Muslimani vole BIH samo na rečima
8. april 2020.
„Uzdajte se u Boga i svoje resurse", poručio je reis Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini Husein Kavazović građanima, nakon što su Ujedinjeni Arapski Emirati u jeku pandemije korona virusa poslali pomoć Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori, ali ne i BiH. Reis je potom pojasnio kako je potez Emirata „posledica međusobnog nerazumevanja politika", a da je kriza izazvana širenjem korona virusa „najbolja prilika da se to stanje prevaziđe".
Kritičari, međutim, tvrde da podrška muslimanskih zemalja BiH izostaje jer na bosanskoj strani nema državne politike koja bi sa partnerima iz muslimanskog sveta gradila odnose na ravnopravnoj bazi. Direktor IFIMES-a (International Institute for Middle-East and Balkan Studies - Međunarodnog instituta za Blisko-istočne i Balkanske studije) Zijad Bećirović to pojašnjava na primeru odnosa BiH i Turske.
„Odnosi sa islamskim svetom u BiH prepušteni su Stranci demokratske akcije (SDA) i njenom predsedniku Bakiru Izetbegoviću, koji je svoju sudbinu vezao za tursku Stranku Pravde i razvoja (AKP) i njenog čelnika Erdogana. Izetbegović i SDA nikada nisu izgrađivali državne odnose između BiH i država iz tog dela sveta, nego je to bila međustranačka saradnja i većina nje u okviru muslimanskog bratstva. To se pokazalo ne samo poraznim za BiH, nego i nedoraslo političkom trenutku", kaže Bećirović.
Susedi BiH imaju kvalitetnije odnose sa muslimanskim svetom
Turska je, u međuvremenu, uputila određenu količinu medicinskog materijala Crvenom Krstu/križu BiH, a radi se uglavnom o zaštitnim maskama, rukavicama i odelima.
Ankara je Srbiji poslala testove, a predsednik Erdogan je u emotivnoj poruci Aleksandru Vučiću najavio i konkretniju podršku Beogradu. „Nadam se da će medicinska oprema, koju ćemo poslati u vašu zemlju, pored setova za testiranje koje smo vam prethodno dostavili, predstavljati našu podršku prijateljima iz Srbije u njihovoj borbi protiv pandemije", napisao je Erdogan Vučiću. Turski predsednik je, u međuvremenu, obećao podršku i političkim liderima iz BiH, Bakiru Izetbegoviću i Miloradu Dodiku, sa kojima je razgovarao putem telefona.
Direktor IFIMES-a, međutim, smatra da u aktuelnom trenutku ne treba tražiti oslonac u Erdoganu i njegovoj politici. „I to se može osetiti i primetiti i sada za vreme trajanja pandemije Kovid-19. Neverovatno je, da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima kvalitetnije odnose sa vladarima islamskog sveta, uključujući i turskog predsednika Erdogana.
Verski romantizam Bakira Izetbegovića pokazao se poraznim za bošnjački narod i BiH kao državu. Male države kao što je BiH moraju voditi vrlo jasnu i principijelnu politiku prema svim državama i stranama sveta. Takvu principijelnu politiku do sada nije vodio nijedan nacionalni/nacionalistički čelnik iz BiH", napominje Zijad Bećirović.
Arapi „verbaliziraju ljubav", ali ne pomažu BiH
Profesor na Filozofskom fakultetu u Sarajevu Esad Duraković ističe da, pored arapskih zemalja i Turske, i SAD i EU imaju dug prema BiH „jer su dopustile stravičnu agresiju" devedesetih godina prošlog stoleća. On podseća da je BiH u ratu devastirana do te mere da je danas „najnefunkcionalnija država u regiji". I to ne svojom krivicom, dodaje profesor.
„Zato je BiH najranjivija u regiji i pred epidemijom korona virusa. Mi smo nažalost neuređena zemlja koja objektivno nije u stanju nositi se bez pomoći s takom teškom krizom s kakvom jedva da izlazi nakraj i najnapredniji deo sveta. Drugim rečima, kao i devedesetih, svet i u ovoj teškoj situaciji svojim odnosom prema BiH pokazuje koliko je nehuman, nekorektan prema našoj zemlji. Dakle, poenta jeste na izostanku pomoći iz arapskih zemalja, pa i Turske, mada su iz Turske stigle neke mrvice, nego je reč o izostanku adekvatne pomoći sveta jednoj zemlji koju je taj isti svet nedavno prepustio agresiji. To je zaista nehumano", kaže Duraković.
Duraković smatra da bi sve države trebale pomagati jedna drugoj, ali da bi Erdoganov prioritet, kao i prioritet arapskih zemalja, u ovom slučaju trebalo daa bude BiH, a ne zemlje „koje su izvršile agresiju na BiH".
„Bit ću oštar, ali i sasvim precizan: reč je o političkoj i etičkoj nekorektnosti prvog reda! Ne stiže pomoć iz Saudijske Arabije, Emirata, Katara, Kuvajta, iz bogatih zemalja koje nama u BiH verbalizuju ljubav, čiji uglednici uzimaju najbolju zemlju u BiH i grade sebi naselja, a nije reč o ekonomskim investicijama. Njihova pomoć već stiže susednim zemljama, a BiH zaobilaze. Nemoguće je ne osetiti gorčinu zbog ovoga, jer opet smo prepušteni sami sebi u dramatičnom času, kada smo neposredno suočeni s pretnjom s kojom ćemo teško izaći nakraj", kaže Duraković.
Politička i etička nastranost „muslimana"
Izostanak pomoći „muslimanskih" zemalja BiH za profesora Durakovića je „politička i etička nastranost". „To je još jedan od krunskih dokaza kako muslimani u svetu generalno ne uvažavaju ključnu instituciju islama, a to je institucija Ummeta (Ummet - zajednica muslimana bez obzira na njihovu nacionalnu i državnu pripadnost) koja podrazumeva apsolutnu solidarnost.
Muslimanski svet inače je izveo svoj sveti Tekst iz Konteksta; on samo verbalizuje islam, a ne živi islam i guši se u vlastitom licemerju. To je temeljni razlog zašto i sam taj svet danas proživljava teške dane... U ovom slučaju, ne radi se ni o kakvim ekonomskim interesima, nego se radi o jednom kompleksu prema kome muslimani verbalizuju ljubav jedni drugima, ali se ne pomažu međusobno, već naprotiv. To je ona vrsta kulturno-civilizacijskog kompleksa u kome želi da se dokaže nadmoć upravo nad 'članovima porodice', između ostalog zaobilaženjem 'braće' i servilnošću prema onima koji nisu članovi porodice, ili Ummeta", kaže Duraković.