Nemačka na čelu EU: zanimljive strane predsedavanja
30. jun 2020.
Možemo samo da se nadamo da kancelarka Angela Merkel – koja je od srede (1.7.) i nova predsedavajuća Savetu Evropske unije s šestomesečnim mandatom – nije praznoverna. Ona će predvoditi 13. po redu predsedavanje EU od njenog osnivanja 1957. Hoće li to biti neuobičajeno predsedavanje? Verovatno. Jer rukovođenja EU u eri pandemije do sada nije bilo.
Nekada je Nemačka, zbog mnogo manjeg broja zemalja-članica, bila na redu da predsedava EU svake tri godine. Trenutno EU ima 27 članica, tako da je svaka zemlja na redu – grubom računicom – na svakih 13 godina.
Rekorderi Kol i Merkel
Nemačka je zemlja koja se najčešće nalazila na vrhu Saveta EU. Iza nje su Belgija, Holandija, Luksemburg, Francuska i Italija, dakle zemlje osnivači projekta Evropske zajednice/unije. Nemački kancelar Helmut Kol tri puta je bio na čelu Saveta, a iza njega sledi francuski predsednik Fransoa Miteran. Angela Merkel, kao jedina aktuelna čelnica neke članice, po drugi put preuzima rukovođenje Savetom. Na toj poziciji nalazila se 2007. kada je EU prolazila kroz turbulentni proces donošenja Lisabonskog ugovora. I tada, kao i danas, očekivanja od nemačkog predsedavanja su velika.
Merkelova je inače jedna od samo dve žene koje su se nalazile na prelaznoj poziciji lidera EU. Prva je bila Margaret Tačer 1981. Otada se promenilo mnogo toga, Velika Britanija nije članica EU, a ta zemlja odbila je da preuzme tu ulogu 2017. kada je već bilo jasno da će se dogoditi Bregzit. Za zemlje koje su po rasporedu sledile iza 2017. nastao je veliki stres, jer su se sve odjednom morale da se pripreme pola godine ranije od očekivanog.
-pročitajte još: Male šanse za novu izbegličku politiku
Cirkus sa samitima traje od 1975.
Predsedavanje Savetu EU u ovom formatu uvedeno je tek 1975. kada su uvedeni i redovni samiti lidera zemalja-članica. Tako su oni postali glavni zadatak zemlje koja predsedava – priprema redovnih sastanka na vrhu. Na početku se ciklus samita pretvorio i u svojevrsno predstavljanje članica koje predsedavaju Savetu EU jer su se samiti održavali u samim tim zemljama. Taj princip je 2004. napušten i od tada se svi sastanci na vrhu održavaju u istoj dvorani u Briselu.
Radi bolje koordinacije i kontinuiteta, 2010. je uvedena i funkcija predsednika Saveta EU. Tu funkciju do sada su obavljali Hermann van Rompej, Donald Tusk i aktuelni predsednik Šarl Mišel. Od tada je i forma predsedavanja malo izgubila na težini, jer sada deo posla preuzima sam predsednik Saveta. U zemljama koje predsedavaju održavaju se samo radni sastanci pojedinih resora, u pravilu u glavnom gradu pojedine zemlje. U Zagrebu je za te potrebe preuređena zgrada Univerzitetske i nacionalne biblioteke, ali pandemija korona-virusa je hrvatsko predsedavanje okrenula naglavačke. I Nemačka je zbog korone morala da promeni svoju ideju da sastanke vezane uz predsedavanje EU održi u raznim delovima zemlje.
Pitanje kravate
Nemačka se odriče i kreiranje posebne kravate koju svaka zemlja na čelu EU priprema kao suvenir i poklon gostima. Možda i zato što je poslednja nemačka kravata iz 2007. Pobrala loše modne kritike.
No bivši predsednik Evropske komisije i premijer Luksemburga Žan-Klod Junker u potpunosti je ukinuo praksu poklanjanja. On je i na drugim mestima bio štedljiv: tokom predsedavanja Luksemburga 2005, štedljivi Junker je policiju za obezbeđenje susreta pozajmio iz Nemačke, a državnike je na sastanke u centar grada sa aerodroma prevozio ne limuzinama, već šatl-busevima. Jedino je istrajao na tradiciji „predsedničke kravate“.
Koordinacija trojke
Godine 2009. uveden je i princip trostrukog predsedavanja, što zapravo znači bolju koordinaciju aktuelne zemlje-predsednice s dve koje slede. To su u slučaju Nemačke Portugalija i Slovenija koje EU-žezlo preuzimaju u 2021.
Pripreme u stvari traju mnogo duže, ali uspeh pojedinih zemalja vrednuje se različito. Bivši nemački ambasador pri EU Vilhelm Šenfelder je još 2007. za DW izjavio: „Postoje velike razlike između pojedinih predsedavanja. Sve zavisi od toga kako se neka zemlja pripremila, koliko je truda uloženo. Potrebno je i malo sreće.“ Možda Nemačka bude imala više sreće od Hrvatske čije predsedavanje je palo u možda najčudnijem periodu za EU poslednjih decenija.