Evropska unija je od 2015. duboko podeljena oko pitanja politike prema migrantima. Nedavno je požar u izbegličkom kampu Morija ponovo jasno pokazao disfunkcionalnost do sada važećih pravila.
Sada je Evropska komisija predstavila nova pravila koja bi trebala da prevladaju podele. To je neka vrsta poslednjeg pokušaja da se spasi što se spasiti dâ. Ali je to istovremeno i priznanje bankrota EU.
Koriste se velike reči. Komisija obećava „novi početak“ i „evropski odgovor na izazove pred kojima svi zajedno stoje“. Najavljuje se „pouzdani menadžment“ izbegličkih kretanja. Uz veliku pompu podgreva se stara čorba.
Sve već viđeno
Formulisani su predlozi koje već odavno znamo. Zahteva se, recimo, bolja zaštita spoljnih granica EU. Ali na moru je to teško izvodljivo ako ne želimo i ne smemo da potapamo čamce pretrpane izbeglicama. A žica uzduž granica zemalja na balkanskoj ruti već je izgrađena, pa sada krijumčari ljude trpaju u kamione.
Ili se predlažu nekakve trupe za brzo delovanje koje bi bile sastavljene od granične policije, pravnika i prevodilaca. One bi trebalo da pomažu državama ako ponovo odjednom dođe do velikog izbegličkog talasa. Ali takva jedna jedinica je odavno trebalo da deluje i u Moriji – pa gde su bili?
A onda je tu i predlog da se uvedu brzi procesi odlučivanja za migrante koji dolaze iz zemalja koje imaju nisku kvotu priznavanja azila. O tome Brisel sanja već godinama. Ali do sada je ta ideja uvek propadala suočena s realnošću pravosudnog sistema. Po kom pravnom sistemu će tu da se odlučuje? Hoće li biti prava na žalbu? Odakle će da dođu sudije?
Dablinska pravila „uspavana“
I na kraju, tu je još jedna ideja koja nam je odavno poznata: proterivanje izbeglica kojima je odbijen zahtev za azil – ono što je do sada bilo poznato kao „vraćanje u zemlje porekla i tranzitne zemlje preko kojih su došli“. Dve trećine migranata koje dolaze u Evropu nemaju pravo na azil, kaže nadležna komesarka EU. I priča o sporazumima sa trećim zemljama koje bi nekako trebalo nagovoriti da prihvate svoje vlastite građane. Ali EU to pokušava već godinama i to do sada nije funkcionisalo. Zašto bi ubuduće sve trebalo da bude drugačije?
Problem je bio u takozvanim „Dablinskim pravilima“, prema kojima je za migrante nadležna ona zemlja EU u koju su oni najpre došli. Protiv toga se već odavno bune zemlje na južnim, spoljnim granicama Evrope – poput Italije, Grčke i Španije.
Kraj raspodele
Sada se ta pravila doduše ne ukidaju, ali se žele da im se dodaju novi kriterijumi. Ko ima porodicu u nekoj zemlji EU, on bi trebalo da bude prebačen u tu zemlju. To znači da će zemlje u kojima se već nalazi veliki broj izbeglica, da dobiju nove. Malo je verovatno da će zemlje Skandinavije ili Nemačka time biti oduševljene.
„Mi ćemo Dablinska pravila da uspavamo“, kažu u Komisiji. U stvari, to znači da su pravila dobrim delom stavljena van snage, jer nije mogao da se postigne dogovor o novim.
Ali centralna tačka novog migrantskog pakta jeste pitanje raspodele izbeglica. Brisel je uvideo da istočne Evropljane ne može da natera na prihvat izbeglica i tu je kapitulirao. To je lepa pobeda populista poput Viktora Orbana. A njemu pritom nije mrsko da ponovo podgreje svoje stare, sulude, desnoradikalne i populističke bajke o nekakvoj navodnoj „razmeni stanovništva“ i sistematskoj zameni hrišćanskih Mađara muslimanskim migrantima.
Proterivanje umesto prihvatanja
Umesto pravedne raspodele sada se uvodi takozvani mehanizam solidarnosti. Ko ne želi da primi izbeglice, trebalo bi umesto toga da se angažuje oko njihovog proterivanja. Nije sasvim jasno kako bi to u praksi trebalo da izgleda. Ali taj zadatak bi svakako mogao da naiđe na simpatije u Varšavi, Pragu i Budimpešti.
Međutim šta bi u toj situaciji druge zemlje moglo da uveri u potrebu prihvatanja izbeglica, umesto da i oni svoju „solidarnost“ iskažu njihovim proterivanjem? Ko će u takvim uslovima uopšte pristati da prihvati izbeglice?
Predlog Brisela je objava kapitulacije pred populistima i obezbeđuje im nezasluženu pobedu. A ono čega u svim tim predlozima uopšte nema je reč – humanost. Ovde menadžment izbegličkih kretanja trijumfuje nad ljudskošću.