Nemačka najavljuje štednju u pružanju humanitarne pomoći

Nemačka vlada namerava da sledeće godine izdvoji samo oko milijardu evra za humanitarnu pomoć u svetu, što je samo polovina sadašnjeg iznosa. „To su veoma bolni rezovi“, priznaje Suzane Bauman.

Državna sekretarka u Ministarstvu spoljnih poslova predstavila je u Berlinu novu strategiju kako pomoći sve većem broju ljudi u nevolji s manjim sredstvima. Iako Bauman još uvek pregovara o budžetu, šanse za povećanje sredstava su male zbog potrebe da se štedi.

Pomoć treba da postane efikasnija

Ministarstvo spoljnih poslova planira da strateški preusmeri pomoć i učiniti je efikasnijom. To uključuje oslanjanje na lokalne organizacije, bolju koordinaciju s drugim zemljama-donatorima, smanjenje birokratije i podsticanje racionalizacije agencija UN koje organizuju pomoć na terenu. Većina sredstava za pomoć isplaćuje se putem agencija UN, poput Svetskog programa za hranu (WFP) i UNICEF-a.

Osim toga, više novca biće usmereno na „preventivnu humanitarnu pomoć“. Mnoge krize i katastrofe mogu se predvideti. Ako se unapred pripremi, može se uštedeti mnogo novca, na primer ako se pomoć dopremi u pogođena područja pre poplava ili izbijanja rata.

Humanitarna diplomatija takođe će biti pojačana. Kao primer, Bauman je navela jedanaest putovanja nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok u Izrael nakon napada Hamasa 7. oktobra 2023. Pomoć je obuhvatala bolji pristup za dostavu pomoći u Pojas Gaze i snabdevanje palestinskog stanovništva.

I drugi donatori štede

Oko 310 miliona ljudi širom sveta zavisi od pomoći međunarodnih donatora, i taj broj stalno raste, iako je sredstava sve manje. Pomoć se odnosi na prirodne katastrofe, ratne situacije i migracije, ali ne na dugoročne projekte razvojne pomoći. Trenutni prioriteti nemačke pomoći su Ukrajina, Gaza, Sudan, Sirija, Jemen i Mjanmar.

Prema rečima državne sekretarke Bauman, to je „klasična dilema“, pri čemu Nemačka nije jedina koja se suočava s tim problemom. Veliki donatori poput Velike Britanije i Francuske takođe su smanjili sredstva. „To situaciju ne čini boljom“, žali se Bauman.

Najveći međunarodni donator su Sjedinjene Američke Države. Nemačka je do sada bila na drugom mestu, a sledi Evropska unija. Uprkos smanjenju sredstava, Nemačka će verovatno da ostane na drugom mestu, procenjuje Ministarstvo spoljnih poslova, jer i drugi donatori smanjuju svoje doprinose. U 2023. godini donatori su globalno izdvojili oko 32 milijarde evra, dok je potreba bila 45 milijardi evra.

Važno je motivisati više zemalja da postanu donatori, recimo bogate zemlje u Persijskom zalivu. Mnoge zemlje, uključujući one iz EU, ne stavljaju humanitarnu pomoć na vrh svojih prioriteta, kaže Bauman. Donatori moraju više da se usredsrede na svoje susedstvo i sukobe koji imaju direktan uticaj na njih. Zato je Evropa snažno uključena u pomoć Ukrajini, Africi i Bliskom istoku, dok se SAD i Kanada više fokusiraju na Latinsku Ameriku.

Ako se ograničena sredstva sada usmere na velike krize, postoji rizik da se drugi problemi zanemare, upozorava Verena Knaus iz UNICEF-a u Berlinu. „Pet najvećih kriza zahteva pet milijardi evra godišnje, ali postoje mnoge druge zanemarene krize. U Burkini Faso, na primer, pokriveno je samo šest odsto potrebne humanitarne pomoći.“

Podrška i kritike

Strategiju Ministarstva spoljnih poslova, koja uključuje bolju uključenost i finansiranje lokalnih humanitarnih organizacija, pozdravlja Grejs Mumo Mueme, koja organizuje humanitarne projekte u Somaliji uz podršku Nemačke. „Jačanje lokalnih struktura je ključan faktor. One bolje razumeju lokalne okolnosti i kulturu“, izjavila je za DW. „Zato je efikasnije direktno finansirati lokalne organizacije.“

S druge strane „Savez za razvojnu politiku i humanitarnu pomoć njemačkih nevladinih organizacija“ (VENRO) oštro kritikuje to što su prepolovljena sredstva za pomoć. „Razvojna saradnja i humanitarna pomoć nisu nešto što je samo lepo, već su to najefikasniji alati koje Nemačka ima za suočavanje s globalnim krizama“, kaže Asa Manson, direktorka VENRO.

Neke humanitarne organizacije upozoravaju da ne bi trebalo mešati humanitarnu pomoć s migracintskom politikom ili drugim spoljnopolitičkim ciljevima. Pomoć mora da se bazira na potrebama pogođenih ljudi, a ne na političkom sistemu u kojem žive. Ali, iz Ministarstva spoljnih poslova kažu da će se i dalje pridržavati humanitarnih načela, ali da će istovremeno voditi računa i o političkim interesima Nemačke.

Humanitarna pomoć se, naime, ne odvija u vakuumu. Tako je na primer posebno teško organizovati pomoć u Avganistanu, jer nema direktnih kontakata s talibanskim vlastima.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku