadrže svoje pozicije i zato preporučuju članstvu da glasa za Šolca i Gajvicovu.
Premijer Donje Saksonije Štefan Vajl tako kaže da mu se „diže kosa na glavi“ kad čuje kakve zahteve ima Saskija Esken. „Crno-beli pogled na svet nije koristan za ljude koji su na čelu SPD-a“, kaže Vajl. Međutim, tečko je proceniti da li će članstvo da sledi njegovo mišljenje. Ako je suditi po nervozi istaknutih članova stranke, moglo bi da bude gusto.
Toga je svestan i politički profesionalac Olaf Šolc. On je već 20 godina na rukovodećim pozicijama. Pre nego što je došao na funkciju saveznog ministra finansija i potpredsednika vlade, bio je savezni ministar za rad, generalni sekretar SPD-a i gradonačelnik Hamburga. Šolc je u suštini trezveni pragmatičar, a često deluje prilično hladno.
Ipak, u njegovim poslednjim nastupima, teško se moglo uočiti nešto od tih osobina. U televizijskim emisijama bio je pun entuzijazma, raspoložen i ratoboran. Govorio je kako je njegova stranka u tzv. velikoj koaliciji (CDU/CSU i SPD) mnogo postigla. „Ogromnu pobedu“ izvojevala je time što je uvedena osnovna penzija. „Mi imamo čime da se pohvalimo i ne bi trebalo da o sebi pričamo loše.“
Žena na njegovoj strani
Slične argumente navodi i Gajvicova. Ona je u početku u početku smatrala da bi trebalo da poradi na tome da se predstavi kao nako ko nije samo ukras uz Šolca, ali u međuvremenu kaže da se pomirila s tim da su u njenom timu politička težišta različito podeljena. „Da sam ja potpredsednica vlade, a on nekadašnji poslanik pokrajinskog parlamenta u Brandenburgu, odnos bi bio obrnut.“
A o tome ko će predvoditi SPD na saveznim parlamentarnim izborima 2021, taj tim je jedinstven. „Naš cilj je da SPD ponovo dâ kancelara“, kaže Klara Gajvic. Međutim, ako ona i Šolc pobede, to ne znači automatski da će koalicija i opstati. Odluka o tome biće u suštini doneta ovog vikenda, na Kongresu SPD-a 6. i 7. decembra. Ako se Socijaldemokrate odluče da napuste koaliciju, to će dovesti do raspisivanja novih parlamentarnih izbora u Nemačkoj.