Nemačka: Veća plata nije više stvar „veštine pregovaranja“
20. februar 2023.Slučaj o kojem se raspravljalo na Saveznom sudu za rad: Suzane Dima (44) je 2017. potpisala ugovor sa metalurškom kompanijom iz Majsena, u blizini Drezdena. Prihvatila je ponuđenu početnu platu od 3.500 evra (bruto). Isti posao je radila sa dvojicom kolega, od kojih je jedan u firmu došao samo par meseci pre nje. Saznala je da taj kolega ima mnogo veću platu od nje. On je naime tražio – i dobio 1.000 evra više na samom početku.
A i kasnije, kada je uveden interni kolektivni ugovor, i kada je trebalo da im se plate izjednače, ipak je imao 500 evra više, jer je prethodno tražio i dobio povišicu. Ona se pobunila i tražila istu platu – ali je nije dobila.
Dima i njene dve advokatkinje su zastupale stav da se tu radilo o diskirminaciji na rodnoj osnovi. Poslodavac se pak pozvao na princip slobode ugovora – i dobio na nižim sudovima uključujući pokrajnski sud u Saksoniji.
Savezni sud za rad u Nemačkoj sa sedištem u Erfurtu je prošle sedmice Suzani Dimi dao za pravo i dosudio joj 14.500 evra izgubljene zarade i odštetu od 2.000 evra.
A za poslovni svet u Nemačkoj to znači da poslodavci ubuduće ne smeju pravdaju razlike u zaradama pozivajući se pregovaračke veštine. I što je takođe važno - ako poslodavac prihvati zahtev za većom platom, onda mora da je poveća i onima koji rade isti ili sličan posao, i koji imaju slične kvalifikacije i iskustvo.
„Takvo ponašanje praktično ne postoji kod muškaraca“
„Veština pregovaranja“ je (bila) glavni adut poslodavaca kada se radi neobjašnjivim razlikama u platama, prevenstveno između muškaraca i žena.
Nauka, takozavna bihejvioralna ekonomija, im je u tome pomagala. „Studije pokazuju da muškarci u proseku o platama pregovaraju uspešnije jer u proseku zahtevaju više“, kaže Matijas Sater, direktor Instituta „Maks Plank“ za istraživanje društvenih dobara u Bonu i ne vidi u tome diskriminaciju žena.
S druge strane, žene povremeno čak signaliziraju da bi prihvatile posao i za nižu platu. „Takvo ponašanje praktično ne postoji kod muškaraca“, kaže Sater.
Nije se dugo čekalo na oštru reakciju poslodavaca: „Odluka suda je oštro zadiranje u slobodu pregovaranja poslodavaca i zaposlenih i otkriva apsurdnost Zakona o transparentnosti plata“, rekao je Rajnhold fon Eben-Vorle, predsednik Udruženja nemačkih preduzeća u vlasništvu porodica i koje, prema navodima Udruženja, zapošljavaju oko osam miliona ljudi.
Sloboda ugovora je zasnovana na „osnovnim vrednostima našeg ekonomskog sistema kao što su konkurencija, efikasnost i lična odgovornost“. Te vrednosti su sada „bezvredne“ u pregovorima o platama, rekao je Fon Eben-Vorle.
Nije uravnilovka
Mihael Fulrot iz Udruženja nemačkih pravnika za radno pravo kaže da postoje faktori koji i dalje opravdavaju razliku u platama: između ostalog, dalje usavršavanje, relevantno poznavanje stranih jezika ili nešto drugo. Ako poslodavac može objektivno da dokaže da kolega postiže više od zaposlene žene, on može i dalje da zarađuje više.
„Dakle, presuda ne znači uravnilovku, već jednostavno dosledno sprovođenje opšteg zakona o jednakom tretmanu“, kaže Fulrot za WDR.
A na pitanje – da li na presudu mogu da se pozovu i kolege muškarci koji zarađuju manje od drugih muškaraca – Fulrot kaže da je to moguće ako se dokaže da je razlog za manju platu diskriminacija. Prema Zakonu o jednakom tretmanu, na koji se poziva sud u ovoj presudi, to je slučaj sa karakteristikama kao što su pol, vera, etničko poreklo, pogled na svet, invaliditet, seksualani identitet kao i starost ili mladost.
Glavna prepreka za ravnopravnost - tajnost plata
Ministarstvo za porodična pitanja okarakterisalo je sudsku odluku kao „izvanredan i jasan znak primene princopa - jednake plate za jednak rad“. Jedno od najvećih i najstarijih udruženja za ravnoprapvnost žena u Nemačkoj (Frauenring) saopštio je da bi presuda mogla da znači da će narednih nedelja, meseci i godina pod lupom biti hiljade ugovora o radu.
Međutim, Suzete Jork, jedna od advokatkinja Suzane Dime, ukazala je na problem koji bi mogao da se pojavi za mnoge žene koje žele da okončaju diskriminaciju, pozivajući se na ovu presudu.
„Glavni problem u praksi je to što žene ne znaju koliko zarađuju njihove kolege“, rekla je ona. Pravo na informacije o tome, koje proizilazi iz Zakona o transparentnosti plata od 2017, zaposleni imaju „samo u firmama sa najmanje 200 zaposlenih – a većina žena radi u manjim firmama“.
Udruženje nemačkih sindikata (DGB) kaže da bi presuda mogla da promeni svet rada u Nemačkoj. Međutim, „prepreke za informacije o platama su previsoke i nisu planirane nikakve sankcije. Kapije su i dalje širom otvorene za diskriminaciju žena u Nemačkoj“, rekla je Elke Hanak, podpredsednica, DGB-a za agenciju dpa.
Sara Linkoln, advokatkinja iz Društva za prava slobode, koje je zastupalo radnicu pred sudom to vidi slično i nada se novoj direktivi EU, verovatno na leto, koja bi mogla da stvori veću transparentnost u plaćanju žena.
A u međuvremenu savetuje: „Od velike pomoći može biti kada se na poslu popriča o tome ko koliko zarađuje. Niko ne mora da brine da će mu nešto biti oduzeto. Uvek se radi samo o tome da drugi dobiju više.“
Suzane Dima je još 2019. napustila firmu s kojom se sudila. Neposredno posle izlaska iz sudnice u četvrtak, plačući od sreće rekla je da u tom trenutku pobede, misli na svoje svoje ćerke i sve druge žene u Nemačkoj za koje je ova presuda prekretnica.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.