Nemačka štampa: Iluzorni predlozi Evropske komisije
25. septembar 2020.
„Kamen spoticanja je svaki put klauzula o raspodeli izbeglica unutar EU, kako bi se rasteretile zemlje na jugu Evrope poput Italije i Grčke, u koje pristiže najveći broj izbeglica“, piše Berliner cajtung. „Raspodela izbeglica bi trebalo da bude regulisana kvotama koje se utvrđuju na osnovu broja stanovnika i ekonomske snage članica EU pojedinačno, a zemljama koje ne pristaju na raspodelu izbeglica Brisel nudi alternativu – da organizuju prisilni povratak azilanata čije su molbe za azil odbijene“, objašnjava nemački list.
-pročitajte još: Migrantska politika EU: pobeda populista
„Orban (mađarski premijer) i Babiš (češki premijer) traže da se migrantima zabrani ulazak u EU i da se za njih organizuju hot-spotovi van EU, a da Brisel pregovara sa afričkim zemljama poput Libije ili sa Sirijom kako njihovi građani ne bi napuštali svoje zemlje. Četiri zemlje Višegradske grupe, prema rečima poljskog premijera Moravijeckog, istrajavaju na tome granične kontrole budu rigorozne i efikasne, a da pomoć bude pružana zemljama porekla“, piše Berliner cajtung“.
„Mnogo toga što je Evropska komisija predložila u srijedu u svom Paketu o migracijama i azilu je krajnje ambiciozno. Ili, kako komentarišu, kritičari iluzorno. Posebno je ambiciozan projekat brzog rešavanja molbi za azil na spoljnim granicama EU“, piše Velt. List prenosi reakcije stručnjaka za migraciju koji kažu da je 2016. postojao veoma sličan predlog o hot-spotovima, koji nikada nije zaživeo, a da su izbeglice na granici sa Grčkom mesecima, ako ne i godinama morale da čekaju da im se odgovori na molbu za azil.
„Tu postoje dve velike barijere. Prva je opremljenost takvih punktova. Na početku su u Grčkoj nedostajale mašine za uzimanje otisaka prstiju, računari, ali i prevodioci i oni koji odlučuju. A i broj advokata specijalizovanih za azil u Grčkoj je takođe veoma mali. Evropska unija i Međunarodna organizacija za migracije su Grčku doduše poslali osoblje, ali sistem i dalje nije prilagođen broju migranata, koji pristižu. Druga barijera je kompleksnost slučajeva i to što se dobar broj molbi za azil ne može obraditi u brzom postupku“, konstatuje „Velt“.
Frankfurter algemajne cajtung navodi da su, s obzirom na sve okolnosti, šanse da predlog Zakona o azilu i migrantskoj politici bude prihvaćen u EU – neizvesne. „Predloženi nacrt Evropske komisije teško da može da zadovolji sve – one koji izbeglicama pružaju dobrodošlicu, one koji ih odbijaju i oni koji žele samo da ih trpe na određeno vreme. Kao što to obično biva, jednima predlozi reformi idu predaleko, a drugima ne idu dovoljno daleko. Vlade u Pragu i Varšavi ne mogu da zamisle da moraju da se brinu o postupku vraćanja migranata kojima je odbijena molba za azil u zemlje porekla. Iskustvo pokazuje da to nije nimalo jednostavan zadatak. Bilo kako bilo, bolje je u mirnim vremenima pripremati se za krize, nego ih rešavati kada za to nema mogućnosti“, zaključuje „Frankfurter algemajne cajtung“.
Priredila Jasmina Roze