Koliko u borbi protiv korone pomažu nemačke organizacije?

„Aktivirali smo program hitne pomoći i odmah proverili šta hitno nedostaje u zdravstvenim ustanovama i manjim bolnicama u regionu. Najviše nedostaje zaštitne medicinske opreme", objašnjava Timo Stegelman, šef programa za Jugoistočnu Evropu i zamenik direktora humanitarne organizacije „Help".

Akcenat je na doniranju manjih stvari: sredstvima za dezinfekciju, jednokratnim rukavicama od lateksa, maskama, zaštitnim naočarima, a nedostaje i toplomera, tvrdi Stegelmann. A donacija respiratora, kojih hronično nedostaje u regionu, to je malo teži projekat:

„Sa donacijom medicinskih uređaja smo vrlo oprezni, jer to moraju biti uređaji koje medicinsko osoblje na terenu poznaje. Ne želimo da nabavimo uređaj koji na kraju stoji u ćošku, jer niko ne zna da koristi".

Međutim, potrebe nisu svuda iste: „U romskim zajednicama na primer nedostaje i vode, tako da je to još veći problem. Svi govore - perite ruke - ali ako nemaju vode, ne mogu ni prati ruke". U Jugoistočnoj Evropi su prvenstveno ugroženi upravo Romi i migranti, poručuju iz ove organizacije. Iz tog razloga, u Crnoj Gori Help pomaže romskim porodicama i deli im higijenske pakete.

U BiH i Kosovu organizacija "Help" podržava i nekoliko udruženja žena koje sada šiju maske. „Ta udruženja ni sama nemaju puno, ali su nam naglasili da žele da budu solidarni i doprinesu svojoj zemlji i nama", govori Stegelmann. „Help" kupuje materijal i ostali materijal za šivenje, a žene besplatno šiju. Radi se o dva udruženja žena na Kosovu i dva u BiH – u Jablanici i Konjicu.

Help: Pomoć za manje gradove i sela u regionu

Humanitarna organizacija „Help" (Help – Pomoć sa samopomoć) sa sedištem u Bonu već 15 godina se aktivno angažuje u BiH, Crnoj Gori, Srbiji, Albaniji i na Kosovu, gde redovno implementira različite projekte koji imaju za cilj integraciju romske populacije i podršku malim preduzećima. Angažuju se uglavnom u manjim gradovima i selima, jer, kako kažu, tamo najviše nedostaje sredstava i kapaciteta.

Kada su u pitanju ukupna novčana sredstva za region, ove godine „Help" na Kosovu implemenira projekte vredne milion evra, u BiH 800.000 evra, u Crnoj Gori 400.000, a u Srbiji 9 miliona evra. 

U sklopu programa hitne pomoći za borbu protiv pandemije pomoć za zemlje regiona je samo oko 150.000 evra. „Obzirom da smo u ovom slučaju prvenstveno upućeni na privatne donatore, a ne na EU ili druge zemlje, iznos nije visok. Nažalost manje se ulaže novca region, ali za nas je svaki evro važan i pomaže nam da obavljamo naš posao", navodi on.

Inicijativa za pomoć Goraždu

Nisu retke uplate osoba sa imenima čije poreklo vodi iz regiona, naglašava Stegelman, a postoje i konkretne inicijative iz nemačke dijaspore.

Jednu od njih su na društvenim mrežama pokrenule Irma Imširović i Minela Vilić poreklom iz Goražda, koje trenutno žive u Berlinu i Sarajevu.

„Osnova namera naše akciji je pomoć u nabavci osnovne medicinske opreme kao što su zaštitne maske, viziri kao i dezinfekciona sredstva", govori Irma Imširović u razgovoru za DW.

Obzirom da nije bilo lako organizovati inicijativu i prikupiti donacije od ljudi iz različitih delova svieta, Irma i Minela su stupile u kontakt sa organizacijom „Help" koja im je pomogla u tome i preko čijeg računa se vrše uplate.

„Help još uvek može da nabavi potrebnu robu i to je bilo odlučujuće, jer su granice zatvorene i sve je teže doći do zaštitne medicinske opreme", objašnjava Imširović. Akcija je trajala sedam dana - do 7.4. - i od prikupljenog novca će „Help" u dogovoru sa lokalnom bolnicom nabaviti neophodnu robu za Goražde.

„Skromni doprinos nemačkog ASB-a bosanskoj borbi protiv COVID-19"

Jedna od nemačkih organizacija koja takođe pomaže je i ASB (Udruženje radnika Samarićana) čije je sedište u Berlinu. Iz ove organizacije su nam poručili da u region trenutno ulažu ukupno 55.000 evra. U BiH i Srbiji po 15.000, na Kosovu 10.000, a u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji po 5.000 evra.

Organizacija pruža podršku, baš kao i „Help", putem doniranja tečnosti za dezinfekciju, maski za lice, te druge zaštitne opreme – kako partnerskim organizacijama, tako i zdravstvenim ustanovama, državnim institucijama, te ugroženim društvenim grupama. U Bosni i Hercegovini su na primer pomogli pri opremanju karantinskih stanica.

„Reč je o ukupno 142 kreveta, od kojih je 50 u Konjicu, 70 u Republici Srpskoj i još 22 u ostatku FBiH", tvrdi Hilke Folmer, portparolka ove organizacije. 

U saopštenju za medije (od 4.4.) pod naslovom „Skromni doprinos nemačkog ASB-a bosanskoj borbi protiv COVID-19" iz ovog udruženja navode i da su donirani kreveti „domaće proizvodnje, proizvedeni u BiH i njihova nabavka je doprinela stimulaciji domaće proizvodnje nameštaja u vremenu pandemije, te delom i zapošljavanju lokalnog stanovništva".

U Hrvatskoj se u saradnji sa organizacijom „Srce" ASB posebno angažuje za decu i osobe sa poteškoćama u razvoju, kojima dostavljaju higijenske artikle, tečnost za dezinfekciju, a za njihove negovatelje zaštitnu odeću.

U Beogradu planiraju da podrže izgradnju prihvatilišta za beskućnike, a u Crnoj Gori sa partnerskom organizacijom Alga pomažu bolnicu u Nikšiću, dok u Severnoj Makedoniji planiraju video-kampanju „Heroj mog komšiluka" o ljudima koji pomažu drugima za vreme pandemije.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android