„To je najlepša funkcija pored papine – biti predsednik SPD-a“. Tako je nekada govorio Franc Mintefering. Njemu je bilo dozvoljeno da čak dva puta obavlja funkciju šefa Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD). Da, bilo mu je dozvoljeno, jer tada je još bilo vredno potruditi se da postaneš i biti predsednik SPD-a. To se danas više ne može reći. Nakon ostavke šefice SPD-a Andree Nales za tu funkciju se više niko ne otima.
Sada se istovremeno traže dva nova predsednika – muškarac i žena koji bi prethodno trebalo da se udruže, da se takmiče za tu dvostruku funkciju i da nastupe kao tim. Dobra ideja! SPD na taj način želi da spreči da na kraju na čelu stranke budu dve osobe koje se ne vole, ne razumeju ili se međusobno vide kao konkurenti. To je često bio slučaj kod Zelenih i u Levici.
Ko se usuđuje?
Ipak, mogu da se kandiduju i pojedinci. To znači da u SPD-u uopšte nisu sigurni da će se zaista naći odgovarajući tim. To ne čudi. Ko još može i želi da se usudi da povede stranku iz doline suza? Proteklih godina bilo je mnogo nosilaca nade. Od 1991. SPD je promenila deset (!) predsednika – vršioci dužnosti tu se i ne računaju.
Nekada najbolja funkcija pored papine klimava je stolica. S jedne strane to je zato što socijaldemokrate svoje predsednike retko kada vole. Umesto toga, oni vole da gunđaju i da im otežavaju život. S druge strane, to ima veze i sa tim što je SPD u poslednjih 15 godina kod birača češće gubila nego što je pobeđivala. Predsednik koji nema uspeha brzo gubi opravdanje za svoje mesto na toj funkciji.
I dalje pad
Kada je reč o katastrofalnoj situaciji u kojoj se SPD nalazi, tu se u početku ništa neće promeniti. Za jesen su zakazani izbori u tri nemačke pokrajine na istoku. Teško je poverovati da će SPD tamo ostvariti dobar rezultat. Možda će i zbog toga novo rukovodstvo stranke stupiti na dužnost tek u decembru. Nakon izbora.
Ali čak ni tada automatsko poboljšanje nije na vidiku. Novo stranačko rukovodstvo moralo bi da bude u stanju da učini čuda. Traže se super-drugovi – slični super-herojima u stripovima koji se pojavljuju onda kada je situacija bezizlazna i kada mora da se spasava svet.
Nova lica nisu dovoljna
Ali SPD-u je potrebno i više od novog rukovodstva. Partiji su pre svega potrebna nova politička načela, ona mora da razmisli koje delove društva, koje birače na taj način želi da privuče. To nedostaje. Decenijama je SPD bila radnička stranka, stranka koja se bori za socijalnu pravdu, za bolje uslove rada, za veće plate i manje radnih časova. SPD je deci radnika obećavala da će dobiti dobro školovanje, da će moći da studiraju i da će moći da napreduju na društvenoj lestvici – i to uprkos toga što je u roditeljskom budžetu za to nedostajalo novca.
Ali taj deo društva prerastao je SPD. Kvalifikovani radnici danas zarađuju dobro. Oni pripadaju srednjoj klasi i radije glasaju za CDU ili za Zelene. SPD je propustio da nađe nove slojeve birača – pri čemu oni postoje. U Nemačkoj kao ni u jednoj drugoj zemlji u Evropi školovanje i profesionalna karijera ne zavisi od nivoa obrazovanja i imovinskog stanja roditelja. Onaj ko je rođen u teškim životnim okolnostima, on po pravilu tamo i ostaje. Ali ti ljudi ne glasaju za SPD, već ili za Levicu, ili za desničarsku Alternativu za Nemačku (AfD). Za ovu drugu pre svega zato što u izbeglicama i migrantima vide konkurenciju kada je reč o socijalnoj pomoći.
Uzor na severu
Danske socijaldemokrate su to prepoznale i zahvaljujući restriktivnoj politici prema izbeglicama znatno ojačale. Postigli su uspeh jer su slušali svoje birače, jer su građanima bliski. SPD to više nije. Ta stranka se samo bavi sama sobom. Drugovi bi trebalo da uzmu Dance kao primer i ponovo počnu da se bave građanima. Da osluškuju i zapišu šta je to što je za njih važno. Jednu temu – socijalnu pravdu naime – SPD je nedavno ponovo otkrila. Druge teme nedostaju. To podrazumeva da se ljudima pruži i sigurnost i orijentacija. A da, i uverenje da će zakon i red biti sačuvani.
Da li će SPD-u pod novim rukovodstvom poći za rukom da ponovo počne da upravlja kormilom? Ili će socijaldemokrate sve više i više da tonu u beznačajnost? SPD ima šansu samo ako se u celini ponovo pronađe. Sa novim umovima, novim programom i novim ciljevima. Učešćem u vladajućoj koaliciji sa CDU/CSU to joj neće uspeti. Ali te koalicije se funkcioneri SPD-a čvrsto drže, jer strahuju da će, u slučaju prevremenih izbora, izgubiti svoje pozicije i mandate. Zato za SPD i nema mnogo nade.